Божић — да ли је заиста хришћански?
ПРЕМА Светској енциклопедији (The World Book Encyclopedia), „Божић је дан када хришћани славе рођендан Исуса Христа“. Ипак, та енциклопедија такође каже: „Рани хришћани нису славили [Исусово] рођење зато што су сматрали да је прослава било чијег рођења пагански обичај.“
Прављење модерног Божића (The Making of the Modern Christmas), од Голбија (Golby) и Пердуа (Purdue), слаже се: „Рани хришћани нису славили рођење Христа. Рођендани сами по себи били су повезани с паганским обичајима; Јеванђеља не кажу ништа о стварном датуму Христовог рођења.“
Ако рођенданске прославе немају хришћански темељ, како је онда рођендан Христа постао тако истакнут „хришћански“ празник?
Паганско порекло „Божића“
„Свако је славио и веселио се, рад и посао су за један период били потпуно прекинути, куће су биле украшене ловором и зимзеленом, размењиване су посете и поклони међу пријатељима, а клијенти су давали дарове својим патронима. Читав тај период био је период радовања и добре воље, и људи су се упуштали у све врсте забаве“ (Паганство у хришћанским празницима /Paganism in Christian Festivals/ од Џ. М. Вилера /J. M. Wheeler/).
Да ли овај опис одговара Божићним празницима које ти знаш? Изненађујуће, ово није био Божић! Уместо тога, то је опис Сатурналија — паганског римског празника од недељу дана који је повезан са зимским солстицијем (приказано на супротној страни). Био је слављен рођендан непобедивог сунца на дан 25. децембра, главни празнични дан римске митраистичке религије.
Према Новој британској енциклопедији, „25. децембар, рођендан Митре, иранског бога светла и... дан посвећен непобедивом сунцу, као и дан после Сатурналија, био је прихваћен од стране цркве као Божић, Христово рођење, да би се неутралисали ефекти тих празника.“ Тако се та паганска рођенданска прослава наставила с једноставном променом имена, од Митре у Христ!
Међутим, можда сматраш да је рођење Божјег Сина, Исуса, било нешто нарочито, што заслужује да га се сећамо. Поглед на оно што Библија говори о томе показаће се врло просветљујућим.
Радостан догађај
Друго поглавље Лукиног јеванђеља пружа нам позадинске информације. Лука нам говори како су небески анђели, понизни пастири, предане слуге Божје, и сама Марија реаговали на тај значајан догађај.
Осмотримо најпре ’пастире који су ноћивали под ведрим небом‘ (Ча) који „чуваху ноћну стражу код стада својих“, што не би чинили усред зиме. Када се „анђео Господњи“ појавио и Божја слава засјала око њих, пастири су најпре били уплашени. Умирење је дошло када је тај анђео објаснио: „Не бојте се. Јер вам јављам добру вест, која ће бити велика радост целоме народу; јер вам се данас у граду Давидову роди Спаситељ, који је Христос, Господ.“ Када се изненада појавило „мноштво [анђеоске] војске небеске“, ти пастири су знали да је то рођење друкчије од свих других. Занимљиво је да анђели нису донели никакве дарове за новорођенче. Уместо тога, анђели су хвалили Јехову, говорећи: „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима!“ (Лука 2:8-14).
Наравно, пастири су желели да лично виде ту бебу, јер је Јехова био тај који је обзнанио тај срећан догађај. Када су пронашли дете како лежи у јаслама, казали су родитељима оно што су рекли анђели. Пастири су затим отишли, „славећи и хвалећи Бога“, не бебу (Лука 2:15-18, 20).
Марија, Исусова мајка, несумњиво се радовала успешном рођењу свог прворођенца. Али она је такође „размишљала... у свом срцу“. Затим, у пратњи свог мужа, Јосифа, она је путовала у Јерусалим у послушности Мојсијевом закону. То није била рођенданска прослава. Уместо тога, то је било време да се дете представи Богу, „што је прописано у закону Господњему, да се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ (Лука 2:19 Ча, 22-24).
У храму у Јерусалиму, Марија и Јосиф су срели Симеона, кога Лука описује као ’праведног и побожног, који чекаше утеху Израиљеву‘. Под надахнућем, њему је речено да неће умрети пре него што види „Христа Господњега“. Оно што се десило као следеће било је такође „по надахнућу Духа“. Симеон је узео дете у своје руке, не, не да би му дао поклон, већ, уместо тога, да би благословио Бога, говорећи: „Сад отпушташ слугу свога, Господе, по речи својој, с миром; јер очи моје видеше спасење твоје; спасење које си пред свим народима спремио“ (Лука 2:25-32).
Затим је приступила остарела пророчица Ана. Она такође „хваљаше Бога, и говораше о Исусу свима који чекаху избављење Јерусалима“ (Лука 2:36-38).
Марија, Симеон, Ана, пастири, као и небески анђели, сви су се радовали Исусовом рођењу. Међутим, молимо те да запазиш да се они нису упуштали ни у какво рођенданско славље, нити су се ангажовали у давању поклона. Уместо тога, они су славили Јехову, небеског Прибављача њиховог средства спасења.
Ипак, неки могу резоновати: ’Божићно давање поклона сигурно не може бити неисправно, јер, нису ли „три мудраца“ исказала част Исусу даровима?’
Божићни дарови
Испитајмо опет библијски извештај. Наћи ћеш га записаног у Матејевом јеванђељу, 2. поглавље. Ту се не спомиње никаква рођенданска прослава, нити је дато икакво специфично време, премда је то очигледно било неко време после Исусовог рођења. У првом стиху, Матеј назива те посетиоце „маги [грчки magoi] са Истока“, и стога пагане без спознања о Јехови Богу. Звезда коју су ти људи следили водила их је, не директно до Исусовог места рођења у Витлејему, него до Јерусалима, где је владао краљ Ирод.
Када је тај зли владар чуо како се распитују о ’краљу Јудејском’, он је консултовао свештенике да би установио „где има Христос да се роди“ како би могао да погуби дете. Свештеници су одговорили цитирајући Михејево пророчанство које је лоцирало Месијино место рођења у Витлејему (Михеј 5:2). Ирод је лицемерно дао упутства својим посетиоцима: „Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.“ Ти астролози су отишли својим путем, а звезда „иђаше пред њима док не дође и не стаде изнад места где је било дете“. Запази да је описан као „дете“, а не као новорођена беба (Матеј 2:1-10).
Као што приличи оријенталним магнатима који посећују владара, пагански астролози се поклонише и „принесоше [малом детету] на дар злата, тамјана и измирне“. Матеј додаје: „Примивши пак у сну Божји знак да се не враћају Ироду, другим путем кренуше у своју земљу“ (Матеј 2:11, 12).
Из овог кратког библијског извештаја, неки људи би могли покушавати да нађу подршку за своје Божићно давање дарова. Међутим, Откривање Божићних обичаја и фолклора (Discovering Christmas Customs and Folklore) објашњава да садашњи обичај давања дарова вуче корене из сатурналијских дарова које су Римљани давали својим сиромашним суседима. „Рана црква... спретно је преокренула његово значење у ритуалну комеморацију дарова мага.“ Каква је то супротност с правим обожаваоцима — као што су понизни пастири — који су приликом Исусовог рођења једноставно хвалили Бога!
Исказуј част Христу као краљу!
Данас Исус није више беба. Он је моћни Владар, краљ Божјег небеског Краљевства, и треба да му се исказује част као таквом (1. Тимотеју 6:15, 16).
Ако си сада одрасла особа, да ли си се икада осећао збуњено када су, у твом присуству, људи показивали твоје фотографије као бебе? Истина, такве слике подсећају твоје родитеље на њихову радост приликом твог рођења. Али сада када ти сам имаш свој идентитет, зар обично не волиш више да те други гледају онаквог какав јеси? На сличан начин, помисли какво је то помањкање поштовања према Христу Исусу када се они који тврде да су његови следбеници сваке године толико упуштају у паганске традиције Божића и у одавање части неком детету да пропуштају да му одају част као Краљу. Чак и у првом веку, хришћански апостол Павле резоновао је о исправности размишљања о Христу онаквом какав он сада јесте — Краљ на небу. Павле је писао: „И ако Христа и познасмо по пути, сад га више не познајемо тако!“ (2. Коринћанима 5:16).
Христ, као Краљ Божјег Краљевства, ускоро ће учинити да се остваре пророчанска обећања о уклањању бола, патње, болести и смрти. Он је онај који ће осигурати одговарајући смештај и користан рад за све под рајским условима овде на земљи (Исаија 65:21-23; Лука 23:43; 2. Коринћанима 1:20; Откривење 21:3, 4). То су сигурно довољни разлози да избегавамо да се према Исусу односимо с непоштовањем!
Следећи Христов сопствени пример, прави хришћани се труде да својим ближњима дају један од највећих дарова који ико може понудити — разумевање Божје намере које може водити до вечног живота (Јован 17:3). Та врста давања поклона доноси им много радости, баш као што је Исус рекао: „Више има радости у давању него ли у примању“ (Дела апостолска 20:35; Лука 11:27, 28).
Хришћани који имају искрени интерес једни за друге немају потешкоћа у спонтаном изражавању своје љубави у свако доба године (Филипљанима 2:3, 4). Као једноставан пример, како би било узбудљиво примити цртеж од неког хришћанског младог који је, после слушања неког библијског говора, нацртао то као израз захвалности! Једнако је охрабрујућ неочекивани поклон од неког рођака као знак његове љубави. На сличан начин, хришћански родитељи добијају много радости када изаберу одговарајуће прилике током целе године да дају дарове својој деци. Та врста хришћанске великодушности није помућена нити замишљеном обавезом на празничне дане нити паганским традицијама.
Као резултат, данас преко четири и по милиона хришћана из свих нација не славе Божић. То су Јеховини сведоци, који су редовно запослени дајући својим ближњима сведочанство о доброј вести о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). Вероватно их можеш срести кад посете твој дом, можда ускоро. Нека твоје горљиво прихватање онога што они доносе води твоју породицу до велике радости, док учиш како да хвалиш Јехову Бога сваког дана у години (Псалам 145:1, 2).
[Слика на 7. страни]
Хришћани дају својим ближњима један од највећих дарова — разумевање Божје намере која води до вечног живота
[Извор слике на 4. страни]
Culver Pictures