Сачувај беспрекорност и живи! (1)
„ПРОКЛИЊИ Бога и умри!“ Наша насловна страна приказује Јовову жену, која га је спопала овим речима. То је било пре око 3 600 година. Ипак, тај вербални напад на верног Божјег слугу истиче једно спорно питање с којим се човечанство суочава све до данашњег дана. Верни Јов је претрпео страшне губитке — његова стока, његов дом, његово десеторо деце. Сада је његово тело било изнурено једном хроничном болешћу, искушавајући га до крајњих граница његове издржљивости. Шта је био разлог? Пранепријатељ Бога и човека, Сотона Ђаво, поставио је изазов да човек не може сачувати беспрекорност према Богу под озбиљним испитом (Јов 1:11, 12; 2:4, 5, 9, 10).
Данас је, као и у Јовово време, „сав свет под влашћу лукавога“, Сотоне Ђавола (1. Јованова 5:19). Заиста, данас је то још и више случај, јер је сада онај ’који се зове Ђаво и Сотона, који обмањује целу земљу‘ збачен с небеса на земљу (Откривење 12:9). То носи одговорност за велике несреће које човечанство погађају у наше време. Први светски рат, који је избио 1914, означио је „почетак болова“ који се настављају дубоко у 20. век (Матеј 24:7, 8).
У овом окрутном, деградираном свету, да ли си икада осетио да си дошао до ивице људске издржљивости? Да ли се икада питаш: ’Постоји ли икакав смисао живота?‘ Јов се можда осећао тако, али он никада није изгубио веру у Бога, премда је правио грешке. Он је своју одлучност изразио следећим речима: „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност [„беспрекорност“, NW] бранити.“ Он је имао поверења у то да ће Бог ’познати његову невиност [„беспрекорност“, NW]‘ (Јов 27:5; 31:6).
Исус Христ, Божји Син, такође је морао да трпи искушења док је био овде на земљи. Сотона је нападао Исуса на различите начине. Он је играо на Исусове физичке потребе и искушавао његово ослањање на Божју реч, као на пример на гори искушења (Матеј 4:1-11). Он је кињио Исуса тиме што је учинио да га отпаднички књижевници и фарисеји и они које су завели прогоне, оптуже за богохуљење и уроте се да га убију (Лука 5:21; Јован 5:16-18; 10:36-39; 11:57). Они су далеко горе учинили Исусу него што су три лажна тешитеља учинила Јову (Јов 16:2; 19:1, 2).
У Гетсиманијском врту, док се Исус приближавао врхунцу свог искушавања, он је рекао својим ученицима: „Жалосна је душа моја до смрти.“ Затим, „паде на лице своје, молећи се и говорећи: Оче мој! ако је могуће, да ме мимоиђе ова чаша! Али опет не како ја хоћу, него како ти хоћеш.“ Коначно, на мученичком стубу, у испуњењу пророчанских речи из Псалма 22:2, Исус је повикао: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?“ Али у основи Бог није напустио Исуса, зато што је Исус сачувао савршену беспрекорност према Њему, пружајући узор који треба да следе сви прави хришћани. Јехова је наградио Исусово чување беспрекорности тиме што га је ускрснуо и узвисио на највиша небеса (Матеј 26:38, 39; 27:46; Дела апостолска 2:32-36; 5:30; 1. Петрова 2:21). Бог ће наградити све друге који на сличан начин чувају беспрекорност према њему.
Не само да је Исусова беспрекорност пружила потпун одговор на Сотонин изазов него је жртва његовог савршеног људског живота пружила откупнину, на темељу које људи који чувају беспрекорност могу добити вечни живот (Матеј 20:28). Најпре, Исус сакупља једно помазано „мало стадо“ оних који постају сунаследници с њим у небеском Краљевству (Лука 12:32). Након тога, сакупља се „мноштво велико“ за преживљавање „велике невоље“ (Ча), које излази из ње да би добило у наслеђе вечни живот у подручју Божјег Краљевства на земљи (Откривење 7:9, 14-17).
Јов који је сачувао беспрекорност биће међу милијардама умрлих који ће тада бити ускрснути да постану део тог мирољубивог друштва ’нове земље‘ (2. Петрова 3:13; Јован 5:28, 29). Као што је приказано на последњој страни нашег часописа, беспрекорност је имала своју награду у Јовово време када Јехова „благослови последње године Јовове више него прве“. Он је добио духовну снагу као онај који „не сагреши... уснама својим“. Бог је додао његовом животу још 140 година. У материјалном погледу, он је дао Јову дупло од свега што је имао раније, и Јов „доби седам синова и три кћери“, кћери које су биле сматране најлепшима у свој земљи (Јов 2:10; 42:12-17). Али сав тај просперитет био је само предукус благослова којима ће се чувари беспрекорности радовати у рају на ’новој земљи‘. И ти можеш учествовати у тој радости, као што ће објаснити следеће странице!
[Слика на 4. страни]
Исус је поставио савршен пример као чувар беспрекорности