„Из уста деце“

КАДА је Самуило био дечак, он се чврсто држао праведних начела упркос злоћи синова првосвештеника Илија (1. Самуилова 2:22; 3:1). У данима Јелисеја, једна мала Израелка која је била заробљена у Сирији дала је храбро сведочанство својој господарици (2. Краљевима 5:2-4). Када је Исус имао 12 година, одважно је говорио учитељима Израиља, постављајући питања и дајући одговоре који су запањили посматраче (Лука 2:46-48). Током читаве историје Јехови верно служе његови млади обожаваоци.

Да ли данас млади људи показују исти такав дух верности? Да, заиста! Извештаји из канцеларија подружница Watch Tower Societyja показују да многа, многа деца која су у вери „вољно дају себе“ у Јеховиној служби (Псалам 110:3, NW). Изврсни резултати њихових настојања охрабрују све хришћане, младе и старе, ’да им се не досади добро чинити‘ (Галатима 6:9).

Један добар пример је Ајуми, мала Јапанка која је постала објавитељ када је имала шест година и која је себи поставила за циљ да сведочи свима у свом разреду. Добила је одобрење да стави неколико публикација у библиотеку разреда, припремајући се да одговори на било која питања која њени школски другови могу поставити. Скоро сви њени другови као и учитељ упознали су се с публикацијама. Током њеног шестогодишњег основног образовања, Ајуми је успоставила 13 библијских студија. Крстила се када је била у четвртом разреду, а једна њена другарица с којом је проучавала крстила се у шестом разреду. Осим тога, мајка и две старије сестре од те студенткиње Библије такође су проучавале и биле крштене.

Добро понашање даје сведочанство

„Владајте се добро међу паганцима“, рекао је апостол Петар, и млади хришћани озбиљно схватају ову заповест (1. Петрова 2:12). Као резултат, њихово добро понашање често даје изврсно сведочанство. У афричкој земљи Камеруну, један човек је други пут дошао на скупштински састанак Јеховиних сведока и десило се да је сео баш поред једне девојчице. Када је говорник позвао публику да потражи одломак у Библији, тај човек је приметио да је девојчица брзо пронашла стих у својој властитој Библији и пажљиво пратила читање. Био је толико импресиониран њеним ставом да је на крају састанка пришао говорнику и рекао: „Ова девојчица ме је натерала да пожелим да проучавам Библију с вама.“

У Јужној Африци постоји школа где су 25 ученика деца Јеховиних сведока. Њихово добро понашање допринело је изврсном угледу Јеховиних Сведока. Једна учитељица се поверила једном родитељу Сведоку да она не разуме како Сведоци успевају да тако добро оспособе своју децу, нарочито зато што се њена црква показала неспособном да помогне младим особама. Једна нова учитељица је дошла да помогне у тој школи и одмах је приметила добро понашање деце Сведока. Она је питала једног дечака Сведока шта би требало она да уради да би постала Јеховин сведок. Он је објаснио да треба да проучава Библију, и уредио је да његови родитељи наставе даље да прате тај интерес.

У Костарики, Ригоберто је препознао звук истине када су два школска друга користила Библију да одговоре на његова питања о Тројству, души и пакленој ватри. Оно што су они рекли утицало је на њега не само због њихове способности да користе Писмо већ и због тога што је њихово одлично понашање било толико другачије од онога чему је он био сведок у црквама хришћанства. Упркос противљењу породице, Ригоберто добро напредује у свом библијском студију.

У Шпанији два Јеховина сведока — један од њих има девет година — посетили су човека који се зове Онофре. Док је старији Сведок водио разговор, млади Сведок га је следио у тражењу стихова а неке библијске текстове је напамет цитирао. Онофре је био импресиониран. Одлучио је да жели да проучава Библију на истом месту где је овај дечак научио да тако добро рукује Библијом. Зато је следеће недеље рано ујутру, отишао у Дворану Краљевства. Морао је да чека напољу све до средине поподнева, када су Сведоци дошли на свој састанак. Од тада је добро напредовао а недавно је симболизовао своје предање крштењем у води.

Ефикасни млади Сведоци

Да, Јехова користи како младе тако и одрасле да дођу до особа кротког срца. То се видело у једном искуству из Мађарске. Тамо, једна болничарка је приметила да кад год би посетиоци дошли да виде извесну десетогодишњу пацијенткињу, они би јој донели нешто за читање као и храну. Заинтригирана, она се питала шта једна девојчица има толико да чита и сазнала да је то била Библија. Болничарка је разговарала с њом и касније рекла: „Од првог тренутка, она ме је заиста поучавала.“ Када је девојчица напустила болницу, она је позвала болничарку да присуствује конгресу, али је болничарка одбила њен позив. Ипак, касније она се сложила да посети обласни конгрес „Чист језик“. Убрзо након тога, започела је библијски студиј, а годину дана касније се крстила — све то као резултат тога што је девојчица користила своје време у болници да чита библијску литературу.

Ана Рут, из Ел Салвадора, била је у другој години средње школе. Имала је навику да оставља библијску литературу на свом столу да би је други читали ако то желе. Приметивши да је литература нестала а онда поново враћена након неког времена, Ана Рут је открила да је једна школска другарица, Евелин, читала литературу. После кратког времена, Евелин је прихватила студиј и почела да посећује скупштинске састанке. Коначно, крстила се и сада служи као стални помоћни пионир. Ана Рут је општи пионир.

У Панами једна сестра је започела студиј с једном женом чији је супруг почео да се противи истини до те мере да је студиј скоро прекинут. Међутим, његов став се постепено ублажио. Нешто касније, његов телесни брат, Сведок, замолио га је да инсталира алармни уређај у његовој кући. Док је он инсталирао аларм, његова деветогодишња братаница је дошла кући прилично тужна. Питао ју је шта није било у реду, а она је рекла да су она и њена старија сестра отишле да воде један библијски студиј али та особа није била код куће, тако да тог дана није могла ништа да учини за Јехову. Њен стриц је рекао: „Зашто мени не проповедаш? Тада ћеш учинити нешто за Јехову.“ Његова братаница је срећно отрчала по своју Библију, и студиј је започет.

Њена мајка (његова снаха) је слушала. Мислила је да је све то била само шала, али сваки пут када је он дошао у њихову кућу, он је тражио од своје братанице библијски студиј. Када је мајка видела да је њен девер озбиљан и да има нека тешка питања, одлучила је да она води студиј у присутности своје кћерке. Почео је да проучава два пута недељно и брзо је напредовао. Коначно, напредовао је до те мере да се предао и крстио на истом конгресу као и његова жена — захваљујући изврсном ставу његове мале братанице.

Храброст младих пружа изврсно сведочанство

Библија каже: „Буди јак и нек је срце твоје јако!“ (Псалам 27:14). Ове речи важе за све Божје слуге, а млади као и одрасли примењивали су их током протекле године. У Аустралији, када је петогодишња девојчица кренула у нову школу, њена мајка је отишла код учитељице да објасни веровања Јеховиних сведока. Учитељица је рекла: „Ја већ знам шта ви верујете. Ваша кћерка ми је све објаснила.“ Ова девојчица се није стидела да приђе својој учитељици и да сама објасни своју веру.

Петогодишња Андреа из Румуније такође је показала храброст. Када је њена мајка напустила православну веру да би постала Сведок, њене комшије су избегавале да је слушају. Једног дана на скупштинском студију књиге, Андреа је чула да надгледник службе наглашава потребу да се проповеда комшијама. Озбиљно је размишљала о томе и када се вратила кући рекла је својој мајци: „Мама, кад ти одеш на посао, ја ћу устати, припремити моју ташну с литературом баш као што ти то чиниш, и молићу се Јехови да ми помогне да говорим с комшијама о истини.“

Следећег дана Андреа је учинила оно што је обећала. Тада, скупивши храброст, позвонила је на комшијина врата. Када је комшија отворио девојчица је рекла: „Ја знам да ви не волите моју маму откад је постала Сведок. Она је неколико пута покушала да разговара с вама, али ви нисте желели да је слушате. То је узнемирава, али желим да знате да вас ми волимо.“ Затим, Андреа је наставила с давањем дивног сведочанства. У једном дану, она је дистрибуирала шест књига, шест часописа, четири брошурице и четири трактата. Од тада, постала је редовна у служби на терену.

У Руанди наша браћа морају да показују огромну храброст с обзиром на тамошње борбе. Једном приликом је једна породица Сведока одведена у просторију где су се војници спремали да их убију. Породица је замолила за дозволу да се прво помоле. Добили су је, и сви осим кћерке, Деборе, молили су се у себи. Према извештају, Дебора се молила наглас: „О Јехова, ове недеље смо тата и ја поделили пет часописа. Како ћемо поново ићи код тих људи да их поучимо истини и да им помогнемо да добију живот? Осим тога, како ћу сада бити објавитељ? Желим да се крстим да бих ти служила.“ Кад су то чули, војници су рекли: „Не можемо вас убити због ове мале девојчице.“ Дебора је одговорила: „Хвала вам.“ Породица је била поштеђена.

Када је Исус тријумфално ушао у Јерусалим пред крај свог земаљског живота, био је поздрављен усклицима радости огромног мноштва. Мноштво је било сачињено од деце као и одраслих. Према извештају, дечаци су ’викали у храму: Хосана Сину Давидову!‘ Када су свештенички поглавари и књижевници протестовали због тога, Исус је одговорио: „Зар нисте никада читали ове речи: ’Из уста деце и одојчади црпео си хвалу себи?‘“ (Матеј 21:15, 16).

Зар није узбуђујуће видети да су чак и данас Исусове речи истините? „Из уста деце и одојчади“ — и, можемо додати, тинејџера и младих мушкараца и жена — Јехова прибавља хвалу. Заиста, када је у питању слављење Јехове, нико није премлад (Јоил 2:28, 29).