„Не бој се, малено стадо!“
„Не бој се, малено стадо! Јер би воља Оца вашега да вама да краљевство“ (ЛУКА 12:32).
1. Каква је основа Исусових речи: „Не бој се, малено стадо!“?
„ИШТИТЕ радије краљевства Божјега“ (Лука 12:31). Када је Исус рекао ове речи својим ученицима, он је изразио једно начело које води размишљање хришћана од његових дана све до наших. Божје Краљевство мора заузети са̂мо прво место у нашем животу (Матеј 6:33). Међутим, у Лукином извештају Исус је наставио да говори срдачне и охрабрујуће речи једној специјалној групи хришћана. Он је рекао: „Не бој се, малено стадо! Јер би воља Оца вашега да вама да краљевство“ (Лука 12:32). Као Пастир добри, Исус је знао да су пред његовим блиским ученицима лежала олујна времена. Али за њих није било разлога да се боје ако су стално тражили Божје Краљевство. Дакле, Исусово подстицање није било нека груба заповест. Уместо тога, оно је било једно обећање с пуно љубави које је служило да надахне поуздање и храброст.
2. Ко сачињава мало стадо, и зашто су они посебно привилеговани?
2 Исус је говорио својим ученицима, и назвао их је „малено стадо“. Он је такође говорио онима којима ће Јехова ’дати краљевство‘. У поређењу с огромним мноштвом које ће прихватити Исуса у последњим временима, ова група је заиста била бројчано мала. Они су такође били сматрани драгоценим зато што су били изабрани за једну јединствену будућност, да буду употребљени у краљевској служби. Њихов Отац, Велики Пастир, Јехова, позива мало стадо с изгледом на њихово примање небеског наслеђа у повезаности с Христовим Месијанским Краљевством.
Мало стадо
3. Коју славну визију малог стада је Јован видео?
3 Ко, онда сачињава то мало стадо које има такав величанствен изглед? Следбеници Исуса Христа који примају помазање светим духом (Дела апостолска 2:1-4). Видевши их као небеске певаче с харфама у рукама, апостол Јован је написао: „Погледах и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде људи који имаху име његово и име оца његова написано на челима својим. То су они који се не оскрвнише са женама, јер су девственици. Они иду за јагњетом куд год оно пође. Они су откупљени од људи, првенци Божји у јагњету; и у њиховим устима не нађе се лаж, јер су без мане“ (Откривење 14:1, 4, 5).
4. Какав положај данас има мало стадо на земљи?
4 Од Педесетнице 33. н. е., ти помазани, духом рођени појединци служе као Христови посланици на земљи (2. Коринћанима 5:20). Данас, остаје само један остатак њих, који заједно служе као класа верног и разборитог роба (Матеј 24:45; Откривење 12:17). Нарочито од 1935. године, њима се придружују хришћани „друге овце“ са земаљском надом, који сада броје на милионе. Они помажу у проповедању добре вести на читавој земљи (Јован 10:16).
5. Какав је став преосталих од малог стада, и зашто они не треба да имају никакав страх?
5 Какав је став тих преосталих од малог стада који су још на земљи? Знајући да треба да приме ’непоколебљиво Краљевство‘, они приносе своју свету службу с божанским страхом и страхопоштовањем (Јеврејима 12:28). Понизно схватају да имају непроцењиву предност што резултује обиљем радости. Они су нашли ’скупоцено зрно бисера‘ на које је указао Исус када је говорио о Краљевству (Матеј 13:46). Док се коначна невоља приближава, Божји помазаници стоје неустрашиви. Упркос ономе што долази на свет човечанства током ’великог и славног дана Господњег‘, они немају болестан страх од будућности (Дела апостолска 2:19-21). А зашто би га и имали?
Број се смањује
6, 7. (а) Зашто је број оних из малог стада који су још на земљи сасвим мали? (б) Како треба сваки појединац да гледа на наду коју гаји?
6 Недавних година број малог стада које је још увек на земљи постаје сасвим мали. То је било очигледно из извештаја с Меморијала 1994. У око 75 000 скупштина Јеховиног народа широм света, само је 8 617 учествовањем у симболима показало своје звање да су чланови остатка (Матеј 26:26-30). Насупрот томе, укупан број присутних био је 12 288 917. Помазани хришћани знају да се то треба очекивати. Јехова је утврдио један ограничени број, 144 000, да сачињава мало стадо, и он га сакупља од Педесетнице 33. н. е. Логично је да би позивање малог стада дошло свом крају када се тај број приближи свом употпуњењу, а очигледно је да се опште сакупљање тих посебно благословљених особа завршило 1935. Међутим, за друге овце у времену краја проречено је да ће расти и постати „мноштво велико, које не могаше нико избројити, од свакога рода и племена, народа и језика“. Од 1935. Јехова врши опште сакупљање тог великог мноштва, чија је нада вечни живот на рајској земљи (Откривење 7:9; 14:15, 16; Псалам 37:29).
7 Већина оних из малог стада који су још на земљи сада су у својим 70-им, 80-им и 90-им. Мали број њих је прешао своју 100. годину живота. Сви они, ма које старости били, знају да ће преко небеског ускрсења коначно бити уједињени с Исусом Христом и да ће владати с њим у његовом славном Краљевству. Они из великог мноштва биће земаљски поданици Христа Краља. Нека се свако радује ономе што је Јехова припремио за оне који га воле. Није на нама да изаберемо какву ћемо наду гајити. На Јехови је да то одлучи. Обе групе могу бити обузете узбуђењем у својој нади за срећну будућност, било то у небеском Краљевству или на рајској земљи под тим Краљевством (Јован 6:44, 65; Ефесцима 1:17, 18).
8. Колико је већ одмакло печаћење 144 000, и шта ће се десити кад буде завршено?
8 Бројчано јако 144 000 мало стадо је ’Израиљ Божји‘, који у Божјим намерама замењује природни Израел (Галатима 6:16). Дакле, остатак сачињава преостале од те духовне нације који су још увек на земљи. Такви преостали бивају запечаћени за Јеховино коначно одобравање. У једној визији, апостол Јован је видео како се то одиграва, и известио је: „И видех другога анђела да се пење на страни од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога. И он повика силним гласом на четири анђела којима беше дано да чине зла земљи и мору. И он рече: Не чините зла ни земљи ни мору ни дрветима, докле не ударимо печат на чело служитељима Бога нашега. И чух број на које беше ударен печат: Сто и четрдесет и четири хиљаде од свију колена синова Израиљевих [духовног Израела]“ (Откривење 7:2-4). Пошто је то дело печаћења духовног Израела очигледно поодмакло, то указује на узбудљиве догађаје који ускоро треба да се одиграју. У првом реду, ’велика невоља‘, када четири ветра уништења бивају пуштена на земљу, мора бити веома близу (Откривење 7:14, Ча).
9. Како мало стадо гледа на растући број великог мноштва?
9 Они из великог мноштва који су већ сакупљени броје на милионе. Како то дира срца остатка! Иако оних из малог стада који су још на земљи и даље бројчано има све мање, они обучавају и припремају квалификоване људе из великог мноштва да преузму одговорности у повезаности с Божјом земаљском организацијом која се шири (Исаија 61:5). Као што је Исус указао, биће преживелих из велике невоље (Матеј 24:22).
„Не бој се“
10. (а) Какав напад треба да се сручи на Божји народ, и до чега ће то водити? (б) Која питања се постављају свима нама?
10 Сотона и његови демони понижени су на близину земље. Он и његове хорде маневришу да изврше свој свеопшти напад на Јеховин народ. Тај напад, који је проречен у Библији, описује се као напад Гога од Магога. На кога Ђаво специфично усредсређује свој напад? Зар није то на последње чланове малог стада, духовни Израел Божји, који пребивају у миру „усред земље“? (ДК; Језекиљ 38:1-12). Да, али остатак верне помазане класе, заједно са својим лојалним друговима, другим овцама, биће сведок тога како Сотонин напад убрзава драматични одговор Јехове Бога. Он ће интервенисати у одбрани свог народа, и то ће иницирати избијање ’дана Господњег, дана великог и страховитог‘ (Јоил 2:31). Данас верни и разборити роб извршава једну виталну, спасоносну службу, упозоравајући на Јеховину предстојећу интервенцију (Малахија 4:5; 1. Тимотеју 4:16). Да ли и ти активно подупиреш ту службу, учествујући у проповедању добре вести о Јеховином Краљевству? Да ли ћеш наставити да то чиниш као неустрашиви објавитељ Краљевства?
11. Зашто је данас битан храбар став?
11 С обзиром на садашњу светску ситуацију, како је правовремено за мало стадо да следи речи које им упућује Исус: „Не бој се, малено стадо!“ Такав храбар став је битан с обзиром на све оно што се сада извршава у складу с Јеховином намером. Као појединци, сви из малог стада схватају потребу да истрају све до самог краја (Лука 21:19). Као што је Исус Христ, Господ и Учитељ малог стада, истрајао и показао се верним све до испуњења своје земаљске службе, тако свако из остатка мора истрајати и показати се верним (Јеврејима 12:1, 2).
12. Како је Павле, попут Исуса, подстицао помазане хришћане да се не боје?
12 Сви помазаници морају имати исто гледиште какво је имао апостол Павле. Запази како су његове речи као помазаног јавног објавитеља ускрсења у складу с Исусовим подстицајем да се не боји. Павле је писао: „Опомињите се Господа Исуса Христа, потомка од семена Давидова, ускрсла из мртвих по јеванђељу моме, за које трпим до самих окова као злочинац. Али реч Божја није окована. Зато трпим све избраних ради, да и они добију спасење у Исусу Христу са славом вечном. Истинита је ова реч: Ако с њим умресмо, то ћемо с њим и живети; ако устрајемо, с њим ћемо и краљевати; а ако га се одрекнемо и он ће се нас одрећи. Ако смо му неверни, он остаје веран, јер он не може себе одрећи“ (2. Тимотеју 2:8-13).
13. Каквих се дубоких уверења држе чланови малог стада, и на шта их то подстиче?
13 Попут апостола Павла, преостали чланови помазаног малог стада спремни су да претрпе патње док објављују снажну поруку изнесену у Божјој речи. Њихова уверења имају дубоке корене док се непрестано уздају у божанска обећања о спасењу и о томе да ће им бити дат „венац живота“ ако се покажу верним до смрти (Откривење 2:10). Доживљавајући тренутно ускрсење и промену, они ће бити доведени у јединство с Христом, да владају заједно с њим као краљеви. Какав тријумф због њиховог пута чувања беспрекорности као оних који побеђују свет! (1. Јованова 5:3, 4).
Јединствена нада
14, 15. Како је нада у ускрсење малог стада јединствена?
14 Нада у ускрсење коју гаји мало стадо јединствена је. На које начине? У првом реду, она претходи општем ускрсењу „праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). У ствари, ускрсење помазаника спада у одређен ред важности, као што је јасно утемељено следећим речима које се налазе у 1. Коринћанима 15:20, 23: „Христос већ ускрсну из мртвих, и би првенац од оних који умреше. Али сваки у своме реду: првенац Христос, а затим они који припадају Христу, о његову доласку.“ Имајући врсту истрајности и вере коју је испољавао Исус, мало стадо зна шта је за њих припремљено док завршавају свој земаљски пут, нарочито од 1918. кад је прави Господ дошао у свој храм ради суђења (Малахија 3:1).
15 Павле нам даје један додатан разлог да на ово ускрсење гледамо као на јединствено. Као што је забележено у 1. Коринћанима 15:51-53 (ДК), он је писао: „Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити, Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби... Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.“ Те речи се примењују на оне из малог стада који умру током Христове присутности. Без морања да спавају смртним сном неки дуг временски период, они бивају обучени у бесмртност „уједанпут, у тренућу ока“.
16, 17. С обзиром на њихову наду у ускрсење, како су помазани хришћани данас нарочито благословљени?
16 У светлу овог разумевања, можемо схватити смисао речи апостола Јована које се налазе у Откривењу 14:12, 13. Он је писао: „У томе је стрпљење светих, који држе заповести Божје и веру Исусову. И чух глас с неба који ми говори: Напиши: Благо мртвима који одсад умиру у Господу! Да, говори Дух, да почину од трудова својих, јер дела њихова иду за њима.“
17 Каква је јединствена награда припремљена за остатак малог стада! Њихово ускрсење ће доћи брзо, одмах након што заспу смртним сном. Какву изванредну промену ће они доживети док буду преузимали своју доделу у духовном подручју! С таквим прослављањем малог стада које је у току и с поодмаклим испуњењем главних библијских пророчанстава, последњи преостали чланови малог стада заиста не треба ’да се боје‘. А њихова неустрашивост служи као охрабрење онима из великог мноштва, који треба да развијају сличан став неустрашивости док ишчекују избављење током највећег времена невоље које је земља икада видела.
18, 19. (а) Зашто је време у коме живимо хитно? (б) Зашто ни помазаници ни друге овце не треба да се боје?
18 Стално прегледавање активности малог стада омогућује њима и великом мноштву да наставе да се боје правог Бога. Час за његово суђење је дошао, и преостало повољно време је драгоцено. За друге је заиста ограничено време за предузимање акције. Ми се, међутим, не бојимо да ће Божја намера промашити. Она ће сигурно успети!
19 Силни небески гласови су се већ чули како говоре: „Пређе краљевство света на Господа нашега и на Христа његова, и он ће краљевати на векове векова“ (Откривење 11:15). Сигурно, Велики Пастир, Јехова, води све своје овце „правим стазама... за љубав имена свога“ (Псалам 23:3). Мало стадо бива непогрешиво вођено ка својој небеској награди. А друге овце ће бити безбедно избављене кроз велику невољу да би се радовале вечном животу у земаљском подручју Божјег славног Краљевства под владавином Христа Исуса. Дакле, иако су Исусове речи биле упућене малом стаду, сигурно све Божје слуге на земљи имају разлог да послушају његове речи: „Не бој се.“
Можеш ли објаснити?
◻ Зашто треба да очекујемо да се преостали број малог стада смањује?
◻ Каква је ситуација помазаног остатка данас?
◻ Зашто хришћани не треба да се боје, упркос приближавању напада Гога од Магога?
◻ Зашто је нада у ускрсење 144 000 јединствена, нарочито данас?