Исусова чуда — историја или мит?

„У четврту стражу ноћну упути се к њима Исус идући по мору“ (Матеј 14:25).

ЗА МИЛИОНЕ широм света, веровање да је Исус Христ чинио чуда скоро да је исто толико важно колико и веровање у самог Бога. Писци јеванђеља — Матеј, Марко, Лука и Јован — описују неких 35 Исусових чуда. Међутим, њихови извештаји сугеришу да је он извршио много више натприродних дела (Матеј 9:35; Лука 9:11).

Та чуда нису била учињена ради забаве. Она су била у самој сржи Исусове тврдње да је био Син Божји, дуго ишчекивани Месија (Јован 14:11). Мојсије је учинио чудесне знакове када се представио поробљеној Израелској нацији (Излазак 4:1-9). Логично, очекивало би се да Месија, онај за кога је проречено да ће бити већи од Мојсија, покаже неки знак божанске подршке (Поновљени закони 18:15). Отуда Библија назива Исуса ’човеком од Бога потврђеним међу вама [Јеврејима] силама и чудесима и знацима‘ (Дела апостолска 2:22).

У минулим временима, људи су уопште без поговора прихватали библијски портрет Исуса као чудотворца. Али у скорашњим деценијама, извештаји јеванђеља пали су под ватру критичара. У својој књизи Deceptions and Myths of the Bible, Лојд Грејам (Lloyd Graham) упућује на библијски извештај о Исусовом ходању по води и иде толико далеко да чак каже: „Дословце веровати у овај извештај захтева много непросвећености, ипак, дословце, милиони то чине. И онда се чудимо шта фали овом нашем свету. Какав бисте бољи свет могли очекивати уз такву непросвећеност?“

Да ли су немогућа?

Међутим, такве критике нису разумне. The World Book Encyclopedia дефинише чудо као „догађај који се не може објаснити посредством познатих закона природе.“ Према тој дефиницији, ТВ у боји, бежични телефон или лептоп компјутер сматрали би се чудом пре само једног века! Да ли има смисла бити догматичан и прогласити нешто немогућим једноставно зато што то не можемо објаснити према садашњем научном сазнању?

Друга чињеница коју треба размотрити: у оригиналном грчком језику на коме је „Нови Завет“ написан, реч која се користила за „чудо“ била је dynamis — реч која у основи значи „моћ“. Она се такође преводи као „моћна дела“ или „способност“ (Лука 6:19; 1. Коринћанима 12:10; Матеј 25:15, NW). Библија тврди да су Исусова чуда била испољавање „величанствене силе Божје“ (Лука 9:43, NW). Да ли би таква дела била немогућа за свемогућег Бога — Онога који има „обиље динамичне енергије“? (Исаија 40:26, NW).

Доказ аутентичности

Брижљиво разматрање четири јеванђеља доноси даљњи доказ њихове веродостојности. У првом реду, ти извештаји се знатно разликују од бајки и легенди. На пример, размотримо лажне приче које су кружиле о Исусу вековима након његове смрти. Апокрифно „Томино јеванђеље“ наводи: „Када је овај дечак Исус имао пет година... ишао је кроз село, а један младић је трчао и лупио га по рамену. Исус је био раздражен и рекао му је: ’Више нећеш ићи својим путем‘, и дете је одмах пало и умрло.“ Није тешко схватити шта је у ствари ова прича — вешто дело маште. Осим тога, каприциозно, злурадо дете овде описано нема никакве сличности са Исусом из Библије. (Контрастирај Луку 2:51, 52.)

Размотримо сада аутентичне извештаје јеванђеља. Они су ослобођени преувеличавања и измишљених додатних значења. Исус је чинио чуда у одговору на истинску потребу, не да би задовољио пуку каприциозност (Марко 10:46-52). Исус никада није користио своје моћи за своју корист (Матеј 4:2-4). И никада их није користио да би се њима разметао. У ствари, када је радознали краљ Ирод желео да Исус учини „чудо“ пред њим, Исус „ништа не одговори“ (Лука 23:8, 9).

Исусова чуда такође стоје у оштрој супротности с делом професионалних илузиониста, мађионичара и исцелитеља вером. Његова моћна дела увек су прослављала Бога (Јован 9:3; 11:1-4). Његова чуда била су ослобођена емоционалних ритуала, магичних речи, нескромног разметања, трикова и хипнотизма. Када је Исус сусрео једног слепог просјака по имену Вартимеј који је узвикнуо: „Сине Давидов, смилуј се на ме!“, Исус му је једноставно рекао: „Иди, вера те је твоја спасла. И одмах он прогледа“ (Марко 10:46-53).

Извештаји јеванђеља показују да је Исус чинио своја моћна дела без реквизита, посебно планиране позорнице или светлосних трикова. Она су била учињена јавно, често пред многобројним очевицима (Марко 5:24-29; Лука 7:11-15). Насупрот покушајима савремених исцелитеља вером, његови напори да лечи никада нису пропали због тога што је некима који су болесни наводно недостајала вера. Матеј 8:16 каже: ’Он исцели све болеснике.‘

У својој књизи “Many Infallible Proofs:” The Evidences of Christianity, Изучавалац Артур Пирсон (Arthur Pierson) каже о Христовим чудима: „Њихов број, тренутност и комплетан карактер лечења која је чинио, и одсуство неуспеха чак и у покушају да подигне из мртвих, намеће бескрајан контраст између тих чуда и тобожњих чуда у овим или било којим другим временима.“

Световно потврђивање

Пирсон нуди још један аргумент који подржава извештаје јеванђеља када каже: „Ни једно потврђивање чуда из писма није толико вредно пажње колико ћутање непријатеља.“ Јеврејске вође су имале више него јак мотив да желе да дискредитују Исуса, али његова чуда била су толико добро позната да се противници нису усудили да их порекну. Све што су могли да ураде било је да та дела припишу демонским силама (Матеј 12:22-24). Вековима након Исусове смрти, писци јеврејског Талмуда наставили су да приписују Исусу чудотворне моћи. Према књизи Jewish Expressions on Jesus, они су га одбацили као онога који „се бави практиковањем магије“. Да ли би један такав коментар био дат да је било чак имало могуће одбацити Исусова чуда као пуки мит?

Даљњи доказ потиче од црквеног историчара из четвртог века Еузебија. У својој књизи The History of the Church From Christ to Constantine, он цитира извесног Квадрата који је послао једно писмо императору у одбрани хришћанства. Квадрат је написао: „Дела нашег Спаситеља увек су била приметна, јер су била истинита — људи који су излечени и они који су подигнути из мртвих, који нису само виђени у тренутку када су били излечени или подигнути, већ су увек били на виделу, не само када је Спаситељ био међу нама, већ дуго након Његовог одласка; у ствари неки од њих преживели су све до мог времена.“ Научник Вилијам Беркли (William Barclay) приметио је: „Квадрат говори да до његових властитих дана људи на којима су извршена чуда могу стварно бити доказ. Да то није било истина за Римску власт не би постојало ништа лакше него да то ожигоше као лаж.“

Веровање у Исусова чуда јесте разумно, рационално и у потпуности у складу с доказом. Поред тога, Исусова чуда нису мртва историја. Јеврејима 13:8 нас подсећа: „Исус Христос јуче је и данас и увек онај исти.“ Да, он је данас жив на небу, способан да користи чудесне моћи на далеко величанственији начин него што је то чинио када је био на земљи као човек. Осим тога, извештаји јеванђеља о његовим чудима (1) поучавају хришћане данас практичним лекцијама, (2) откривају фасцинантне аспекте Исусове личности и (3) скрећу пажњу на време у блиској будућности када ће се десити чак спектакуларнији догађаји!

Следећи чланак усредсредиће се на три добро позната библијска извештаја да би илустровао ове тачке.