Објавитељи Краљевства извештавају

Проповедање у бурним временима

АПОСТОЛ Павле је прорекао „да ће у последње дане настати тешка времена“ (2. Тимотеју 3:1). Како су се те речи показале тачнима! Народ Ел Салвадора у Централној Америци већ дуго доживљава ову сурову стварност. Више од једне деценије, ову земљу је прождирао грађански рат који је многим хиљадама донео беду и смрт. Рат је сада завршен, али беда остаје. Криминал је након рата драстично порастао. Недавно је један коментатор с локалне телевизије изјавио: „Насиље и пљачка сада представљају хлеб наш свагдашњи.“

Јеховини сведоци нису поштеђени овог таласа криминала. Провалници су обили многе Дворане Краљевства и покрали аудио опрему. У неколико наврата банде наоружаних младића упале су у Дворане Краљевства док су хришћански састанци били у току, одузимајући новац, сатове и друге драгоцености од присутних. Лопови су чак убили један број Сведока док су ови обављали своје свакодневне активности.

Упркос овим препрекама, Јеховини сведоци у Ел Салвадору и даље напорно раде на проповедању добре вести. Они то чине из послушности библијском налогу: „Свим народима треба да се најпре проповеда јеванђеље“ (Марко 13:10). У овој земљи још увек постоје многи који чезну за надом Краљевства коју пружа Библија, а Сведоци се труде да дођу до сваког од њих. Неформално сведочење показује се као ефикасна метода проповедања.

Док је био на лечењу у једној болници, један Сведок је користио сваку прилику да разговара с другим пацијентима о Божјим обећањима за будућност, која се налазе у Библији. Један озбиљно болестан пацијент тужно је јадиковао: „Ускоро ћу умрети!“ Али сетан изглед тог пацијента није одвратио Сведока од тога да подели добру вест о Божјем Краљевству. Уместо тога, наглас је читао том човеку из књиге Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи, коју су објавили Јеховини сведоци. Неколико дана касније, Сведок је напустио болницу, тужно мислећи да је тај човек био на својој самртничкој постељи.

Четири године касније Сведок је морао да се подвргне медицинском лечењу у другој болници. Док је био тамо, пришао му је један пацијент и рекао: „Да ли ме се сећаш?“ То је био човек кога је упознао четири године раније, човек који је тобоже умирао! Какво радосно изненађење када га је човек загрлио и додао: „И ја сам сада Јеховин сведок!“ Тај човек је пригрлио библијску наду у вези с будућношћу, проучавао Библију с Јеховиним сведоцима и предао свој живот Јехови. Не само да је био Сведок него је већ око две године учествовао у пуновременој служби као општи пионир.

У овом случају, семе истине посејано у једном неформалном оквиру допрло је до осећајног срца. Ова предност помагања људима да дођу до спознања истине подстиче праве хришћане да наставе проповедничко дело упркос овим ’тешким временима‘.