Нови живот за наше претке

ДА ЛИ Божја Реч, Библија, научава да сви приликом смрти глатко одлазе да наставе живот у духовном царству? Не, не научава. Библија представља величанствену наду живота након смрти али не на начин на који многи мисле да то чини.

Размотримо шта Библија каже о нашем првом претку, Адаму. Јехова га је обликовао „од праха земаљског“ (Постање 2:7). Адам је имао прилику да срећно живи заувек на земљи (Постање 2:16, 17). Међутим, он се побунио против свог Створитеља пуног љубави, а последица је била смрт.

Где је Адам отишао приликом смрти? Бог му је рекао: ’Вратићеш се у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити‘ (Постање 3:19).

Где је био Адам пре него што га је Јехова створио од праха? Нигде. Није постојао. Зато када је Јехова рекао да ће се Адам ’вратити у земљу‘, он је једино могао имати на уму да ће Адам поново постати беживотан, баш као прах. Адам није негде ’прешао‘ да би био оснивач света предачких духова. Он није отишао ни у живот блаженства на небу нити у вечне патње на месту мучења. Једини прелаз који је начинио био је из живота у беживотност, из стања постојања у стање непостојања.

Шта је са остатком човечанства? Да ли Адамови потомци такође престају да постоје приликом смрти? Библија одговара: „Све [и људи и животиње] на једно место иде. Све је од праха произашло, и све се у прах враћа“ (Проповедник 3:19, 20).

Стање мртвих

Да, мртви су беживотни, не могу да чују, виде, говоре или мисле. На пример, Библија каже: „Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају... И љубав њихова, и мржња њихова, и завист њихова већ су пропале.“ Библија такође наводи: „Нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти у који идеш“ (Проповедник 9:5, 6, 10).

Дакле, према Божјој Речи, док су људи живи, они су свесни смрти. Међутим, када се догоди смрт они нису ничега свесни. Они не стоје поред свог властитог леша, посматрајући шта се с њим дешава. У непостојању нема ни задовољства ни бола, ни радости ни туге. Мртви нису свесни да време пролази. Њихово несвесно стање дубље је него било који сан.

Јов, Божји слуга у древна времена, знао је да људи нису и даље живели након смрти. Он је такође разумео да без Божје интервенције, не би било наде за поновни долазак у живот. Јов је рекао: „Ал’ кад човек умре, губи снагу своју. Кад издахне човек, где је он тада више? [Он] легне да не устаје више“ (Јов 14:10, 12). Јов сигурно није очекивао да ће се кад умре придружити својим прецима у свету духова.

Нада у ускрсење

Пошто живи престају да постоје приликом смрти, пресудно питање је оно које је Јов потегао када је питао: „Кад умре човјек, хоће ли оживјети?“ Сам Јов је дао овај одговор: „Све дане времена које ми је одређено [време у гробу] чекаћу докле ми дође промјена. Зазваћеш [Јехова], и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш“ (Јов 14:14, 15, ДК).

Другим речима, иако би Јов прешао у непостојање, Бог га не би заборавио. Јов је веровао да ће доћи време када ће га Јехова Бог ’зазвати‘ натраг у живот посредством ускрсења.

Исус Христ, Син Божји, показао је да је Јовова нада у ускрсење била реалистична. Исус је доказао да мртви могу бити подигнути. Како? Тиме што их је ускрсавао! Он није био тамо да би ускрснуо Јова, али док је био на земљи Исус је ускрснуо сина удовице из града Наина. Исус је такође подигао у живот 12-годишњу кћерку човека који се звао Јаир. А ускрснуо је и свог пријатеља Лазара, који је четири дана био мртав (Лука 7:11-15; 8:41, 42, 49-56; Јован 11:38-44).

Поред чињења ових чуда, Исус је говорио о великом будућем ускрсењу. Рекао је: „Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих“ (Јован 5:28, 29). Касније, апостол Павле, кога је Јехова користио да ускрсне једног младића, такође је изразио веровање у будуће ускрсење. Рекао је: „Имајући наду у Бога... да ће бити ускрсење праведника и неправедника“ (Дела апостолска 20:7-12; 24:15).

Ова библијска указивања на будуће ускрсење не односе се на наставак живота у духовном царству. Она указују на време када ће се милиони мртвих вратити у живот у физичко тело управо овде на земљи. Те ускрснуле особе неће бити људи који се не сећају свог претходног живота на земљи. Они неће бити поново рођени као деца. Уместо тога, они ће бити исте особе какве су биле када су умрле, поседујући исту меморију и личност. Они ће бити препознатљиви и себи и другима. Каква ће то бити радост кад се ти људи поново придруже својим пријатељима и породицама! И како ће бити узбудљиво упознати наше претке!

Ускрсење за живот у небу

Зар Исус није рекао да ће неки отићи на небо? Да, рекао је. Оне вечери пре него што је погубљен, рекао је: „Многи су станови у дому Оца мога... Идем да вам припремим место. И кад отидем и припремим вам место, опет ћу доћи и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја“ (Јован 14:2, 3). Исус је говорио својим верним апостолима, али његове речи не значе да сви добри људи одлазе на небо.

Исус је показао да они који ускрсавају на небу морају испунити и друге захтеве осим да само живе честитим животом. Један захтев је имати тачно спознање о Јехови и његовим намерама (Јован 17:3). Други захтеви су исказивати веру у откупну жртву Исуса Христа и бити послушан Богу (Јован 3:16; 1. Јованова 5:3). Поред тога још један захтев је бити ’поново рођен‘ као крштени хришћанин рођен Божјим светим духом (Јован 1:12, 13; 3:3-6). Даљњи захтев за небески живот је издржати као што је Исус издржао, доказавши се верним Богу чак до смрти (Лука 22:29; Откривење 2:10).

Постоји разлог за такве високе захтеве. Они који ускрсавају на небо имају важан посао који треба да обаве. Јехова је знао да људске владавине никада не би могле успешно управљати стварима на земљи. Зато се он побринуо за небеску владавину, или Краљевство, које ће владати над човечанством (Матеј 6:9, 10). Исус ће бити Краљ тог Краљевства (Данило 7:13, 14). Неки који су изабрани са земље и ускрснути на небо владаће с њим. Библија је прорекла да ће ти ускрснули постати ’краљевство, свештеници Богу нашему, и краљеваће на земљи‘ (Откривење 5:10).

Да ли ће велики број људи удовољити захтевима за небеско ускрсење? Не. Иако то није њихова властита кривица, већина од оних који спавају у смрти није квалификована. Многи су имали мало или уопште нису имали прилике да сазнају истину о Јехови и његовим намерама. Они су живели и умрли без икаквог спознања о Исусу Христу или о Божјем Краљевству.

Исус је оне који ће отићи на небо назвао „малено стадо“ (Лука 12:32). Касније је откривено да ће број оних који су „откупљени са земље“ да би владали са Христом на небу бити 144 000 (Откривење 14:1-3; 20:6). Иако је број од 144 000 довољно велик да заузме ’многе станове‘, Исус је указао да је он мали у поређењу с милијардама људи који потичу од Адама (Јован 14:2).

Догађаји пре земаљског ускрсења

Размотримо поново оно о чему смо дискутовали раније. Према Библији, они који умиру беживотни су у смрти све док их Јехова Бог не ускрсне. Неки ускрсавају за живот на небу, где ће владати са Исусом Христом у владавини Краљевства. Већина људи биће ускрснута на земљи да би постали поданици тог Краљевства.

Делимично посредством земаљског ускрсења, Јехова ће испунити своју намеру са земљом. Јехова ју је створио „да се у њој настава“ (Исаија 45:18). Она треба да буде трајан дом човечанства. Стога, псалмиста је певао: „Небо је небо Господње, а земљу је синовима човечјим дао“ (Псалам 115:16).

Пре него што почне ускрсење за живот на земљи, морају се догодити велике промене. Вероватно ћеш се сложити да није била Божја намера да земља постане испуњена ратом, загађењем, криминалом и насиљем. Те проблеме су проузроковали људи који немају поштовања према Богу и његовим праведним законима. Према томе, Божје Краљевство ће ’уништити оне који земљу уништавају‘ — као значајан корак у остварењу Божје воље на земљи (Откривење 11:18). То Краљевство ће уништити све зле људе, остављајући праведне да заувек живе на земљи (Псалам 37:9, 29).

Рај на земљи

Они који ускрсавају на очишћеној земљи биће благе нарави, брижни људи који чине оно што је исправно. (Упореди Матеја 5:5.) Под љубазним надгледањем Божјег Краљевства, они ће живети срећним животом у сигурности. Библија пружа ову дивну предслику услова који ће тада преовладавати: „[Бог] ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:4).

Да, земља ће бити претворена у рај (Лука 23:43). Размисли само шта ће то значити! Болнице и старачки домови неће се више употребљавати. У рају, они који су сада притиснути последицама старости поново ће бити снажни и здрави (Јов 33:25; Исаија 35:5, 6). Неће више бити погребних завода, гробља и надгробних споменика. Посредством свог Краљевства, Јехова ће ’за навек смрт уништити‘ (Исаија 25:8). Такви благослови сигурно могу значити нови живот за нас и за наше претке.

[Слика на 7. страни]

Они који ускрсавају на земљи биће поданици Краљевства