Он је био Месијин претеча
ШИРОК кожни појас истицао је његову препланулу кожу. Обучен у одећу од камиље длаке, заиста је изгледао као пророк. Многи су били привучени к њему на реци Јордану. Тамо је овај фасцинантни човек одважно објављивао да је био спреман да крштава покајничке грешнике.
Људи су били запањени! Ко је био тај човек? Каква је била његова намера?
Исус Христ је рекао о тој особи: „Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка... Ни један између рођених од жена није се појавио већи од Јована Крститеља“ (Матеј 11:9-11). Зашто је Јован био тако изузетан човек? Зато што је био Месијин претеча.
Његова мисија проречена
Више од 700 година пре Јовановог рођења, Јехова је објавио да ће та особа узвикивати у пустоши: „Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему“ (Исаија 40:3; Матеј 3:3). Више од 400 године пре Јовановог рођења, Свемоћни Бог је објавио: „Ево послаћу вам Илију, пророка, пре него што дан Господњи дође, тај дан велики и страховити“ (Малахија 4:5). То што је Јован Крститељ био рођен око шест месеци пре Исуса није била пука случајност, нити се то једноставно догодило природним процесима. Попут рођења обећаног детета Исака, Јованово рођење је било чудо, јер су оба његова родитеља, Захарија и Јелисавета, прошли нормалне године за рађање деце (Лука 1:18).
Чак и пре него што је Јован зачет, његово опуномоћење, дело и начин живота открио је анђео Гаврило. Са снагом и духом Илије, Јован ће вратити непослушне особе с пута смрти и припремиће их да прихвате Исуса као Месију. Од рођења је требало да Јован буде Назиреј, потпуно посвећен Богу и није требало да се дотиче ни вина ни жестоког пића. Заиста, његова храна у пустињи састојала се од ’скакаваца и дивљег меда‘ (Марко 1:6; Бројеви 6:2, 3; Лука 1:13-17). Попут Самуила, Јован је од детињства био издвојен за славну службу Највишег Бога (1. Самуилова 1:11, 24-28).
Чак је и име Јован изабрао Бог. Хебрејско име преведено са „Јован“ значи „Јехова показује наклоност; Јехова је милостив.“
Када је осмог дана дете обрезано, његов отац, Захарија, био је божански надахнут да објави: „А ти, дете, назваћеш се пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред лицем Господњим, да му пут његов приправиш, да даш народу његовом разум спасења, опроштењем греха његових, по великом милосрђу Бога нашега, по коме нас источно сунце походи с висине“ (Лука 1:76-78). Јованова јавна служба требало је да буде од највеће важности у његовом животу. У поређењу с тим, све друге ствари биле су од мале важности. Отуда, Библија приказује првих 30 година Јовановог живота у једном једином стиху: „И дете растијаше и јачаше духом, и оста у пустињи до дана излажења свога пред Израиља“ (Лука 1:80).
Глас у пустоши
У 15. години владавине цезара Тиберија, када је Понтије Пилат био гувернер Јудеје, Јован Крститељ се појавио у пустоши са овом запањујућом поруком: „Покајте се, јер се приближи краљевство небеско“ (Матеј 3:2; Марко 1:4; Лука 3:1, 2). Становништво целе области било је пробуђено. Та одважна објава дирнула је срца људи који су чезнули за сигурном надом. Јованова објава такође је испитала понизност особе зато што је позивала на искрено покајање. Његова искреност и осуда покренули су мноштво честитих и искрених људи да на њега гледају као на човека који је послат од Бога.
Јованова слава ширила се попут свитања новог дана. Као Јеховин пророк, лако је био препознатљив по својој одећи и оданости (Марко 1:6). Чак су и свештеници и Левити путовали из Јерусалима како би сазнали шта је подстакло сав тај интерес. Покајати се? Зашто и због чега? Ко је био тај човек? Они су желели да то сазнају. Јован је објаснио: „Ја нисам Христос. Тада га запиташе: шта дакле? Јеси ли ти Илија? Он рече: нисам. Јеси ли пророк? и одговори: не. Онда му рекоше: ко си? — да можемо одговорити онима који су нас послали; шта кажеш за себе? Рече: ’Ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи‘, као што рече пророк Исаија. И посланици беху од фарисеја. Они га упиташе и рекоше му: зашто онда крштаваш, кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?“ (Јован 1:20-25, Ча).
Покајање и крштење били су неопходни кораци за оне који би желели да уђу у Краљевство. Стога, Јован је одговорио: „Ја вас крштавам водом, али иде за мном силнији од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. Он има лопату своју у руци, и он ће очистити гумно своје, и сакупиће пшеницу у житницу своју, али ће плеву сажећи огњем који се не гаси“ (Лука 3:15-17; Дела апостолска 1:5). Заиста, свети дух биће додељен следбеницима Месије, али његови непријатељи осетиће ватру уништења.
„Људи свих врста“ упозорени
Многи Јевреји искреног срца били су дубоко дирнути Јовановим речима и отворено су исповедили своје грехе неверности савезу Закона. Они су јавно приказали своје покајање дозвољавајући Јовану да их крсти у реци Јордану (Матеј 3:5, 6). Као резултат тога, њихова срца су била у погодном стању да прихвате Месију. Утоливши њихову жеђ за спознањем Божјих праведних захтева, Јован их је радо поучио као своје ученике, научивши их чак и како да се моле (Лука 11:1).
С обзиром на овог Месијиног претечу, апостол Јован је писао: „Он дође за сведочанство, да сведочи за светлост, да сви [„људи свих врста“, NW] верују кроза њ“ (Јован 1:7). Зато су људи свих врста долазили да слушају Јована Крститеља док је ’проповедао крштење покајања свему народу Израиљеву‘ (Дела апостолска 13:24). Он је упозорио скупљаче пореза на коришћење изнуђивања. Упозорио је војнике на узнемиравање било кога или чињење лажних оптужби. И рекао је побожним, лицемерним фарисејима и садукејима: „Породи гујини! ко вас научи да бежите од гнева који ће да дође? Дајте зато достојан плод покајања, и не усуђујте се да говорите у себи: Ми имамо оца Аврама! Јер вам ја кажем да и из овога камења може Бог подигнути децу Аврамову“ (Матеј 3:7-9; Лука 3:7-14).
Као класа, религиозне вође Јованових дана одбиле су да му верују и лажно су га оптужили да је био демонизиран. Они су одбацили пут праведности који води до вечног живота. С друге стране, грешни скупљачи пореза и блуднице које су веровале Јовановом сведочанству покајали су се и крстили. У своје време они су прихватили Исуса Христа као Месију (Матеј 21:25-32; Лука 7:31-33).
Месија представљен
За шест месеци — од пролећа до јесени 29. н. е. — Божји верни сведок Јован усмерио је пажњу Јевреја на долазећег Месију. Било је то време да се појави месијански Краљ. Али када се он појавио, он је сишао на ту исту Јорданску воду и тражио да буде крштен. У почетку Јован је протестовао, али је затим пристао. Замисли његову радост када је свети дух сишао на Исуса и када се чуо Јеховин глас који је изражавао одобравање Његовог Сина (Матеј 3:13-17; Марко 1:9-11).
Јован је био први који је препознао Исуса као Месију и своје властите ученике представио је овом Помазанику. „Гле“, рекао је Јован, „јагње Божје, које узима грех света!“ Такође је објавио: „Ово је онај за кога рекох: За мном иде човек који је испред мене, јер пре мене беше. Ја га не знах, — али да се он јави Израиљу, зато ја дођох да крстим водом“ (Јован 1:29-37).
Јован је наставио своје дело паралелно са Исусовом службом још око шест месеци. Сваки од њих је разумео дело које је други вршио. Јован је сматрао себе пријатељем Младожење и радовао се што види да се Христ увећава док се он и његово дело умањују (Јован 3:22-30).
Исус је идентификовао Јована као свог претечу, представљеног Илијом (Матеј 11:12-15; 17:12). Једном приликом, Исус је рекао: „Закон и пророци су до Јована, а од тог времена проповеда се краљевство Божје, и сваки наваљује да уђе у њега“ (Лука 16:16).
Веран до краја
Јован је био ухапшен и затворен зато што је одважно објављивао истину. Он није избегавао своју одговорност да открије чак и грех краља Ирода. Кршећи Божји закон, тај краљ је живео у прељуби са Иродијадом, женом свог властитог брата. Јован је отворено говорио тако да се тај човек могао покајати и добити Божје милосрђе.
Какав је само пример вере и љубави био Јован! По цену своје личне слободе, он је доказао своју верност Јехови Богу и своју љубав према другим људима. Након годину дана затвора, Јовану је одрубљена глава као последица ђаволски надахнутог плана који је издејствовала зла Иродијада, која је била „гневна на Јована“ (Марко 6:16-19; Матеј 14:3-12). Али Месијин претеча је одржао своју беспрекорност према Јехови и ускоро ће бити подигнут из мртвих да би уживао живот у Божјем новом свету праведности (Јован 5:28, 29; 2. Петрова 3:13).