Утеха од ’Бога сваке утехе‘
„Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој невољи нашој“ (2. КОРИНЋАНИМА 1:3, 4).
1, 2. Каква је врста утехе потребна ожалошћеним људима?
ОЖАЛОШЋЕНИМ људима потребна је истинска утеха — не отрцане изјаве и фразе. Сви смо чули да ће „време залечити ране“, али у раним периодима жалости, која је жалошћу погођена особа утешена том мишљу? Хришћани знају да је Бог обећао ускрсење, али то не спречава дубоки бол и трауму изненадног губитка. И сигурно ако си изгубио дете, остала преживела деца нису замена за то мило.
2 У време губитка, највише нам помаже истинска утеха, утеха која има поуздану основу у Божјим обећањима. Такође нам је потребно и уживљавање. То је сигурно био случај с народом Руанде, а посебно са стотинама тамошњих породица Јеховиних сведока које су изгубиле своје вољене у том ђаволском етничком масакру. Од кога могу сви који жале извући утеху?
Јехова — Бог сваке утехе
3. Како је Јехова поставио пример у пружању утехе?
3 Јехова је поставио пример у пружању утехе свима нама. Он је послао свог јединорођеног Сина, Христа Исуса, на земљу да нам да̂ вечну утеху и наду. Исус је научавао: „Јер Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“ (Јован 3:16). Такође је рекао својим следбеницима: „Нема веће љубави него живот свој дати за пријатеље своје“ (Јован 15:13). У једној другој прилици је рекао: „Тако ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи, и да да живот свој у откуп за многе“ (Матеј 20:28). И Павле је навео: „Бог показује своју љубав к нама у томе што Христос, још кад бејасмо грешници умре за нас“ (Римљанима 5:8). Посредством ових и многих других цитата, запажамо љубав Бога и Христа Исуса.
4. Зашто је апостол Павле био посебно дужан Јехови?
4 Апостол Павле је нарочито био свестан Јеховине незаслужене доброхотности. Био је ишчупан из духовно мртвог стања, од тога што је био жестоки прогонилац Христових следбеника до тога да сам буде прогоњени хришћанин (Ефесцима 2:1-5). Он описује своје искуство: „Јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних Цркву Божју. Али по милости Божјој јесам што јесам, и милост његова што је у мени не би узалудна, него се потрудих више од свију њих, али не баш ја, него милост Божја која је са мном“ (1. Коринћанима 15:9, 10).
5. Шта је Павле писао о утеси од Бога?
5 Прикладно томе, Павле је писао: „Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој невољи нашој, да бисмо утехом којом нас саме Бог теши могли утешити оне који су у каквој невољи. Јер како муке Христове изобилују у нама, тако и утеха наша изобилује по Христу. Ако смо ожалошћени, за вашу је утеху и спасење, а ако се утешимо и то је за вашу утеху, која се испуњава у трпљењу оних истих мука које и ми подносимо. А надање наше тврдо је за вас, знајући да као што сте заједничари у трпљењу бићете то и у утеси“ (2. Коринћанима 1:3-7).
6. Шта се подразумева под грчком речју преведеном „утеха“?
6 Какве подстицајне речи! Грчка реч која је овде преведена „утеха“ повезује се с „позивањем да се буде на нечијој страни“. Према томе, „то је стајање поред особе да би је охрабрио када подноси озбиљне испите“ (Лингвистички кључ за Грчки Нови завет /A Linguistic Key to the Greek New Testament/). Један изучавалац Библије је писао: „Та реч... увек значи далеко више од нежне саосећајности... Хришћанска утеха је утеха која улива храброст, утеха која оспособљава човека да се суочи са свиме што му живот може урадити.“ То укључује и утешне речи које су засноване на поузданом обећању и нади — оном о ускрсењу умрлих.
Исус и Павле — самилосни тешиоци
7. Како је Павле утешавао своју хришћанску браћу?
7 Како је изванредан пример Павле био у пружању утехе! Он је могао да пише браћи у Солуну: „Међу вама [смо] били пуни благости. Као што дојилица нежно негује децу своју, тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дамо не само јеванђеље Божје, него и живот свој, – толико сте нам омилели били! А знате и то да смо за свакога од вас били оно што је отац за децу своју, молећи вас, утешавајући и храбрећи вас.“ Баш попут брижних родитеља пуних љубави, сви ми можемо поделити своју срдачност и разумевање с другима у време њихове потребе (1. Солуњанима 2:7, 8, 11, 12).
8. Зашто је Исусова наука утеха за оне који жале?
8 У показивању такве бриге и доброхотности, Павле је само опонашао свог великог Узора, Исуса. Сети се самилосног позива који Исус упућује свима као што је забележено у Матеју 11:28-30: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати. Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир [„окрепу“, NW] душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.“ Да, Исусово учење је окрепљујуће зато што оно пружа наду и једно обећање — обећање ускрсења. Ово је нада и обећање које нудимо људима, на пример, када им оставимо брошуру Када неко кога волите умре. Ова нада може помоћи свима нама, чак и ако жалимо дуго времена.
Како утешити оне који жале
9. Зашто не треба да будемо нестрпљиви с људима који жале?
9 Жалост није ограничена на неки утврђени период одмах после смрти вољене особе. Неки људи носе терет своје жалости током целог свог живота, посебно они који су изгубили децу. Један веран хришћански брачни пар у Шпанији изгубио је као жртву менингитиса свог 11–годишњег сина 1963. До данашњег дана, они још увек пролију сузе када говоре о Пакиту. Годишњице, фотографије, сувенири, могу вратити тужне успомене. Дакле, никад не треба да будемо нестрпљиви и да мислимо како је требало да други до сада пређу преко свог губитка. Један медицински стручњак признаје: „Депресија и емоционална пољуљаност могу трајати и неколико година.“ Према томе, упамти да, као што физички ожиљци на телу могу остати с нама до краја живота, тако могу остати и многи емоционални ожиљци.
10. Шта морамо урадити да би помогли ожалошћеним особама?
10 Које су неке практичне ствари које можемо урадити да бисмо утешили оне који жале у хришћанској скупштини? У свој искрености могли бисмо рећи брату или сестри којима треба утеха: „Ако постоји било шта што могу помоћи, само ми реци.“ Али колико нас често уцвељене особе позову да нам кажу: „Размишљао сам о нечему што ми можеш помоћи“? Очигледно, ми треба да предузмемо одговарајућу иницијативу ако треба да утешимо уцвељеног. Стога, шта можемо урадити на користан начин? Ево неколико практичних предлога.
11. Како наше слушање може бити утеха за друге?
11 Слушај. Једна од најкориснијих ствари које можеш учинити јесте да слушањем поделиш бол уцвељене особе. Можеш питати: „Да ли желиш да говориш о томе?“ Нека особа одлучи. Један хришћанин се присећа када је умро његов отац: „Заиста ми је помогло када су ме други питали шта се догодило и затим стварно слушали.“ Као што је Јаков саветовао, буди брз да слушаш (Јаков 1:19). Слушај стрпљиво и саосећајно. „Плачите с онима који плачу“, препоручује Библија у Римљанима 12:15. Сети се да је Исус плакао с Мартом и Маријом (Јован 11:35).
12. Коју врсту засигурања можемо понудити онима који тугују?
12 Пружи засигурање. Задржи на уму да уцвељена особа може испрва осећати кривицу, мислећи да је вероватно постојало више тога што је она могла да уради. Увери особу да је вероватно све што је било могуће било учињено (или било шта што знаш да је истинито и позитивно). Поново је уверавај да оно што она осећа уопште није неуобичајено. Реци јој о другима које знаш који су се успешно опоравили од сличног губитка. Другим речима, буди осетљив и саосећајан. Наша љубазна помоћ може значити тако много! Соломон је писао: „Као златне токе у сребрном сплету, такве су и речи згодно изречене“ (Пословице 16:24; 25:11; 1. Солуњанима 5:11, 14).
13. Ако се ставимо на располагање, како то може помоћи?
13 Буди на располагању. Стави се на располагање не само првих неколико дана када су присутни многи пријатељи и рођаци већ и месецима касније ако је неопходно, када се други врате својој нормалној рутини. Период жаљења може много варирати, зависно од особе. Наша хришћанска заинтересованост и саосећајност могу тако много значити у било које време потребе. Библија каже да „има пријатеља и од брата вернијих“. Стога, изрека „пријатељ се у невољи познаје“, јесте опште позната истина по којој треба да живимо (Пословице 18:24; упореди Дела апостолска 28:15).
14. О чему можемо разговарати како бисмо утешили уцвељене?
14 Разговарај о добрим особинама покојне особе. То је још једна велика помоћ, када се пружи у правом тренутку. Подели позитивне анегдоте којих се сећаш у вези с особом. Немој се плашити да користиш име те особе. Немој поступати као да губитак вољене особе није никада постојао или да то није било ништа. Утешно је знати оно што је изнела једна публикација Харвардске медицинске школе: „Једна врста опоравка постиже се када уцвељени коначно може размишљати о умрлој особи без поражавајуће туге... Будући да се нова стварност признаје и прихвата, жалост бледи у збирку успомена.“ ’Збирка успомена‘ — како је утешно присетити се тих драгоцених тренутака проведених с драгом особом! Један Сведок који је пре неколико година изгубио свог оца, рекао је: „У једној посебној успомени ми је читање Библије с татом кратко након што је почео да проучава истину. И лежање на речној обали и разговарање о неким од мојих проблема. Виђао сам га само сваке три или четири године, тако да су ове прилике биле драгоцене.“
15. Како особа може предузети иницијативу да би помогла?
15 Преузми иницијативу када је подесно. Неки ожалошћени људи могу боље излазити на крај него други. Стога, зависно од околности, предузми практичне кораке да помогнеш. Једна ожалошћена хришћанка се присећа: „Многи су рекли: ’Ако постоји било шта што могу да учиним, само ми реци.‘ Али једна хришћанска сестра није питала. Она је отишла право у спаваћу собу, пресвукла кревет и опрала упрљану постељину. Једна друга узела је кофу, воду и прибор за чишћење и орибала тепих где је мој муж повратио. Оне су биле прави пријатељи, и никада их нећу заборавити.“ Тамо где постоји очигледна потреба за помоћи, предузми иницијативу — можда припремањем оброка, помажући у чишћењу или извршавајући корисне услуге. Наравно, треба да будемо пажљиви да не будемо наметљиви када уцвељена особа жели приватност. Према томе, треба да узмемо к срцу Павлове речи: „Обуците се дакле као избрани Божји, свети и љубљени, у срдачну милост, доброту, понизност, благост и у стрпљивост.“ Доброхотност, стрпљење и љубав никад не промашују (Колошанима 3:12; 1. Коринћанима 13:4-8).
16. Зашто писмо или дописница могу пружити утеху?
16 Напиши писмо или пошаљи утешну дописницу. Често се превиђа вредност једног писма саучешћа или лепе саосећајне дописнице. У чему је њихова предност? Могу се читати увек изнова. Такво писмо не мора бити дугачко, али треба да покаже твоју самилост. Оно треба да одражава и духовни призвук али не да буде проповедничко. Само основна порука „Уз вас смо“ може бити утеха.
17. Како молитва може донети утеху?
17 Моли се с њима. Немој потцењивати вредност својих молитви са ожалошћеним сухришћанима и за њих. У Јакову 5:16 Библија каже: „Молитва праведнога много може помоћи.“ На пример, када нас ожалошћени чују да се молимо у њихову корист, то им помаже да преброде негативно осећање као што је кривица. У нашим тренуцима слабости или деморализације, Сотона покушава да нас поткопа својим „махинацијама“ (NW), или „препреденим делима“ (Kingdom Interlinear). Ово је случај када нам је потребна утеха и подршка молитве, као што је Павле навео: „Управите у свако доба духом молитве и молбу, и уз то бдите непрестано и молите се за све свете“ (Ефесцима 6:11, 18; упореди с Јаковом 5:13-15).
Шта избегавати
18, 19. Како можемо показати тактичност у нашим разговорима?
18 Када особа жали, постоје и ствари које не треба урадити или рећи. Пословице 12:18 упозоравају: „Неко који лакомислено говори као мач пробада, ал’ лек даје језик мудрих људи.“ Понекад, а да тога нисмо свесни, пропустимо да покажемо тактичност. На пример, могли бисмо рећи: „Знам како се осећаш.“ Али да ли је то заиста случај? Да ли си поднео баш исти губитак? Затим такође, људи реагују на различите начине. Твоје реакције можда нису биле истоветне с реакцијама те ожалошћене особе. Можда би осећајније било рећи: „Стварно саосећам с тобом јер сам прошао кроз сличан губитак када је мој ... умро пре извесног времена.“
19 Такође би показало осетљивост избегавање коментарисања о томе да ли ће покојник ускрснути или неће. Нека браћа и сестре били су дубоко повређени осуђивачким опаскама о будућим могућностима за умрле супруге невернике. Ми нисмо судије ко хоће или неће ускрснути. Може нам олакшати то да ће Јехова, који види срце, бити далеко милосрднији него што ће већина нас икада бити (Псалам 86:15; Лука 6:35-37).
Цитати који теше
20, 21. Који су неки цитати који могу утешити уцвељене?
20 Један од највећих извора помоћи, кад је понуђен у право време, јесте разматрање Јеховиних обећања за мртве. Ове библијске мисли биће корисне било да је уцвељена особа већ Сведок или је особа коју смо срели у служби. Који су неки од ових цитата? Знамо да је Јехова Бог сваке утехе, јер он је рекао: „Ја сам, ја сам онај који вас теши“. Он је такође рекао: „Као човека кога матер теши, тако ћу ја вас тешити“ (Исаија 51:12; 66:13).
21 Псалмиста је писао: „Утеха ми је то у невољи мојој, јер реч твоја живот даје. Опомињем се давних судова твојих и тешим се. Нек доброта твоја буде утеха моја, као што си слузи своме обећао!“ Запази да се реч „утеха“ више пута користи у тим одломцима. Да, можемо наћи стварну утеху за себе и за друге управљајући се к Јеховиној Речи у наше време бола. То нам, комбиновано с љубављу и саосећањем браће, може помоћи да прегрмимо свој губитак и поново испунимо свој живот радосном активношћу у хришћанској служби (Псалам 119:50, 52, 76).
22. Какав изглед лежи пред нама?
22 Своју жалост можемо до неке мере надвладати и ако будемо запослени у помагању другима у њиховом болу. Док своју пажњу управљамо ка другима којима треба утеха, добијамо и праву радост давања у духовном смислу (Дела апостолска 20:35). Поделимо с њима визију дана ускрсења када ће људи свих ранијих нација, генерација за генерацијом, изражавати добродошлицу за повратак својих вољених изгубљених из смрти у нови свет. Какав изглед! Какве ће се сузе радоснице тада пролити док се будемо присећали да је Јехова заиста Бог „који теши понижене!“ (2. Коринћанима 7:6).
Да ли се сећаш?
◻ Како је Јехова „Бог сваке утехе“?
◻ Како су Исус и Павле тешили ожалошћене?
◻ Које су неке ствари које можемо урадити да бисмо утешили оне који жале?
◻ Шта треба да избегавамо у опхођењу с уцвељенима?
◻ Који су твоји најомиљенији цитати за утеху у време губитка?
[Слика на 15. страни]
Тактично предузми иницијативу да помогнеш онима који жале