’Израел Божји‘ и ’велико мноштво‘

„Затим погледах, и гле, мноштво велико, које не могаше нико избројити“ (ОТКРИВЕЊЕ 7:9).

1-3. (а) Које славне небеске изгледе имају помазани хришћани? (б) Како је Сотона покушао да уништи скупштину из првог века? (в) Шта се догодило 1919. што је показало да Сотонини напори да поквари помазану хришћанску скупштину нису успели?

ОСНИВАЊЕ ’Израела Божјег‘ 33. н. е. био је велики корак у извршавању Јеховиних намера (Галатима 6:16). Помазани чланови ’Израела Божјег‘ имају наду да буду бесмртна духовна створења и да владају с Христом у Божјем небеском Краљевству (1. Коринћанима 15:50, 53, 54). У тој позицији они имају главни удео у посвећивању Јеховиног имена и гњечењу главе великом Противнику, Сотони Ђаволу (Постање 3:15; Римљанима 16:20). Не чуди што је Сотона чинио све што је у његовој моћи да би уништио ову нову скупштину, и прогањајући је и покушавајући да је поквари (2. Тимотеју 2:18; Јуда 4; Откривење 2:10).

² Док су апостоли били живи, Сотона није могао да успе. Међутим, после њихове смрти, отпад се незадрживо ширио. Коначно, с људске тачке гледишта, чиста хришћанска скупштина коју је Исус основао изгледа да је била покварена када је Сотона произвео отпалу религиозну пародију, данас познату као хришћански свет (2. Солуњанима 2:3-8). Упркос томе, право хришћанство је истрајало (Матеј 28:20).

³ Исус је, у својој илустрацији о пшеници и кукољу, прорекао да ће једно време прави хришћани расти заједно с ’кукољем‘ (ДК), или лажним хришћанима; и ово се догодило. Али он је такође рекао да ће током последњих дана, ’синови краљевства‘ поново бити видно одвојени од ’кукоља‘ (ДК) (Матеј 13:36-43). Ово се такође показало истинитим. Године 1919. искрени помазани хришћани изашли су из вавилонског ропства. Били су божански признати као „верни и разборити роб“ (NW), и храбро су се латили проповедања добре вести о Краљевству (Матеј 24:14, 45-47; Откривење 18:4). Скоро сви су били пагани; али пошто су имали Аврамову веру, у ствари су били „потомство Аврамово“. Били су чланови ’Израела Божјег‘ (Галатима 3:7, 26-29).

’Велико мноштво‘

4. Која група хришћана је постала уочљива, посебно у 1930–им?

⁴ У почетку, они који су се одазвали на проповедање ових помазаних хришћана такође су постали духовни Израелци, преостали од 144 000, с небеском надом (Откривење 12:17). Међутим, нарочито у 1930–им, постала је уочљива једна друга група. Ови су били поистовећени с ’другим овцама‘ из илустрације о овчијим торовима (Јован 10:16). Они су били Христови ученици с надом у вечни живот на рајској земљи. Они су били, да тако кажемо, духовно потомство помазаних хришћана (Исаија 59:21; 66:22; упореди с 1. Коринћанима 4:15, 16). Препознали су помазану хришћанску скупштину као верног и разборитог роба и, као и њихова помазана браћа, они су имали дубоку љубав према Јехови, веру у Исусову жртву, ревност за хваљење Бога, и спремност да трпе ради праведности.

5. Како се статус других оваца прогресивно боље разумевао?

⁵ Испрва се статус ових других оваца није добро разумео, али с проласком времена, ствари су постајале јасније. Године 1932. помазани хришћани су били охрабрени да подстичу друге овце да учествују у проповедничком делу — нешто што су многе друге овце већ радиле. Године 1934. друге овце су биле охрабрене да се подвргну крштењу у води. Године 1935. били су идентификовани с ’великим мноштвом‘ из 7. поглавља Откривења. Године 1938. били су позвани да присуствују Меморијалу смрти Исуса Христа као посматрачи. Године 1950. разабрало се да ће зрели мушкарци међу њима бити „кнезови“ који служе као „заклон од ветра, као уточиште од поплаве“ (Псалам 45:17; Исаија 32:1, 2). Године 1953. на Божју земаљску организацију — чији су већи део до тада сачињавале друге овце — гледало се као на језгро земаљског друштва које ће постојати у новом свету. Године 1985. разумело се да су на основу Исусове откупне жртве друге овце проглашене праведнима као пријатељи Божји и с изгледом на преживљавање Армагедона.

6. Који су узајамни статуси помазаних и других оваца данас, што води до којих питања?

⁶ До сада, у овом последњем делу ’последњих дана‘, велика већина од 144 000 умрла је и примила своју небеску награду (2. Тимотеју 3:1; Откривење 6:9-11; 14:13). Хришћани са земаљском надом сада обављају већину проповедања добре вести, и сматрају за предност што подупиру Исусову помазану браћу у овоме (Матеј 25:40). Међутим, ти помазаници су верни и разборити роб посредством којег се духовна храна обезбеђује током свих ових последњих дана. Каква ће бити ситуација других оваца када сви помазаници буду примили своју небеску награду? Које ће припреме тада бити начињене за друге овце? Један кратак поглед на древни Израел помоћи ће нам да одговоримо на ова питања.

Симболично „краљевство свештеника“

7, 8. До које мере је древни Израел био краљевство свештеника и света нација под Савезом закона?

⁷ Када је Јехова изабрао Израел као своју посебну нацију, он је с њима склопио савез, говорећи: „Ако ви слушате глас мој, и чувате савез мој, бићете моји испред свих народа, јер је сва земља моја. Ви ћете за мене бити краљевство свештеника и свет народ“ (Излазак 19:5, 6). Израел је био Јеховин посебан народ на основу Савеза закона. Ипак, како ће се испунити обећање које укључује краљевство свештеника и свету нацију?

⁸ Израел је, када је био веран, признавао Јеховину сувереност и прихватао га као свог Краља (Исаија 33:22). Према томе, они су били краљевство. Али, као што је касније било откривено, обећање о ’краљевству‘ значиће чак и више од тога. Даље, када су слушали Јеховин Закон, били су чисти, одвојени од нација око њих. Били су света нација (Поновљени закони 7:5, 6). Да ли су били краљевство свештеника? Па, у Израелу је племе Леви било одвојено за службу у храму, и унутар тог племена је постојало левитско свештенство. Када је Мојсијев закон био успостављен, мушкарци Левити били су узети у замену за прворођене из сваке нелевитске породицеa (Излазак 22:29; Бројеви 3:11-16, 40-51). Тако је, фигуративно говорећи, свака породица у Израелу била заступљена у служби у храму. Ово је било најближе томе да нација буде свештенство. Поред свега тога, они су представљали Јехову пред нацијама. Било који странац који је желео да обожава истинитог Бога морао је то да ради у повезивању с Израелом (2. Летописа 6:32, 33; Исаија 60:10).

9. Шта је Јехову навело да одбаци северно краљевство Израела ’од служења њему као свештеника‘ (NW)?

⁹ Након смрти Соломона, Божји народ се поделио на северну нацију Израел под краљем Јеровоамом и на јужну нацију Јуду под краљем Ровоамом. Пошто је храм, центар чистог обожавања, био је на територији Јуде, Јеровоам је увео један незаконит облик обожавања тако што је подигао ликове телади на својој националној територији. Надаље, „начини кућу висина, и постави свештенике, које узе из народа а који не беху од синова Левијевих“ (1. Краљевима 12:31). Северна нација је дубље утонула у криво обожавање када је краљ Ахав дозволио својој жени странкињи, Језавељи, да успостави обожавање Вала у земљи. Коначно, Јехова је изрекао суд над тим бунтовним краљевством. Преко Осије, он је рекао: „Изгибе мој народ, јер нема познања. Што ти одбаци познање, одбацићу ја тебе, и скинуће се са тебе свештеништво моје [„и одбацићу те од служења мени као свештеника“, NW]“ (Осија 4:6). Убрзо након тога, Асирци су збрисали северно краљевство Израел.

10. Како је јужно краљевство Јуде, када је било верно, представљало Јехову пред нацијама?

¹⁰ Шта је с јужном нацијом, Јудом? У данима Језекије, Јехова им је рекао преко Исаије: „Ви сте моји сведоци... и слуга мој, кога изабрах... Народ који себи саздах прогласиће хвалу моју“ (Исаија 43:10, 21; 44:21). Када је било верно, јужно краљевство је служило да објави нацијама Јеховину славу и да привуче честите особе да га обожавају у његовом храму и да им законско левитско свештенство врши свештеничку службу.

Странци у Израелу

11, 12. Именуј неке странце који су служили Јехови у повезаности с Израелом.

¹¹ Што се тиче странаца који су се одазвали на ово национално сведочанство, за њих су биле начињене припреме у Закону датом преко Мојсија — чија је жена, Сефора, била Мадијамка. „Велико мноштво других људи“ неизраелаца напустило је Египат с Израелом и било присутно када је Закон био дат (Излазак 2:16-22; 12:38; Бројеви 11:4). Рава и њена породица били су избављени из Јерихона и касније примљени у јеврејску скупштину (Исус Навин 6:23-25). Убрзо након тога, Гаваоњани су склопили мир с Израелом и били су им додељени задаци у повезаности са шатором од састанка (Исус Навин 9:3-27; види такође 1. Краљевима 8:41-43; Јестира 8:17).

¹² Коначно, странци су служили на високим положајима. Урија Хетејин, Витсавејин муж, био је убројан међу Давидове ’моћне људе‘ (NW), као што је био и Селек Амонац (1. Летописа 11:26, 39, 41; 2. Самуилова 11:3, 4). Авдемелех, Етиопљанин, служио је на двору и имао приступ краљу (Јеремија 38:7-9). Након што се Израел вратио из изгнанства у Вавилон, неизраелским Нетинејима је била дата повећана одговорност у помагању свештеницима (Јездра 7:24). Пошто се на неколицину ових верних странаца, или страних становника, гледа као да су предслика великог мноштва данас, њихова ситуација је од интереса за нас.

13, 14. (а) Шта су биле предности и одговорности прозелита у Израелу? (б) Како је требало да Израелци гледају на верне прозелите?

¹³ Такве особе су били прозелити, предани обожаваоци Јехове под Мојсијевим законом који су били одвојени од нација заједно с Израелцима (Левитска 24:22). Приносили су жртве, држали се чистим од кривог обожавања и уздржавали се од крви, баш као што су чинили и Израелци (Левитска 17:10-14; 20:2). Помогли су у изградњи Соломоновог храма и придружили се у обнављању правог обожавања под краљем Асом и краљем Језекијом (1. Летописа 22:2; 2. Летописа 15:8-14; 30:25). Када је на Педесетницу 33. н. е. Петар употребио први кључ Краљевства, његове речи су чули „Јудеји и [нејеврејски] прозелити“. Могуће је да су неки од три хиљаде крштених тог дана били прозелити (Дела апостолска 2:11, 41). Кратко након тога, Филип је крстио једног етиопског прозелита — пре него што је Петар употребио последњи кључ Краљевства с Корнелијем и његовом породицом (Матеј 16:19; Дела апостолска 8:26-40; 10:30-48). Јасно је, на прозелите се није гледало као на пагане.

¹⁴ Па ипак, статус прозелита у земљи није био као статус природно рођених Израелаца. Прозелити нису служили као свештеници, и њихови прворођенци нису били заступљени у левитском свештенству.b И прозелити нису имали наслеђе земље у Израелу. Ипак, Израелцима је било заповеђено да буду обзирни према верним прозелитима и да их гледају као браћу (Левитска 19:33, 34).

Духовна нација

15. Шта је уследило када је природни Израел одбио да прихвати Месију?

¹⁵ Закон је био обликован да сачува Израел чистим, одвојеним од нација око њега. Али служио је у још једну сврху. Апостол Павле је писао: „Тако нам закон би као неки васпитач да нас води Христу, да бисмо се вером оправдали“ (Галатима 3:24). Нажалост, већина Израелаца је пропустила да их Закон води до Христа (Матеј 23:15; Јован 1:11). Стога је Јехова Бог одбацио ту нацију и проузроковао да буде рођен ’Израел Божји‘. Осим тога, проширио је позив нејеврејима да постану признати грађани у том новом Израелу (Галатима 3:28; 6:16). Јеховино обећање из Изласка 19:5, 6 у вези с краљевским свештенством има на овој новој нацији своје дивно, коначно испуњење. Како?

16, 17. У ком смислу су помазани хришћани на земљи ’краљевски‘? „свештенство“?

¹⁶ Петар је цитирао Излазак 19:6 када је писао помазаним хришћанима својих дана: „Али ви сте изабран род, краљевско свештенство, свети народ, народ стечен [„за посебну својину“, NW]“ (1. Петрова 2:9). Шта ово значи? Јесу ли помазани хришћани на земљи краљеви? Не, њихово краљевство још увек је будуће (1. Коринћанима 4:8). Па ипак, они су ’краљевски‘ у смислу да су обележени за будуће краљевске предности. Чак и сада они су нација под краљем, Исусом, којег је поставио Велики Суверен, Јехова Бог. Павле је писао: „[Јехова] нас избави од власти таме и премести нас у краљевство Сина љубави своје“ (Колошанима 1:13).

¹⁷ Јесу ли помазани хришћани на земљи свештенство? У извесном смислу, да. Као скупштина, они врше једну неоспорно свештеничку функцију. Петар је објаснио ово када је рекао: „Ви сами... узидајте се, да би се подигао дом духовни и свето свештенство [„за сврху светог свештенства“, NW]“ (1. Петрова 2:5; 1. Коринћанима 3:16). Данас, остатак помазаних хришћана као једно тело јесте „верни и разборити роб“ (NW), канал за дељење духовне хране (Матеј 24:45-47). Као што је био случај у древном Израелу, било ко ко жели да обожава Јехову, мора то да ради у повезаности с овим помазаним хришћанима.

18. Као свештенство, помазана хришћанска скупштина на земљи има коју првенствену одговорност?

¹⁸ Осим тога, помазани хришћани су преузели од Израела предност сведочења за Јеховину величину међу нацијама. Контекст показује да је Петар, када је помазане хришћане назвао краљевским свештенством, имао на уму проповедничко дело. Заиста, он је у једном цитату комбиновао Јеховино обећање у Изласку 19:6 с Његовим речима Израелу у Исаији 43:21 када је рекао: „Ви сте... краљевско свештенство... да објави крепост онога који вас позва из таме к чудесној светлости својој“ (1. Петрова 2:9). У складу с овим, Павле је о објављивању Јеховиних величанстава говорио као о храмској жртви. Писао је: „Преко њега [Исуса] дакле приносимо свагда Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају [„јавно објављују“, NW] име његово“ (Јеврејима 13:15).

Небеско испуњење

19. Које је коначно, велико испуњење обећања да ће Израел бити краљевство свештеника?

¹⁹ Међутим, Излазак 19:5, 6 коначно има једно далеко славније испуњење. У књизи Откривења, апостол Јован чује небеска створења како примењују овај текст док хвале ускрснулог Исуса: „Заклан [си] био и искупио си Богу крвљу својом људе од свакога колена и језика и народа и племена, и учинио си од њих краљевство, свештенике Богу нашему, и они ће краљевати на земљи“ (Откривење 5:9, 10). У свом коначном смислу, тада, краљевско свештенство је Божје небеско Краљевство, владајући ауторитет за који нас је Исус учио да се молимо (Лука 11:2). Свих 144 000 помазаних хришћана који истрају верни до краја имаће удео у том уређењу Краљевства (Откривење 20:4, 6). Какво дивно испуњење обећања које је тако давно дато преко Мојсија!

20. На која питања још мора да се одговори?

²⁰ Какве везе све ово има са ситуацијом великог мноштва и њиховом будућношћу када сви помазаници буду примили своје дивно наслеђе? Ово ће бити разјашњено у завршном чланку ове серије.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

◻ Како се статус других оваца прогресивно боље разумевао?

◻ Зашто је Јехова одбацио северно краљевство Израела од служења њему као свештеника?

◻ Када је била верна, какав је био статус Јуде пред нацијама?

◻ Какав је био статус верних прозелита у Израелу?

◻ Како помазана скупштина служи као краљевство свештеника?

[Слика на 16. страни]

Као краљевско свештенство, помазани хришћани објављују Јеховину славу на земљи

[Слика на 18. страни]

Коначно испуњење Изласка 19:6 јесте Краљевство