Питања читалаца

Да ли је Бог био пристрастан када је за рано водеће тело изабирао људе који су имали исту расну и националну позадину — сви су били Јевреји?

Не, сигурно није. Сви они које је Исус најпре позвао као своје ученике били су Јевреји. Затим, на Педесетницу 33. н. е., Јевреји и јеврејски прозелити били су прве особе које су помазане светим духом и које су тако квалификоване да са Христом владају на небу. Тек касније су били укључени Самарићани и необрезани пагани који су се преобратили. Дакле, разумљиво је што је у том периоду водеће тело било састављено од Јевреја, ’апостола и старешина у Јерусалиму‘, као што је споменуто у Делима апостолским 15:2. То су били људи који су имали дубље разумевање библијског спознања и године искуства у правом обожавању и имали су више времена да се развију у зреле хришћанске старешине. (Упореди с Римљанима 3:1, 2.)

До времена састанка водећег тела о коме се извештава у 15. поглављу Дела апостолских, многи пагани су постали хришћани. Ово је укључивало Африканце, Европљане и људе из других области. Ипак, не постоји извештај да је било ко од таквих пагана био додат водећем телу да би хришћанство било учињено привлачним за нејевреје. Иако су ти новообраћени пагански хришћани били једнаки чланови у ’Израелу Божјем‘, они би поштовали зрелост и веће искуство јеврејских хришћана, као што су апостоли, који су у то време били део водећег тела (Галатима 6:16). Запази у Делима апостолским 1:21, 22 колико се високо ценило такво искуство (Јеврејима 2:3; 2. Петрова 1:18; 1. Јованова 1:1-3).

Вековима је Бог поступао на посебан начин с нацијом Израел, из које је Исус изабрао своје апостоле. Није била никаква грешка или неправда то што ни један апостол није дошао из подручја као што су садашња Јужна Америка, Африка или Далеки исток. С временом би људи и жене из ових места имали прилику да добију далеко веће предности него што је бити апостол на земљи, бити члан водећег тела из првог века или имати било које друго наименовање међу данашњим Божјим народом (Галатима 3:27-29).

Један апостол је био подстакнут да каже да „Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“ (Дела апостолска 10:34, 35). Да, користи од Христове откупнине доступне су свима, без пристрасности. А појединци из сваког племена и језика и народа биће укључени у небеско Краљевство и у велико мноштво које ће заувек живети на земљи.

Многи људи постају осетљиви на расно, језичко или национално порекло. То је илустровано оним што читамо у Делима апостолским 6:1 о једном спорном питању које је проузроковало мрмљање између хришћана који су говорили грчки и оних који су говорили хебрејски. Можда смо одрасли с тим или смо прихватили садашњу осетљивост на језик, расу, етничко порекло или пол. С обзиром на ову веома реалну могућност, чинимо добро ако уложимо одлучан напор да дозволимо нашим осећањима и реакцијама да буду формиране Божјим гледиштем да су сви људи једнаки пред њим, без обзира какав је наш спољашњи изглед. Када је Бог дао да се запишу квалификације за старешине и слуге помоћнике, он није споменуо расно и национално порекло. Не, он се усмерио на духовне квалификације оних који би могли бити на располагању да служе. То је случај с данашњим локалним старешинама, путујућим надгледницима и особљем подружница, као што је био случај с водећим телом у првом веку.