Јесу ли сумње у вези с Исусом оправдане?

ДА ЛИ је Исус из Назарета стварно чинио чуда? Је ли био ускрснут из мртвих, као што су објавили његови ученици? Да ли је уопште живео? У наше савремено доба, изгледа да многи нису у стању да на оваква питања одговоре са сигурношћу. Зашто? Зато што гаје сумње у вези с Исусом, а сумње су осећања несигурности, незнање да ли је нешто истинито или могуће. Али јесу ли осећања несигурности што се тиче Исуса оправдана? Хајде да видимо.

Како су сумње у вези с Исусом посејане

Извесни немачки теолози с краја 19-ог и почетка 20-ог века описали су Исуса као „фиктивну фигуру древне Цркве“. Њихово оспоравање Исусове историчности водило је до контроверзе међу изучаваоцима почетком овог века која је допрла до јавности у то време и још увек има утицаја данас. На пример, једна недавна студија у Немачкој открила је да 3 процента оних који су интервјуисани верује да Исус „није никада живео“ и да су „га измислили апостоли“. Да, семе сумње у вези с Исусом које је посејано рано у овом веку налази плодно тло у срцима људи чак сада.

Зашто закључак да је Исус био „измишљен“ једноставно није оправдан? Изучавалац Библије Волфганг Трилинг (Wolfgang Trilling) коментарише: „Контроверза што се тиче тога да ли је Исус икада живео, другим речима да ли је био историјска личност или мит, слегла се. Питање је решено на један изучавалачки начин, најмање на један такав начин да озбиљни људи нису више видели проблем као академско питање.“ Па ипак, неки и даље сумњају да је Исус икада постојао. Стога, хајде да испитамо како особа може утврдити Исусову историчност као и да одагна друге сумње с обзиром на њега.

Сведочанства која уклањају сумњу

Срамотно погубљење Исуса као презреног злочинца пружа „најуверљивији аргумент против противника Исусове историчности“, наводи Трилинг. Зашто? Зато што је погубљење „омело, чак спречило, ширење нове вере међу Јеврејима и нејеврејима“. (Упореди с 1. Коринћанима 1:23.) Ако је погубљење Исуса Месије било тако велика увреда и за Јевреје и за нејевреје, тешко да би била измишљотина апостола! Осим тога, Исусова смрт је потврђена као историјски догађај не само од стране четири јеванђеља већ и од стране римског писца Тацита и од стране јеврејског Талмуда.a

На друге догађаје током Исусовог живота такође се гледа као на унутрашњи доказ веродостојности јеванђеља, дакле о чему нам она говоре о њему. На пример, да ли би Исусови следбеници измислили његов долазак из Назарета, места које је, како се чини, безначајно? Или да ли је вероватно да би измислили његову издају од стране Јуде, поверљивог пријатеља? Да ли изгледа реалистично мислити да би направили причу о томе да је Исус био напуштен од остатка ученика на један тако кукавички начин? Сигурно је нелогично да би ученици саставили појединости тако штетне природе и затим их објавили надалеко и нашироко! Поред тога, уметност поучавања коју је Исус употребио карактерисао је јединствени стил. Јеврејска литература првог века не садржи ништа упоредиво с његовим илустрацијама. Која би анонимна особа икада могла „измислити“ такво ремек-дело као што је Беседа на гори? Ови аргументи сви нагињу да поткрепе поузданост јеванђеља као извештаја̂ о Исусовом животу.

Постоје и спољашњи докази за Исусову историчност. Четири јеванђеља га приказују у специфичним, тачним детаљима, историјској позадини. Места, као што су Витлејем и Галилеја; истакнуте особе и групе, као што су Понтије Пилат и фарисеји; као и јеврејски обичаји и друге карактеристике нису били једноставно измишљени. Они су сачињавали део структуре живота у првом веку, и потврђују их небибилијски извори и археолошки налази.

Према томе, постоји уверљив доказ, и унутрашњи и спољашњи, да је Исус историјска особа.

Међутим, велики број људи гаји сумње у вези с чудима која су с њим повезана. Заиста, према горе наведеној анкети, само једна мањина Немаца који посећују цркву чврсто верује да су се Исусова чуда и његово ускрсење „стварно догодили“. Да ли су сумње у вези с Исусовим чудима и ускрсењем оправдане?

Зашто неки сумњају у Исусова чуда

Матеј 9:18-36 извештава да је Исус чудотворно лечио болесне, ускрсавао мртве и истеривао демоне. Професор Хуго Стодингер (Hugo Staudinger), историчар, коментарише: „Просто је невероватно, и с историјске тачке гледишта немогуће, да су ови изванредни извештаји продукт бујне маште.“ Зашто? Зато што изгледа да су најранија јеванђеља написана у време када је већина очевидаца тих чуда још увек била жива! Даљња потврда налази се у томе да, као што Стодингер наставља да говори, јеврејски противници „никада нису порекли да је Исус вршио изванредна дела“. Ако игноришемо остале доказе и свој суд заснујемо само на овом спољашњем доказу, налазимо да су Исусова чуда дефинитивно вредна нашег веровања (2. Тимотеју 3:16).

Иако „је већина Немаца уверена да је Исус лечио болесне људе“, многи имају сумње у вези са силом која је иза тих излечења. На пример, један добро познати немачки теолог јавно је изнео да су излечења која је Исус извршио била резултат моћи сугестије која је утицала на људе који су патили од менталне тескобе. Да ли је ово право објашњење?

Само размотри. Марко 3:3-5 извештава да је Исус излечио усахлу руку једног човека. Али да ли је усахла рука резултат менталне тескобе? Дефинитивно не. Према томе, ово излечење се не би могло приписати моћи сугестије. Шта је онда Исусу омогућило да врши чуда? Професор Стодингер признаје: „Ако не постоје закони који су апсолутно важећи, и ако човек не пориче Бога у потпуности, тада у основи човек не може искључити могућност да је Бог, чија моћ превазилази човекову, у могућности да изврши ствари које нису уобичајени поступци.“ Да, заиста, уз помоћ ’духа Божјег‘ (NW), Исус је дословно лечио људе који су били болесни. Не постоји никакав разлог да се сумња у истинитост његових чуда (Лука 9:43; Матеј 12:28).

Као што Енциклопедија америчких народа (The American Peoples Encyclopedia) то изражава, ако се највеће од свих чуда — Исусово ускрсење — догодило, сва остала чуда извештена у Јеванђељима „спадају у област могућег“. Да ли је Исус стварно устао из мртвих?

Сумње у вези с Исусовим ускрсењем оправдане?

Размотри прво један део снажног посредног доказа који подупире истинитост Исусовог ускрсења — његов празан гроб. Чињеницу да се открило да је Исусов гроб празан нису оспоравали његови савременици, чак ни његови противници (Матеј 28:11-15). Превара би се лако открила! Горе споменуто приручно дело исправно закључује: „Никада није било предложено ниједно ваљано објашњење за празан гроб осим библијске изјаве: ’Он није овде, он ускрсну‘“ (Мат. 28:6).

Неки приговарају, говорећи да су само Исусови ученици били ти који су свуда објављивали да је он био ускрснути Месија. Јесу. Али није ли веродостојност њихове поруке била снажно усидрена у историјској чињеници, нарочито Исусова смрт и његово ускрсење? Наравно. Апостол Павле је био свестан ове повезаности када је писао: „Ако Христос не ускрсну, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша. И налазимо се пред Богом и као лажни сведоци, што против Бога сведочимо да ускрсну Христа“ (1. Коринћанима 15:14, 15; упореди с Јованом 19:35; 21:24; Јеврејима 2:3).

У првом веку, било је много људи чији су идентитети били добро познати и који су могли сведочити за Исусово појављивање након његове смрти. Међу њима су били 12 апостола и Павле, као и више од 500 других очевидацаb (1. Коринћанима 15:6). Имај такође на уму и разлог због чега је Матија испунио квалификације да дође након неверног апостола Јуде. Дела апостолска 1:21-23 извештавају да је Матија могао посведочити за Исусово ускрсење и за ране догађаје у повезаности с Њим. Да су Исусов живот и његово ускрсење били измишљотина уместо чињенице, такав захтев за наименовање свакако би био потпуно безначајан.

Због тако много очевидаца из првог века који су могли посведочити за Исусов живот, чуда, смрт и ускрсење, хришћанство се релативно брзо раширило кроз римско царство, упркос горе споменутим препрекама. Његови следбеници су били спремни да претрпе тешкоће, прогонство и чак смрт како би свугде објавили ускрсење и основну истину која произлази из тога. Коју истину? Да је његово ускрсење било могуће једино помоћу силе Божје. А зашто је Јехова Бог ускрснуо Исуса из смрти? Одговор на то питање показује ко је историјски Исус.

На дан Педесетнице, апостол Петар је са слободом објавио зачуђеним Јеврејима у Јерусалиму: „Овога Исуса ускрсну Бог, чему смо ми сви сведоци. Уздигнут дакле Божјом десницом, прими он од Оца Свети Дух који беше обећан, и изли га као што то сад видите и чујете. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: ’Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.‘ Нека зна дакле добро сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви разапесте“ (Дела апостолска 2:32-36). Да, Јехова Бог је Исуса из Назарета учинио „и Господом и Христом“. Да ли су сумње у погледу његове улоге у овом делу Божје намере оправдане?

Зашто сумњати у Исусову садашњу улогу?

Како могу бити уклоњене све сумње у вези с Исусовим идентитетом и његовом улогом? Чињеницом да је он очигледно био истинит пророк. Он је предсказао ратове, глади, земљотресе, криминал и недостатак љубави што видимо данас. Поред тога, он је предсказао: „Ово јеванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај“ (Матеј 24:3-14). Испуњење ових пророчанстава доказује да Исус јесте ускрснули Христ, који невидљиво влада „усред непријатеља својих“, и који ће ускоро увести Божји нови свет (Псалам 110:1, 2; Данило 2:44; Откривење 21:1-5).

Сада као никада пре, човечанству је хитно потребан Спаситељ опремљен надљудском мудрошћу. Зашто бисмо сумњали да је Исус онај који је исправно одабран да спасе човечанство? Јован, који је био очевидац Исусових импресивних чуда и његовог ускрсења, објавио је: „И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина као Спаситеља света“ (1. Јованова 4:14; упореди с Јованом 4:42). Баш као што немамо разумне основе да сумњамо у Исусово постојање, чуда, смрт и ускрсење, немамо разлога ни да сумњамо да га је Јехова Бог устоличио као законског Краља себи с десна. Без сумње, Исус из Назарета јесте Краљ Божјег Краљевства и „Спаситељ света“ (Матеј 6:10).

[Фусноте]