Позив уморнима пун љубави
„Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати [„и ја ћу вас окрепити“, NW]“ (МАТЕЈ 11:28).
1. Шта је Исус видео у Галилеји на свом трећем проповедничком путовању?
ПРЕД почетак 32. године н. е., Исус је био на свом трећем проповедничком путовању у области Галилеје. Путовао је кроз градове и села, „учећи по синагогама и проповедајући јеванђеље о краљевству и исцељујући сваку болест и сваку немоћ“. Док је ово радио, видео је мноштва, и ’сажали му се, јер беху клонули и сметени, као овце које немају пастира‘ (Матеј 9:35, 36).
2. Како је Исус помагао људима?
2 Међутим, Исус је урадио више него што је само осетио сажаљење према мноштвима. Након поучавања својих ученика да се моле „господару од жетве“, Јехови Богу, он их је разаслао да помажу људима (Матеј 9:38; 10:1). Затим је људима понудио своје лично засигурање о путу ка истинском олакшању и утехи. Упутио им је овај позив који дира у срце: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати [„и ја ћу вас окрепити“, NW ]. Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир [„окрепу“, NW ] душама својим“ (Матеј 11:28, 29).
3. Зашто је Исусов позив подједнако привлачан данас?
3 Данас живимо у времену када се многи осећају тешко оптерећено и натоварено (Римљанима 8:22; 2. Тимотеју 3:1). Некима, само зарађивање за основне животне потребе поједе толико њиховог времена и енергије да им мало остане за њихову породицу, пријатеље или било шта друго. Многи су оптерећени озбиљним болестима, јадима, депресијом и другим психичким и емоционалним проблемима. Осећајући притисак, неки покушавају да нађу олакшање тиме што утону у тежњу за задовољствима, једење, пијење, чак злоупотребу дроге. Наравно, ово их само убацује у зачарани круг, доносећи им још више проблема и притисака (Римљанима 8:6). Јасно је, Исусов позив пун љубави звучи исто тако привлачно за нас као што је и онда.
4. Која питања треба да размотримо да бисмо извукли корист из Исусовог позива пуног љубави?
4 Ипак, чему су у Исусово време људи били изложени, тако да су изгледали „клонули и сметени“, покрећући Исуса да осећа сажаљење према њима? Шта су били терети и бремена које су они морали носити, и како би им Исусов позив помогао? Одговори на ова питања могу нам бити од велике помоћи у извлачењу користи из Исусовог љубазног позива уморнима.
Они који се ’труде и који су оптерећени‘
5. Зашто је било прикладно што је апостол Матеј известио о овом догађају у Исусовој служби?
5 Интересантно је да је само Матеј известио о овом догађају у Исусовој служби. Будући да је био порезник, Матеј, који је био познат и као Леви, био је добро упознат с једним нарочитим теретом који су људи носили (Матеј 9:9; Марко 2:14). Књига Свакодневни живот у Исусово време (Daily Life in the Time of Jesus) каже: „Порези које су [Јевреји морали] да плаћају у новцу и у добрима били су претерано тешки, и били су тиме тежи што су два облика опорезивања за њих ишла раме уз раме, грађански порези и религиозни порези; и ниједан није био лак.“
6. (а) Какав је био порески систем који је био у употреби у Исусово време? (б) Зашто су порезници имали тако лошу репутацију? (в) На шта је Павле осетио потребу да подсети своје сухришћане?
6 Оно што је све ово чинило нарочито тегобним био је порески систем у то време. Римски службеници су у провинцијама право да сакупљају порезе пренели на највише понуђаче. Они су пак, запошљавали људе у локалним општинама да би надгледали стварно дело сакупљања пореза. Свако у тој пирамидалној шеми осећао се потпуно оправданим да дода по свом сопственом нахођењу или да дели. На пример, Лука је известио да је био „један човек по имену Закхеј, који беше главар царинички, а беше богат“ (Лука 19:2). „Главар царинички“ Закхеј и они под његовим надзором очигледно су своје богатство стекли на људској муци. Злоупотреба и корупција које је створио један такав систем проузроковале су да људи сврстају порезнике међу грешнике и блуднице, и у већини случајева вероватно с правом (Матеј 9:10; 21:31, 32; Марко 2:15; Лука 7:34). Пошто су људи осећали један скоро неподношљив терет, није чудо што је апостол Павле осетио потребу да подсети своје сухришћане да се не узрујавају под римским јармом већ да ’подају свакоме што су му дужни: коме дакле порезу, порезу; коме данак, данак‘ (Римљанима 13:7а; упореди с Луком 23:2).
7. Како су римски кривични закони придодали терету људи?
7 Павле је такође подсетио хришћане да дају „коме страх, страх; коме част, част“ (Римљанима 13:7б). Римљани су били познати по окрутности и строгости њихових кривичних закона. Бичевање, шибање, временске казне сурових затвора и погубљења били су често коришћени да би се људи држали у подложности (Лука 23:32, 33; Дела апостолска 22:24, 25). Чак је јеврејским вођама била дата власт да спроведу такво кажњавање кад би нашли за сходно (Матеј 10:17; Дела апостолска 5:40). Такав систем сигурно је био углавном репресиван, ако не и тлачитељски, за било кога ко је живео под њим.
8. Како су религиозне вође натовариле терет на људе?
8 Међутим, још гори него римски порези и закони, био је терет који су на обичан народ ставиле религиозне вође тог времена. У ствари, изгледа да је то била Исусова првенствена брига када је описао људе као оне ’који се труде и који су оптерећени‘. Исус је рекао да уместо да угњетеним људима дају наду и утеху, религиозне вође ’бремена тешка вежу и прте људима на плећа, али ни једним прстом неће да их помакну‘ (Матеј 23:4; Лука 11:46). Човек не може да пропусти да у јеванђељима не запази непогрешиво портретисање религиозних вођа — нарочито књижевника̂ и фарисеја̂ — као надмену, бездушну и лицемерну групу. Они су с висине гледали на обичан народ као да је неук и нечист, и презирали су странце у својој средини. Један коментар о њиховом ставу примећује: „Човек који претовари коња, у данашње време је крив пред законом. Шта је с човеком који је натоварио 613 заповести на ’људе земље‘ који нису имали религиозну поуку; а затим, није ништа урадио да би им помогао, осуђујући их као безбожне?“ Наравно, стварни терет био је, не Мојсијев закон, већ маса традиција наметнутих људима.
Стварни узрок тегобе
9. Како су упоређени услови међу народом у Исусово време са онима у данима краља Соломона?
9 Повремено је материјални терет над људима био тежак, тако да је постојало раширено сиромаштво. Израелци су морали да плате разумне порезе које је изложио Мојсијев закон. Затим током Соломонове владавине, народ је бринуо за веома скупе националне пројекте, као што су изградња храма и других грађевина (1. Краљевима 7:1-8; 9:17-19). Па ипак, Библија нам говори да је народ ’јео, пио и веселио се... Јуда и Израел бејаху без страха, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломонова, сваки под својом лозом и под својом смоквом‘ (1. Краљевима 4:20, 25). Шта је одговорно за разлику?
10. Шта је био разлог за Израелову ситуацију до првог века?
10 Докле год је нација остајала чврста за право обожавање, они су уживали Јеховину наклоност и били су благословљени сигурношћу и напретком упркос великом националном издатку. Међутим, Јехова је упозорио да ако се ’одврате од [њега] и не држе [његове] заповести‘, претрпеће озбиљне преокрете. У ствари, „Израиљ ће постати предмет приче и подсмеха међу свим народима“ (1. Краљевима 9:6, 7). Ствари су се развиле баш на тај начин. Израел је дошао под страну доминацију, и некада славно краљевство сведено је на пуки колонијални статус. Каква цена за занемаривање њихових духовних обавеза!
11. Зашто је Исус осећао да људи „беху клонули и сметени као овце које немају пастира“?
11 Све ово помаже нам да разумемо зашто је Исус осећао да људи које је видео „беху клонули и сметени“. То су били Израелци, Јеховин народ, који су у целини покушавали да живе према Божјим законима и да спроводе своје обожавање на прихватљив начин. Упркос томе, искоришћавале су их и угњетавале не само политичке и комерцијалне силе већ и отпадничке религиозне вође међу њима. Били су „као овце које немају пастира“ јер нису имали никога ко би се бринуо за њих или их бранио. Била им је потребна помоћ да изађу на крај с веома суровом стварношћу. Како је правовремен био Исусов нежан позив пун љубави!
Исусов позив данас
12. Које притиске осећају Божје слуге и остали искрени људи данас?
12 На много начина ствари су данас сличне. Искрени људи који покушавају поштено да зараде за живот налазе да је тешко носити се с притисцима и захтевима коруптивног система ствари. Нису имуни чак ни они који су своје животе посветили Јехови. Извештаји показују да неки међу Јеховиним слугама налазе да је све теже и теже испунити све своје одговорности, чак и ако желе да учине тако. Осећају се натоварено, уморно, изнурено. Неки чак осећају да би било олакшање ако би једноставно све могли да баце у ветар и негде нестану како би могли да се среде. Да ли си се икада тако осећао? Да ли знаш неког теби блиског у тој ситуацији? Да, Исусов позив који дира у срце има велико значење за нас данас.
13. Зашто можемо бити сигурни да нам Исус може помоћи да нађемо одмор и окрепу?
13 Пре него што је Исус упутио свој позив пун љубави, он је изјавио: „Све је мени предао Отац мој, и нико не зна за Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син, и ако коме Син хоће објавити“ (Матеј 11:27). Због овог присног односа између Исуса и његовог Оца, уверени смо да прихватањем Исусовог позива и постајањем његовим ученицима, можемо ући у близак, лични однос с Јеховом, ’Богом сваке утехе‘ (2. Коринћанима 1:3; упореди с Јованом 14:6). Поред тога, пошто су ’све ствари њему предане‘, са̂м Исус Христ има моћ и ауторитет да олакша наше терете. Које? Оне које су наметнули корумпирани политички, комерцијални и религиозни системи, као и терет који нам намеће наш наслеђен грех и несавршеност. Каква охрабрујућа и умирујућа мисао од самог почетка!
14. Од каквог труда је Исус могао окрепити?
14 Исус је наставио да говори: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати [„и ја ћу вас окрепити“, NW ]“ (Матеј 11:28). Исус свакако није говорио против тешког рада, пошто је често саветовао своје ученике да се напрежу у делу које су имали (Лука 13:24). Али „труд“ („рад“, Kingdom Interlinear) укључује продужен и заморан рад, често без вредног резултата. И „оптерећен“ носи мисао бивања натовареним преко нормалне могућности. Разлика може да се упореди с разликом између човека који копа за скривеним благом и оног који копа ровове у радном логору. Они раде сличан тежак посао. Код једног, задатак се предузима са жељом, али код другог, то је бесконачан напоран рад. Оно што чини разлику јесте сврха посла или њен недостатак.
15. (а) Која питања треба себи да поставимо ако осећамо да на својим раменима носимо тежак терет? (б) Шта се може рећи о извору наших терета?
15 Да ли осећаш да се ’трудиш и да си оптерећен‘, да се једноставно превише захтева од твог времена и енергије? Да ли терети које носиш изгледају претешки за тебе? Ако је тако, може ти помоћи да се упиташ: „За шта се трудим? Коју врсту бремена носим?“ У погледу овога, један коментатор Библије је пре више од 80 година приметио: „Ако размотримо терете живота, они спадају у две класе; можемо их назвати самонаметнути и неизбежни: они који су услед и они који нису услед, наших личних поступака.“ Затим је додао: „Многи од нас би, након строгог самоиспитивања, били изненађени да пронађу колика мера свих наших терета јесу они самонаметнути.“
16. Које терете можемо немудро наметнути себи?
16 Који су неки од терета које бисмо могли навући на себе? Данас живимо у свету који је материјалистички, наклоњен задовољствима и неморалан (2. Тимотеју 3:1-5). Чак су предани хришћани под сталним притиском да се повинују моди и животним стиловима света. Апостол Јован је писао о ’телесним жељама и жељама очију и поносу живота [’упадљивом приказивању својих средстава за живот‘, NW ]‘ (1. Јованова 2:16, ДК). То су снажни утицаји који лако могу деловати на нас. Познато је да су неки спремни да заглибе у дуг како би уживали више светских задовољстава или да би задржали известан животни стил. Затим уочавају да морају провести прекомерну количину времена на послу, или узети неколико послова, како би стекли новац да отплате своје дугове.
17. Која ситуација може чак отежати ношење терета, и како се то може исправити?
17 Иако особа можда резонује да није погрешно имати или радити нешто од ствари које други имају или раде, важно је да анализира да ли беспотребно додаје свом терету (1. Коринћанима 10:23). Пошто особа може носити само толико, нешто се мора одложити да би се латили другог терета. Често су ствари које су неопходне за нашу духовну добробит — лични библијски студиј, посећивање састанака и служба на терену — оне које се прво одложе. Резултат је губитак духовне снаге, који, за узврат, чак отежава ношење терета. Исус Христ је упозорио на такву опасност када је рекао: „Чувајте се да вам срце не отежа од прекомерног јела и пића и од брига овога света, и да вам тај дан не дође изненада“ (Лука 21:34, 35; Јеврејима 12:1). Тешко је препознати замку и избећи је ако је особа оптерећена и уморна.
Олакшање и окрепа
18. Шта је Исус понудио онима који долазе к њему?
18 Стога, Исус је с пуно љубави понудио лек: „Дођите к мени... и ја ћу вам одмор дати [„и ја ћу вас окрепити“, NW ]“ (Матеј 11:28). Речи „окрепити“ (NW) и „окрепа“ (NW) у 29. стиху, долазе од грчких речи које одговарају речи коју верзија Септуагинта користи да преведе хебрејску реч за „сабат“ или „држање сабата“ (Излазак 16:23). Тако, Исус није обећао да они који долазе к њему неће више имати посла, али је обећао да ће их окрепити тако да ће бити спремни за рад који морају обавити у складу с Божјом намером.
19. Како особа ’долази к Исусу‘?
19 Према томе, како особа ’долази к Исусу‘? Својим ученицима, Исус је рекао: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме крст свој, и иде за мном“ (Матеј 16:24). Стога, долажење к Исусу подразумева подлагање човекове воље Божјој и Христовој вољи, прихватање извесног бремена одговорности, вршење тога непрекидно. Да ли се са свим овим превише захтева? Да ли је цена превисока? Хајде да размотримо шта је Исус рекао након што је упутио позив пун љубави уморнима.
Можеш ли се сетити?
◻ На које су начине били натоварени људи Исусовог времена?
◻ Шта је био стварни узрок људске тегобе?
◻ Како треба да се преиспитамо ако се осећамо тешко натоварени?
◻ Које терете можемо немудро наметнути себи?
◻ Како можемо примити окрепу коју је Исус обећао?
[Слика на 15. страни]
Љубазношћу Бахамског министарства за туризам
[Извор слике на 15. страни]
Који су неки од терета које смо можда навукли на себе?