Широк пут с мало слободе

Једна трочлана породица — отац, мајка и кћеркица — била је у кући у Сиднеју, у Аустралији, кад је ватра захватила кућу. Они су покушали да скоче кроз прозоре, али прозори су били с решеткама. Због сигурносних решетки, ватрогасци их нису могли спасти. Мајка и отац настрадали су у диму и пламену. Кћерка је касније умрла у болници.

КАКО је жалосно што је ова породица умрла због сигурносних инсталација које су биле намењене да их заштите! Нашем времену се може приговорити то што ова породица није усамљена у томе да је свој дом заштитила решеткама и сигурносним бравама. Многи од комшија такође имају домове и имања слична тврђавама. Зашто? Траже сигурност и душевни мир. Какав ударац за „слободно“ друштво кад се људи осећају сигурно само када су попут затвореника̂ затворени у својим властитим домовима! У растућем броју комшилука̂, деца више не могу да се сигурно играју у оближњем парку или да иду у школу а да их не прати родитељ или нека друга одрасла особа. На многим подручјима живота, слобода испарава као јутарња роса.

Промењен образац живота

Дани наших баба и дедова били су другачији. Као деца, они су се обично без страха могли играти где им се свиђало. Као одрасли, они нису били опседнути бравама и решеткама. Осећали су се слободнима, и до одређеног степена они јесу били слободни. Али наши дедови и бабе су током свог живота видели како се дух друштва мења. Он је постао хладнији, себичнији; у многим местима љубав према ближњем замењена је страхом од ближњег, који је допринео трагичном догађају споменутом горе. Паралелно с овим растућим недостатком слободе било је стално погоршање моралних вредности. Друштво је постало заљубљено у „нови морал“, али у стварности, сада се дошло до ситуације где је тешко видети било какав морал.

Бивши предавач у образовању на Универзитету Квинсленда, др Раперт Гудмен (Dr. Rupert Goodman), пише: „Млади су сада изложени другачијем, хедонистичком. . . животном стилу где је ’ја‘ централно: самоповлађивање, самосвесност, испуњеност собом, лични интерес.“ Он такође каже: „Вредности као што су самоконтрола, самоодрицање, напоран рад, штедљивост, поштовање према ауторитету, љубав и поштовање према родитељима. . . многима су страни концепти.“

Заиста широк пут

Они који су упознати с библијским пророчанством нису изненађени овом распрострањеном усредсређеношћу на самог себе, јер је Исус Христ упозорио своје слушаоце: „Широка [су] врата и широк је пут који воде у пропаст, и много их је који туда иду; али су уска врата и тесан је пут који воде у живот, и мало их је који их налазе“ (Матеј 7:13, 14). Први пут, с довољним простором за многе путнике, јесте „широк“ пошто није ограничен тиме што има библијска начела која управљају моралом и свакодневним животом. Он се допада онима који воле да мисле како је њима драго и да живе како је њима драго — без правила, без обавеза.

Истина, многи који су изабрали широки пут тврде да уживају своју слободу. Али већину њих води раширени дух себичности. Библија каже да њима управља ’дух који сад делује у синовима противљења‘. Овај дух их покреће да живе „по. . . пути, чинећи вољу пути“, било да је то неморал, злоупотреба дрога или немилосрдна тражења за богатством, престижом или моћи (Ефесцима 2:2, 3).

Широки пут води у катастрофу

Запази да су они који се крећу широким путем вођени да чине „вољу пути“. Ово показује да они уопште нису слободни — они имају господара. Они су робови тела. А служење овом господару може водити до многих проблема — пандемија сексуално преносивих болести, разбијених домова, тела̂ и умова који су болесни од злоупотребе дроге и алкохола, да наведемо само неколико. Чак и дела насиља, провале и силовања налазе своје корене у самољубивом размишљању које потхрањује овај попустљиви широки пут. И, док овај ’пут који води у пропаст‘ наставља да постоји, његови плодови постаће још штетнији (Пословице 1:22, 23; Галатима 5:19-21; 6:7).

Размотри два примера из стварног живота, из Аустралије. Мери се подала искушењу, злоупотребљавајући опојне дроге као и вршећи неморал.a Али срећа за којом је трагала измакла јој је. Чак и након што је имала двоје деце, њен живот је изгледао празно. Достигла је своју најнижу тачку када је сазнала да је навукла сиду.

Том је био повређен на другачији начин. „Одрастао сам у црквеној установи у северном Квинсленду“, пише он. „Са 16 година, почео сам тешко да пијем. Мој отац, ујаци и пријатељи били су тешке пијанице, па је то изгледало као природна ствар. Дошао сам до тог стадијума да бих пио било шта, од пива до шпиритуса. Такође сам почео да се кладим на коње, понекад губећи већину мојих тешко зарађених плата. То није био мали износ, јер је мој посао на сечењу шећерне трске био прилично добро плаћен.

„Затим сам се оженио и имали смо децу. Уместо да се суочим са својим одговорностима, ја сам радио оно што су радили моји пријатељи — пио, коцкао се и тукао се. Често сам био затваран у локални затвор. Али чак ни то није имало утицаја на мене. Мој живот је клизио низбрдо. То је био хаос.“

Да, подајући се неисправним жељама, Том и Мери су повредили не само себе већ и своје породице. Нажалост, многи други млади људи нагињу да буду заведени либералним, заблудним духом слободе који се нуди на широком путу. Кад би млади само могли видети испод површине, камуфлажу. Кад би само могли видети стварности широког пута — сурове цене које сви који се њиме крећу на крају морају да плате. Истина, он је широк и лако је њиме поћи. Али сама његова ширина јесте његово проклетство. Пут мудрости јесте узети к срцу неоспорну чињеницу да „ко сеје у своју пут, од пути ће трулење пожњети“ (Галатима 6:8).

Међутим, постоји бољи избор. То је уски пут. Али колико ограничава, колико спутава и колико је узан овај пут? И куда он води?

[Фуснота]