Педесет година осујећених напора

„МИ НАРОДИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ОДЛУЧНИ СМО да сачувамо долазеће генерације од бича рата, који је два пута у нашем веку донео неописиву жалост човечанству, и да поново афирмишемо веру у основна људска права, у достојанство и вредност људског бића, у једнака права мушкараца и жена и народа великих и малих, ...“ (Увод у повељу Уједињених нација.)

ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТИ октобар 1995. означава 50. годишњицу Уједињених нација. Свих 185 садашњих држава чланица предане су првобитним начелима и циљевима организације као што је изражено у тој повељи: да одржавају међународни мир и безбедност; да спречавају агресивне акције које угрожавају светски мир; да подстичу пријатељске односе међу народима; да штите основне слободе свих људи без дискриминације на основу расе, пола, језика или религије; и да остварују међународну сарадњу у решавању економских, социјалних и културних проблема.

Организација уједињених нација већ 50 година улаже значајне напоре да оствари светски мир и безбедност. Дискутабилно је да је можда спречила трећи светски рат, и да се није поновило целокупно уништење људског живота кроз употребу нуклеарних бомби. Уједињене нације су милионе деце снабделе храном и лековима. Оне су допринеле побољшању здравствених мера у многим земљама, обезбеђујући, између осталог, сигурнију пијаћу воду и вакцинацију против опасних болести. Милиони избеглица примили су хуманитарну помоћ.

У знак признања за њена достигнућа, Организацији уједињених нација пет пута је додељена Нобелова награда за мир. Ипак, жалосна чињеница живота јесте да још увек не живимо у свету без рата.

Мир и безбедност — непостигнути циљеви

Након 50 година напора, мир и безбедност су још увек непостигнути циљеви. У недавном говору пред Генералном скупштином Уједињених нација, председник Сједињених Држава изразио је своје разочарање тиме што је рекао да је „овај век толико пун наде, могућности и достигнућа такође и век интензивног разарања и очаја“.

Како се ближио крај 1994, The New York Times је приметио: „У току је близу 150 ратова или чарки у којима хиљаде људи умиру — више цивила него војника према већини процена — а стотине хиљада постају избеглице.“ Одељење Уједињених нација за јавно информисање известило је да је од 1945. више од двадесет милиона људи изгубило живот као резултат оружаних сукоба. Амбасадор САД у Уједињеним нацијама, Мадлен Олбрајт, приметила је да су „регионални сукоби сада на многе начине бруталнији“. Повреда људских права и дискриминација свакодневно се појављују у вестима. Изгледа да се многе нације пре толеришу него што се пријатеље једна с другом.

Сир Дејвид Ханеј, британски амбасадор у Уједињеним нацијама, признао је да су „Уједињене нације све до 1980-их, прилично близу да буду частан промашај“. Генерални секретар Уједињених нација, Бутрос Бутрос-Гали, жалио се да постоји растућа равнодушност и замор међу државама чланицама када се ради о операцијама за очување мира. Он је закључио да за многе чланице „Уједињене нације нису приоритет број један.“

Утицај медија

Колико год Уједињене нације могу изгледати моћно, њени напори често су спречени од стране политике и медија. Уједињене нације су немоћне ако им недостаје подршка њених чланица. Али без одобрења јавности, многе чланице УН неће подржати Уједињене нације. На пример, према часопису The Wall Street Journal, „спектакуларни неуспеси у Сомалији и Босни убедили су многе Американце да организација није само расипна већ у ствари опасна.“ Овај став јавности, за узврат, навео је неке америчке политичаре да предложе смањење финансијске подршке САД Уједињеним нацијама.

Новинске организације се не снебивају када треба оштро критиковати Уједињене нације. Изрази као „потпуна неспособност“, „незграпна“, „неефикасна“ и „парализована“ отворено се користе када се описују различити аспекти операција УН. The Washington Post National Weekly Edition недавно је навео да „Уједињене нације остају успорена бирократија која се бори да се прилагоди данашњем свету.“

Друге новине цитирале су Генералног секретара Бутроса Бутроса-Галија како изражава своје разочарање због масакра у Руанди. Он је рекао: „То није пропуст само Уједињених нација; то је пропуст међународне заједнице. И сви смо ми одговорни за овај пропуст.“ Популарне телевизијске специјалне вести изјавиле су 1993. да Уједињене нације „нису успеле да зауставе највећу претњу миру — ширење нуклеарног оружја“. Тај ТВ програм је рекао о Уједињеним нацијама да „већ деценијама углавном причају“.

Ово распрострањено осећање разочарања тешко лежи у мислима службеника Уједињених нација и доприноси њиховој фрустрацији. Ипак, упркос разочарањима, на прослави педесетогодишњице Уједињених нација, изгледа да многи имају обновљени оптимизам и надају се новом почетку. Иако је признала мане Уједињених нација, амбасадорка Олбрајт је изразила осећања многих када је рекла: „Морамо престати да говоримо о томе где смо били и треба да говоримо о томе куда идемо.“

Да, куда иде свет? Да ли ће икада бити свет без рата? Ако да, какву ће улогу у томе играти Уједињене нације? Осим тога, ако си богобојазан треба да се питаш: ’Какву ће улогу Бог одиграти у томе?‘

[Оквир на 4. страни]

ОСУЈЕЋЕНИ НАПОРИ

Мир и безбедност не могу постојати све док има рата, сиромаштва, злочина и корупције. Уједињене нације су недавно објавиле следећу статистику.

Ратови: „Од 82 оружана сукоба између 1989. и 1992, 79 су били унутрашњи, многи дуж етничких линија; 90 процената погинулих били су цивили“ (Одељење Уједињених нација за јавно информисање [UNDPI]).

Оружје: „ICRC [Међународни комитет Црвеног крста] процењује да сваке године више од 95 индустријалаца у 48 земаља производи између пет и десет милиона противпешадијских мина“ (Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице [UNHCR]).

„У Африци постоји око тридесет милиона мина расутих у преко 18 земаља“ (UNHCR).

Сиромаштво: „Широм света, сваки пети човек — укупно више од једне милијарде — живи испод границе сиромаштва а процењује се да тринаест до осамнаест милиона људи годишње умире због узрока повезаних са сиромаштвом“ (UNDPI).

Злочин: „Од 1980-их пријављени злочини широм света расту у просеку пет процената сваке године; само у САД годишње се изврши тридесет пет милиона злочина“ (UNDPI).

Корупција: „Јавна корупција постаје уобичајена. У неким земљама процењује се да финансијске преваре коштају еквивалентно 10 процената од укупног годишњег домаћег производа земље“ (UNDPI).