Извештај објавитеља Краљевства

Сведочење доноси плодове код куће и у школи

ЖИВОТ једног хришћанина укључује чињење добра другима, нарочито тиме што се с њима дели добра вест о Божјем Краљевству. Пословице 3:27 кажу: „Не одреци добра оном који на њих право има, кад му можеш учинити.“ Један млади Сведок у Аргентини, у трећој години средње школе желео је да подели добру вест о Краљевству с једним школским другом. То што је урадио имало је далекосежне резултате.

Једног дана млади Сведок је споменуо свом пријатељу да нису све религије добре. Када је младић одговорио да не ради ништа лоше, Сведок је рекао: „Исто тако не радиш ништа ни за Бога.“ То је младића навело на размишљање. Касније је Сведок објаснио да су ово последњи дани и да би особа имала Божје признање мора стећи тачно библијско спознање и применити га. Његов школски друг се сложио с тим. Али, да ли ће му породица дозволити да има библијски студиј? Да би свом пријатељу пружио нешто о чему би размишљао, Сведок га је замолио да прочита књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на земљи.

Прошло је време и тај пријатељ је напустио школу. Ништа се о њему није чуло више од годину дана. Онда је једног дана млади Сведок био изненађен телефонским позивом од свог пријатеља који је рекао да је могао видети да се библијска пророчанства заиста испуњавају. Сведок је одмах уговорио да проучава Библију с њим.

Када је отишао у кућу свог бившег школског друга, приметио је да су родитељи његовог пријатеља прилично забринути за то у шта се њихов син упетљао. Чак је и млађи брат тог пријатеља мислио да је он полудео. Стога су родитељи хтели да млађи брат присуствује следећем студију. Након тога, са сузама у очима, овај младић је известио родитеље да његов старији брат није полудео, на шта је мајка узвикнула: „Уместо једног проблема, сада имам два!“

Зато је она присуствовала следећем студију и морала је да се сложи с тим да дечаци нису полудели. Касније је уговорен библијски студиј с њом и њеним супругом. Ускоро је цела породица почела да посећује скупштинске састанке у Дворани Краљевства. С временом су бака и дека такође почели да проучавају Библију и почели су да иду на састанке. У то време први младић се крстио. Оженио се, и он и његова супруга су ревни објавитељи.

Осим тога, кроз неформално сведочење у школи, тај млади Сведок је помогао двојици других школских другова као и мајци и сестри једнога од њих да почну да проучавају Библију. Укупно је 11 људи сазнало библијску истину зато што се тај млади Сведок није устручавао да чини добро својим школским друговима. Какав срећан исход! Уистину, „срећан је народ чији Бог је Јехова!“ (Псалам 144:15, NW).