Имаш ли дух давања?

ЈЕСИ ли приметио да постоји више од једног духа који подстиче људе да дају? Неки поклон може бити израз љубави, великодушности или цењења. Ипак, зар ниси приметио да поклон може потицати из жеље неке особе да се на њу гледа с наклоношћу? Или се може дати једноставно из осећаја обавезе или зато што даровалац жели нешто за узврат.

Поклон може бити у омоту који је везан лепом траком. Али зар није истина да изврстан поклон такође може бити букет цвећа, чинија јела или љубазан поступак? У ствари, поклони који се највише цене често укључују давање себе.

Постоји ли неко чију наклоност тражиш?

Није необично да особа да̂ поклон некоме чију наклоност тражи. У неким земљама младић који покушава да освоји срце будуће невесте можда јој доноси цвеће. Ипак, мудра жена гледа иза поклона. Она размишља да ли је дух који стоји иза поклона тог младића дух пун љубави који ће га такође учинити добрим супругом. Такав поклон, ако одражава божански дух, може водити до много среће и за дароваоца и за примаоца.

Библија прича о једној прилици када је Авигеја, жена Навалова, брзо припремила великодушан поклон за Давида, кога је препознала као онога који је изабран од Бога да буде будући краљ Израела. И она је тражила наклоност. Њен супруг је презирно одбио Давида и с вриском прекорио Давидове људе. На челу групе од око 400 наоружаних људи, Давид је кренуо да уништи Навала и његово домаћинство. Авигеја је интервенисала, брзо пославши Давиду великодушан поклон залиха хране за његове људе. Она сама је дошла након свог поклона и пошто се понизно извинила за оно што је њен супруг учинио, пружила је доказ велике разборитости док је резоновала с Давидом.

Њен циљ је био племенит и исход је био добар. Давид је прихватио њен поклон и рекао јој: „Иди с миром кући својој; ето послушах те и погледах на тебе.“ Касније, након Навалове смрти, Давид је чак запросио Авигеју, и она је радо пристала (1. Самуилова 25:13-42).

Међутим, у неким случајевима наклоност коју особа тражи може укључивати показивање пристрасности, чак изопачивање правде. У таквом случају, поклон је мито. Даровалац мисли да ће извући корист, али он себи краде душевни мир. Увек постоји опасност да ће то други открити, да ће бити позван на одговорност. Чак и ако је добијена жељена наклоност, онај који је тражи може установити да сада има углед особе чији су мотиви отворени за дискусију. Одражавајући божанску мудрост, Библија нас упозорава на такве поклоне (Поновљени закони 16:19; Проповедник 7:7).

Долазе ли поклони из спремног срца?

Не постоји сумња у вези с тим — давање некоме кога волиш јер то желиш доноси много више радости него давање зато што други проузрокују да осећаш да то треба урадити.

У погледу сакупљања хуманитарне помоћи за сухришћане који су били у материјалној потреби, апостол Павле је изложио нека изврсна начела божанског давања. „Добра је воља, кад постоји“, писао је, „угодна према ономе чиме може да се располаже, а не према ономе што нема.“ Додао је: „Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје“ (2. Коринћанима 8:12; 9:7). Према томе, много зависи од тебе. Уместо да улазиш у дуг због помамног давања поклона, остајеш ли у оквиру својих средстава? Уместо да се осећаш присиљеним да дајеш углавном због друштвеног или комерцијалног притиска, да ли чиниш оно што си решио у свом срцу? О раним хришћанима који су применили таква божанска начела, Павле је писао: „И многим нас молитвама молише да им чинимо милост да узмемо удела у помоћи намењеној светима“ (2. Коринћанима 8:4).

Насупрот томе Royal Bank Letter од новембра⁄децембра 1994. рекао је о седмицама које воде до Божића: „На тај период може се гледати као на стање вештачког узбуђења које је изазвано пословним интересима да се потрошачи натерају да купе ствари које иначе не би купили.“ Ако се купује на кредит, каква год сатисфакција да долази од давања поклона врло брзо може бити засењена кад стигну рачуни.

Твоја главна брига — прилика? Или изражавање љубави?

Да ли си утврдио да дајеш поклоне понајвише у приликама које изгледа да то захтевају? Ако је тако, можда пропушташ много радости коју може донети спонтано давање.

Има много људи који нису задовољни резултатима давања поклона на посебне дане. Једна мајка која је и писац потврдила је да у њеној деци на површину избија похлепа док се приближава дан када се очекују поклони. Она признаје да је и њено уживање у лепом поклону било покварено јер се надала нечем другом. Бројни извештаји кажу да су празници који истичу весеље и размењивање поклона такође и време када има доста емоционалне депресије и злоупотребе алкохола.

Приметивши да наглашавање давања поклона у празнично време понекад негативно утиче на децу, професор психологије који је цитиран у часопису The New York Times препоручује: „Као начин смањивања стреса узмите у обзир давање неких поклона другим данима.“ Мислиш ли да ће то имати добар ефекат?

Тами, 12-годишњакиња у домаћинству које не слави Божић ни рођендане, писала је: „Много је забавније добити поклон кад га најмање очекујеш.“ Она каже да уместо давања поклона само једном или двапут годишње, њени родитељи њој и њеном брату дају поклоне током целе године. Али постоји нешто што јој је много важније од тих поклона. Као што се изразила: „Ја имам веома срећан породични живот.“

Књига Secrets of Strong Families отворено наводи: „Већина од нас троши време и новац неколико пута годишње изабирајући савршене поклоне за рођендане, годишњице или празнике за људе које волимо. Најбољи од свих поклона неће ништа одузети с банковног рачуна. И нећеш морати да га увијеш. Ако верујеш, попут већине људи, да је твој живот најдрагоценији посед који имаш, тада је један део твог живота најдрагоценији поклон који можеш дати. Ми дајемо тај драгоцени поклон у деловима нашег времена које пружамо онима које волимо.“

Можеш дозволити да такво давање иде и ван твоје породице. Спонтано давање како би се испунила очигледна потреба коју други имају може донети посебну сатисфакцију. Исус Христ нас је подстицао да показујемо такву бригу пуну љубави за сиромашне, хроме и слепе, додајући: „Бићеш блажен што ти они не могу вратити“ (Лука 14:12-14).

Часопис Rockland Journal-News (САД) недавно је известио о једном примеру таквог давања. Када се срушила кућа једне старије слепе жене, пријатељи су јој изградили нову кућу. Поклоне је дало неколико локалних фирми, а новчано одобрење дала је једна локална владина агенција. „Ипак, оно што је најважније“, рекле су новине, „око 150 људи, углавном они који посећују скупштину Јеховиних сведока Хаверстро, приложили су време како би изградили кућу.“

Чланак је продужио: „На месту изградње била је гомила материјала одмах до столова са храном. За два дана радници су подигли кућу с два стана, високу два спрата. ... Јеховини сведоци су познати по својој способности да брзо граде. ... Ипак, таква брзина стоји насупрот трајању њихове мисије: обезбедити постојаност у делу љубави. Гђа Блејкли није могла да види свој нови дом, али њене руке су то могле осетити и њено срце зна дубину до које је дирнуто овим несебичним поступком.“

Дух великодушности преко године

Они који су заиста великодушни у духу не чекају посебне дане. Њихов живот није саграђен једноставно око њих самих. Кад добију нешто добро они се радују да то деле с другима. То не значи да су они опсесивни дароваоци. То не значи да они дају до те мере да су њихове породице ускраћене. То не значи да они дају без размишљања како ће то утицати на примаоца. Ипак, они су људи који „практикују давање“, као што је Исус поучавао своје ученике да чине (Лука 6:38, NW).

Они су свесни околности пријатеља и рођака који су стари, болесни или на неки други начин у потреби за охрабрењем. Њихов „поклон“ може бити одлазак у продавницу или помоћ у кућним пословима. То може бити сечење дрва или чишћење снега. То може бити чинија припремљене хране или сат времена за посету или заједничко читање. Њихов властити живот може бити заузет али не презаузет да би се помогло. Они су из искуства научили да заиста „више има радости у давању неголи у примању“ (Дела апостолска 20:35).

Наравно, највећи Давалац свега јесте наш Створитељ, Јехова Бог. Он „даје свима живот и дисање и све“ (Дела апостолска 17:25). У Библији нас је такође снабдео увидом што се тиче његове намере да стане на крај злоћи, болести и смрти, и да земљу претвори у рај (Псалам 37:10, 11; Откривење 21:4, 5). Након што су то сазнали, они који су великодушног духа не задржавају ту добру вест за себе. Једно од њихових највећих задовољстава јесте да је деле с другима. Божански дух давања заиста је њихов. Да ли је то дух који и ти развијаш?

[Слике на 7. страни]

Неки од најдрагоценијих поклона не коштају новца