Праведност узвисује један народ

НАКОН кишних дана, какво је задовољство пробудити се и видети како сунце сија на небу без облака! Земља је освежена и растиње сада може бујати. Јехова Бог је једном користио такву слику да илуструје благослове праведне владавине. Краљу Давиду је рекао: „Који влада људима праведно, који влада у страху од Бога, он је ко јутрења светлост када сунце сјаје у јутру без облака. Под његовим зракама трава ниче после кише из земље“ (2. Самуилова 23:3, 4).

Божје речи показале су се истинитима током праведне владавине Давидовог сина, краља Соломона. Библија извештава: „Јуда и Израиљ бејаху без страха, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломонова, сваки под својом лозом и под својом смоквом“ (1. Краљевима 4:25).

Древни Израел је био Божја изабрана нација. Он им је дао своје законе и рекао им да ће их ако слушају његов глас ’узвисити изнад свих народа на земљи‘ (Поновљени закони 28:1). Оно што их је узвисило није била Израелова властита праведност већ Јеховина праведност. Заповести које им је Бог дао биле су далеко супериорније од закона околних нација. Као народ, били су исто тако несавршени као све те нације. Дакле, заслуга за то што су били уздигнути изнад нација припада Јеховином супериорном Закону и њиховом стриктном држању тог закона. Кад су били послушни Јеховиним законима, уживали су његову наклоност и благослов. Краљ Соломон је то доживео током своје владавине. Он је могао рећи: „Правда узвисује народ, [али]“, упозорио је, „грех је пропаст људи“ (Пословице 14:34).

Нажалост, кроз учестале поступке непослушности, нација Израел била је доведена на низак положај. Подносили су националну срамоту. То је коначно водило до њиховог трајног одбацивања у корист једне нове духовне нације (Матеј 21:43).

Духовни Израел

На састанку хришћанског водећег тела у Јерусалиму, Јаков, рођени Јеврејин, рекао је под надахнућем да је Бог „најпре погледао на народе, да изабере који ће од њих име његово носити“ (Дела апостолска 15:14). Апостол Павле назвао је ову нову хришћанску нацију ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16). Што се тиче сврхе њиховог позива, Петар је писао: „Ви сте изабран род, краљевско свештенство, свети народ, народ стечен да објави крепост онога који вас позва из таме к чудесној светлости својој“ (1. Петрова 2:9). Као Божји изабрани народ, требало је да светле као буктиње у свету. Узвисила би их Јеховина праведност (Филипљанима 2:15).

Изабирање ових духовних Израелаца може се упоредити с вађењем дијаманта. Када се руда богата дијамантом извади на површину, она може дати само један карат на три тоне земље. Метода која се некада користила да се издвоје дијаманти укључивала је мешање руде с водом и изливање ове мешавине на намашћене плоче. Дијаманти су отпорни на воду и лепили су се за маст док су се нежељени материјали спирали. У овој фази дијаманти су неизбрушени. Међутим, кад се исеку и избрусе они рефлектују светлост у свим правцима.

Попут водоотпорних дијаманата који нису део материје око њих, Јеховин народ је одвојен од овог света (Јован 17:16). Кад су први пут извучени на светлост, можда им је недостајао сјај. Али Јеховина Реч и дух стварају у њима нову личност, и они светле као буктиње у овом свету. Они су узвишени и у свим правцима рефлектују славно светло истине о Краљевству због Јеховине праведности а не због њихове праведности.

Ипак, од другог дела првог века н. е., отпадништво се ушуњало у скупштине и утицало на многе. Такозвани хришћани су се уклопили с нацијама света и нису се могли разликовати од околног света.

Данас је верни остатак духовних Израелаца враћен у Јеховину наклоност. Одвојили су се од света и очистили се „од сваке нечистоте пути и духа“ (2. Коринћанима 7:1). Чисти и исправни пред Јеховом они подржавају његову праведност. То их је уздигло на висок положај наклоности изнад нација света. Кроз њихово ревно проповедање добре вести о Краљевству, велико међународно мноштво привучено је Јехови и постало је део његовог народа (Откривење 7:9, 10).

Свет може видети разлику

Светске власти понекад хвале понашање Божјих слугу. Пре неког времена, шеф обезбеђења у Преторија Шоу Граундсу, у Јужној Африци, коментарисао је о понашању Јеховиних сведока, свих раса, који су користили те објекте за своје годишње конгресе. Између осталог он је писао: „Сви су били и јесу учтиви, људи који љубазно разговарају једни с другима, став који се испољавао протеклих неколико дана — све то сведочи о калибру чланова ваше заједнице, и да сви живите заједно као једна срећна породица.“

Јеховин народ може допринети праведности његове нације не само на таквим великим скуповима већ и у свом приватном животу. На пример, канцеларија подружнице Watch Tower Societyja у Јужној Африци добила је писмо од једне госпође из Јоханесбурга, које гласи: „Прошле недеље одвезла сам се својим аутом а на његовом крову била је моја ташна. Испала је у авенији Јан Смутс и подигао ју је заједно са свим њеним садржајем један члан ваше скупштине, г. Р—, који је телефонирао и вратио ми ташну. ... Веома ценим ово поштење које је постало ретка особина у данашње време и похваљујем вашу скупштину за утврђивање начела којих се ваши чланови држе.“

Да, држањем Јеховиних праведних начела, његов народ одудара као другачији од света. Због овог показивања Јеховине праведности, особе искреног срца привучене су хришћанској скупштини. Природно је бити привучен нечему што је чисто и незагађено. На пример, једном је један странац дошао на састанак Јеховиних сведока у Цириху, у Швајцарској, и рекао да жели да постане члан скупштине. Објаснио је да је његова сестра искључена због неморала и додао је да жели да се придружи организацији која „не толерише лоше понашање“. Чак је и New Catholic Encyclopedia потврдила да су Јеховини сведоци познати као „једна од група која има најбоље понашање на свету“.

Иако праведност уздиже, грех може нанети срамоту нечијем добром имену, нарочито ако озбиљно неисправно поступање постане познато у друштву. Хришћанска скупштина повремено мора носити срамоту која је натоварена на њу кад поједини чланови чине велики грех. Разумљиво, верни чланови скупштине могу бранити добро име скупштине тиме што показују да је виновник зла дисциплинован на милосрдан начин, то јест, у складу с библијским начелима. Ако неко практикује грех и неће да се покаје, биће избачен из скупштине — искључен (1. Коринћанима 5:9-13).

Зашто су неки искључени

Иако се сваке године искључи неколико хиљада из хришћанске скупштине, то је само мали проценат од скоро пет милиона Сведока у свету. Зашто се у хришћанској скупштини против некога треба предузети тако драстичан корак? Природа неисправног поступања јесте један од одлучујућих фактора. Али много важнији фактор јесте да ли се виновник зла искрено каје због озбиљног зла које је починио. Ако заиста дубоко жали због тога, ако се обрати Јехови у искреној молитви, преклињући за опроштење греха који је починио против Њега, и ако тражи помоћ одговорних мушкараца у скупштини, може му се помоћи да поново стекне Божју наклоност и остане део скупштине (Пословице 28:13; Јаков 5:14, 15).

Кад дете које има добар, здрав однос са својим оцем уради нешто што жалости оца, обоје треба да буду брзи да поново успоставе тај драгоцени однос. Исто тако, кад смо предали наш живот Јехови, ушли смо у најдрагоценији однос с њим. Дакле, кад учинимо нешто што га жалости, треба да брзо реагујемо тражећи да поново успоставимо тај однос с нашим Небеским Оцем.

На срећу, неки који су били искључени узели су к срцу илустрацију о расипничком сину. Јехова је тамо упоређен са Оцем пуним љубави који је спреман да прими назад покајничког грешника ако се тај окрене и тражи Божје опроштење (Лука 15:11-24). Истинско, искрено покајање и одвраћање од онога што је лоше јесте начин да се врати у Јеховину наклоност и хришћанску скупштину. Неки покајнички виновници зла који су се осећали сломљено под бременом своје кривице били су подстакнути да се покају и предузму кораке да се врате у љубазну средину хришћанске скупштине. Тако они почињу да цене Јеховине речи у Исаији 57:15.

Да би задржао појединце од враћања у Јеховину љубазну заштиту, Сотона би желео да их завара да не постоји опроштење за грехове које су починили. Али откупна жртва Христа Исуса довољна је да покрије грехе свих који се кају — да, чак „целог света“ који је наследио грешност (1. Јованова 2:1, 2). Једини грех који није покривен откупнином јесте грех против Божјег светог духа, који се своди на намерну побуну против деловања Божјег духа, као што су велики греси Јуде Искариотског и многих књижевника и фарисеја (Матеј 12:24, 31, 32; 23:13, 33; Јован 17:12).

Подржавање Јеховине праведности

Откада је остатак духовних Израелаца поново стекао Јеховину наклоност 1919, они постају све узвишенији од околног света. То није због неке доброте с њихове стране већ због њихове спремне подложности Јеховиним законима и мерилима. Као резултат тога, милиони Христових ’других оваца‘ привучене су у друштво с духовним Израелом као лојални другови (Јован 10:16). Ови људи доносе славу и част Јехови у свету који је далеко уклоњен од Божјих праведних мерила. То је као што је часопис Personality у Јужној Африци једном приметио: „Изгледа да Јеховини сведоци пуцају од добрих особина и да скоро немају лоших.“

Да би се одржао овај узвишени положај у безбожном свету, сваки поједини члан хришћанске скупштине треба да живи чистим, исправним животом пред Јеховом. Јеховина небеска организација је у Библији осликана чистим стварима. Она се види као лепа жена која је украшена сунцем и која има месец под ногама (Откривење 12:1). Нов Јерусалим је описан као свети град, леп по спољашњости (Откривење 21:2). Верним члановима невесте Христове дат је „чисти бели лан“ (Откривење 19:8). Они од великог мноштва виде се као ’обучени у беле хаљине‘ (Откривење 7:9). Људи који су наклоњени праведности привучени су чистој организацији. Насупрот томе, Сотонина организација је нечиста. Његов религиозни систем је осликан као блудница, а они изван светог града описани су као прљави, нечисти (Откривење 17:1; 22:15).

Праведнима је обећан вечни живот. Сакупљени људи који подржавају Јеховину праведност имају изглед да преживе крај овог злог система. „Ал’ ко мене слуша ... живеће мирно, зла се не бојећи“, обећава Бог у Пословицама 1:33.

Како ће бити развесељавајуће кад Већи Соломон, Христ Исус, буде владао над тим новим светом у праведности, у страху од Јехове! (2. Петрова 3:13). Биће то као јутарње светло кад сунце надаље сија, као јутро без облака. Сви земаљски становници живеће у сигурности, сваки ће, да тако кажемо, седети под својом виновом лозом и смоквом. Праведно људско друштво улепшаваће земљу и заузеће своје праведно место у свемиру на вечну хвалу нашем Богу, Јехови (Михеј 4:3, 4; види и Исаију 65:17-19, 25).

[Извор слике на 26. страни]

Garo Nalbandian