Шта за тебе значи религиозна слобода?

Премда се у Сједињеним Државама религиозна слобода сматра једним од основних права, талас насилне светине против Јеховиних сведока преплавио је земљу 1940-их

МИЛИОНИ су се борили за њу. Неки су чак и умрли за њу. Она је заиста један од најдрагоценијих поседа човечанства. О чему је реч? О слободи! World Book Encyclopedia дефинише слободу као „способност да се нешто изабере и да се то спроведе“. Она наставља: „С правног гледишта, људи су слободни ако им друштво не намеће неправедна, непотребна или неразумна ограничења. Друштво такође мора заштитити њихова права — то јест, њихове основне слободе, способности и повластице.“

Овај концепт звучи једноставно. Међутим, у пракси изгледа заправо немогуће да се људи сложе око тога где тачно треба поставити границе слободе. На пример, неки сматрају да једна влада треба да донесе законе како би заштитила слободу својих држављана. Али други ће приговорити да су ти закони прави окови од којих треба ослободити држављане! Очигледно, различити људи под слободом подразумевају различите ствари.

А религиозна слобода?

Можда је слобода која је најжешће оспоравана слобода религије, која се дефинише као „право да се верује и да се упражњава религија по личном избору“. Према Општој повељи Уједињених нација о људским правима, „свако има право на слободу мисли, савести и религије“. То обухвата право неке особе „да промени своју религију или веровање“, као и слободу „да испољава своју религију или веровање у поучавању, поступању, обожавању и придржавању“ (Члан 18).

Наравно, очекивали бисмо да свака земља која се истински брине за своје поданике пружи такву слободу. Нажалост, то се не дешава увек. „Религија дотиче најдубља осећања многих људи“, примећује The World Book Encyclopedia. „Неке владе се тесно везују за једну религију и људе других вера сматрају претњом политичкој власти. Нека влада религију такође може сматрати политички опасном, јер религије могу верност Богу ставити изнад послушности држави.“

Из тог разлога неке владе постављају ограничења на испољавање религије. Неке сасвим одвраћају од практиковања било које вере. Друге, премда тврде да се залажу за слободу обожавања, држе чврсто на узди све религиозне активности.

На пример, размотри ситуацију која је годинама преовладавала у Мексику. Премда је Устав гарантовао религиозну слободу, он је одредио: „Цркве које се користе за јавно обожавања јесу имовина Државе, коју представља Савезна влада, која ће одредити које се могу и даље користити као такве.“ Године 1991. Устав је био измењен укидањем овог ограничења. Ипак, овај пример илуструје да се у различитим земљама религиозна слобода може другачије тумачити.

Једна друга врста религиозне слободе

Да ли религиозна слобода постоји у земљи у којој ти живиш? Ако постоји, како се она дефинише? Да ли можеш обожавати Бога на начин који ти изабереш, или си присиљен да постанеш члан државне религије? Да ли ти је дозвољено да читаш и шириш религиозну литературу, или је такав штампани материјал влада забранила? Можеш ли разговарати с другима о својој вери, или се то сматра повређивањем њихових религиозних права?

Одговори на ова питања зависе од тога где живиш. Међутим, интересантно је да постоји једна врста религиозне слободе која уопште не зависи од места. Док је био у Јерусалиму године 32. н. е., Исус је рекао својим следбеницима: „Ако ви останете на мојој беседи, заиста сте ученици моји, и познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32).

Шта је Исус том изјавом хтео да каже? Његови јеврејски слушаоци су чезнули за ослобођењем од римске власти. Али Исус није говорио о слободи од политичког угњетавања. Уместо тога, он је својим ученицима обећао нешто далеко боље, као што ћемо видети у следећем чланку.