Кад патње више не буде
ПАТЊА није била део Божје првобитне намере за људску породицу. Он је није створио нити је жели. ’Ако је то тако‘, можда питаш, ’како је онда започела и зашто је Бог дозволио да траје све до сада?‘ (Упореди с Јаковом 1:13.)
Одговор се налази у најранијем извештају о људској историји, у Библији, а нарочито у књизи Постања. Он каже да су наши прародитељи, Адам и Ева, следили Сотону Ђавола у његовој побуни против Бога. Њихови поступци покренули су основна спорна питања која погађају сам темељ закона и реда у свемиру. Када су тражили право да сами за себе одлучују шта је добро а шта зло, они су оспорили Божји суверенитет. Довели су у питање његово право да влада и да буде једини судија ’добра и зла‘ (Постање 2:15-17; 3:1-5).
Зашто није одмах спровео своју вољу?
’Зашто онда Бог није одмах спровео своју вољу?‘ можда питаш. За многе та ствар изгледа тако једноставно. ’Бог је имао моћ. Требало је да је искористи да уништи те побуњенике‘, кажу они (Псалам 147:5). Али запитај се: ’Да ли без даљњег аплаудирам свима који користе надмоћну силу да спроведу своју вољу? Зар инстинктивно не осећам одвратност кад неки диктатор користи групе убица да би елиминисао своје непријатеље?‘ Већина разумних људи се згражава на то.
’Ах‘, кажеш, ’али ако је Бог поседовао ту моћ, нико не би довео у питање његове поступке.‘ Да ли си сигуран? Није ли истина да људи доводе у питање Божје исказивање моћи? Они питају зашто је није користио понекад, као на пример у толерисању зла. И питају зашто ју је користио у другим приликама. Чак је и верни Аврам имао проблем у вези с Божјим коришћењем моћи против Његових непријатеља. Сети се кад је Бог одлучио да уништи Содом. Аврам се у заблуди плашио да ће са злима страдати и добри људи. Он је узвикнуо: „Учинити да погине праведни с неправедником... Немој тако, немој!“ (Постање 18:25). Чак је и људима здравих начела попут Аврама потребно засигурање да апсолутна моћ неће бити злоупотребљена.
Наравно, Бог је одмах могао уништити Адама, Еву и Сотону. Али размисли како је то могло утицати на друге анђеле или на будућа створења која би касније могла сазнати за његове поступке. Зар их то не би могло препустити изједајућим питањима о праведности Божјег владања? Зар то не би изложило Бога оптужби да је у ствари био нека врста тоталитарног деспота, као што га је Ниче описао, Бог који немилосрдно елиминише свакога ко му се супротставља?
Зашто не натера људе да раде оно што је исправно?
’Зар Бог напросто не би могао да натера људе да раде оно што је исправно?‘ неки можда питају. Па, размотри и то. Кроз целу историју, владе су покушавале да натерају људе да се прилагоде њиховом начину размишљања. Неке владе или поједини владари примењивали су различите облике испирања мозга користећи можда дрогу или хирургију, и тако лишавали своје жртве дивног дара слободне воље. Зар високо не ценимо то што имамо слободну вољу, иако је тај дар изложен злоупотреби? Да ли гледамо кроз прсте било којој влади или владару који покушавају да одузму ту слободу?
Каква је алтернатива онда постојала за Божје тренутно коришћење моћи да спроведе закон? Јехова Бог је утврдио да ће најбоље изаћи на крај с побуном тако што ће онима који су одбацили његове законе дозволити једно привремено раздобље независности од његовог управљања. То би омогућило људској породици, потомцима Адама и Еве, једно ограничено време у коме би владали собом без подложности Божјем закону. Зашто је то урадио? Зато што је знао да ће с временом бити прикупљен непобитан доказ који потврђује да је овај начин владања увек исправан и праведан, чак и када он користи своју неограничену моћ да спроведе своју вољу, и да ће свака побуна против њега, пре или касније, довести до несреће (Поновљени закони 32:4; Јов 34:10-12; Јеремија 10:23).
А све недужне жртве?
’У међувремену, шта је са свим недужним жртвама?‘ можда питаш. ’Да ли је доказивање неке тачке закона заиста вредно њиховог бола?‘ Заправо, Бог није дозволио да зло постоји само да би доказао неку нејасну тачку закона. Напротив то је зато да би једном за свагда утврдио основну истину да је он сам суверен и да је послушност његовим законима преко потребна за трајан мир и срећу свих његових створења.
Једна од пресудних ствари које треба задржати у мислима јесте да Бог зна да може у потпуности отклонити било какву штету коју постојање зла може нанети људској породици. Он зна да ће дугорочно гледано, привремено раздобље бола и патње имати користан исход. Размисли о мајци која чврсто држи своје дете док му доктор наноси бол убризгавајући вакцину да би га заштитио од неке болести која би иначе убила дете. Ниједна мајка не жели да њено дете осећа бол. Ниједан доктор не жели да нанесе муку свом пацијенту. У то време, дете не разуме чему тај бол, али касније ће схватити зашто је био допуштен.
Стварна утеха за оне који пате?
Неки можда сматрају да само сазнање о овим стварима мало може утешити оне који пате. Ханс Кинг истиче да је рационално објашњење за постојање патње „ономе који пати скоро исто толико корисно колико и лекција о хемијском саставу намирница човеку који умире од глади“. Он пита: „Може ли све то лукаво резоновање заиста пружити охрабрење човечанству које је скоро скрхано патњом?“ Па, све „лукаво резоновање“ људи који игноришу Божју Реч, Библију, не охрабрује оне који пате. Такво људско резоновање само повећава проблем тиме што наводи на помисао да је Бог намеравао да човек пати и да је земља створена као долина суза, или пробно тло за оне који ће на крају добити живот на небу. Какво богохуљење!
Ипак, сама Библија пружа стварну утеху. Она не само што пружа доследно објашњење за постојање патње већ такође изграђује поуздање у Божје сигурно обећање да ће отклонити сву штету коју је нанело ово привремено дозвољавање патње.
’Обнављање свих ствари‘
Ускоро ће Бог обновити ствари онако како је намеравао да буду пре него што су се његова прва људска створења побунила. Одређено време за човеково независно владање скоро да је истекло. Ми живимо у времену када ће он послати „Исуса, кога треба да небо прими до времена опорављења [“обнављања“, NW] свију ствари, о чему је Бог одавна говорио на уста својих светих пророка“ (Дела апостолска 3:20, 21).
Шта ће Исус Христ учинити? Он ће ослободити земљу свих Божјих непријатеља (2. Солуњанима 1:6-10). То неће бити никакво преко погубљење, какво додељују људски диктатори. Брдо доказа, које потврђује катастрофалне последице човековог лошег владања, показаће да је Бог у потпуности у праву када ускоро буде искористио своју неограничену моћ да спроведе своју вољу (Откривење 11:17, 18). То ће најпре значити ’невољу‘ какву земља никада раније није доживела, сличну Потопу Нојевих дана али много већу (Матеј 24:21, 29-31, 36-39). Они који преживе ту ’велику невољу‘ доживеће ’време освежавања‘ кад буду видели испуњење свих Божјих обећања датих ’кроз уста његових верних пророка‘ (Дела апостолска 3:19; Откривење 7:14-17). Шта је Бог обећао?
Па, Божји пророци старог доба кажу да ће доћи крај патње коју наносе рат и крвопролиће. На пример, Псалам 46:10 нам каже: „До краја земље ратове прекиде.“ Нема више недужних жртава и јадних избеглица, нема више силованих, осакаћених и убијених у окрутним ратовима! Пророк Исаија каже: „Неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити“ (Исаија 2:4).
Пророци су такође прорекли крај патње узроковане криминалом и неправдом. Пословице 2:21, 22 обећавају да ће ’у земљи живети праведни‘ и да ће они који наносе бол и патњу бити ’ишчупани из ње‘. Више неће ’човек над човеком владати да га несрећним учини‘ (Проповедник 8:9). Сви зли биће заувек уклоњени (Псалам 37:10, 38). Сви ће моћи да живе у миру и сигурности, ослобођени патње (Михеј 4:4).
Поврх тога, пророци такође обећавају да ће доћи крај патњи коју наносе телесне и емоционалне болести (Исаија 33:24). Исаија обећава да ће слепи, глуви, инвалиди и сви они погођени слабошћу и болешћу бити излечени (Исаија 35:5, 6). Бог ће чак преокренути последице смрти. Исус је прорекао да ће „сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих“ (Јован 5:28, 29). У визији ’новог неба и нове земље‘, апостолу Јовану је било речено да ће ’сам Бог отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике‘ (Откривење 21:1-4). Замисли то! Нема бола, нема суза, нема вике, нема смрти — нема више патње!
Биће отклоњене све трагедије које су се можда десиле током овог привременог толерисања зла, ма какве оне биле. Чак ће и сећања на људску бол и патњу — које Бог никада није намерио — бити потпуно избрисана. „Јер ће старе заборавити се невоље... Што је пре било, то се неће помињати“, прорекао је Исаија (Исаија 65:16, 17). Божја првобитна намера да савршена људска породица живи у потпуном миру и срећи на рајској земљи, биће у потпуности остварена (Исаија 45:18). Поуздање у његову сувереност биће апсолутно. Каква ће бити предност живети у то време кад Бог оконча сву људску патњу, у време кад покаже да он није нека врста ’деспота, хохштаплера, варалице, џелата‘, како га је Ниче оптужио, већ да је он увек пун љубави, мудар и праведан у исказивању своје апсолутне моћи!
[Слика на 5. страни]
Неки владари су примењивали испирање мозга, лишавајући своје жртве слободне воље
[Извор]
UPI/Bettmann
[Слика на 7. страни]
Кад патње више не буде, сви ће се у потпуности радовати животу