Питања читалаца

„Кула стражара“ од 15. августа 1996. рекла је: „У коначном делу невоље, ’тело‘ које је побегло на Јеховину страну биће спасено.“ Да ли то наговештава да ће после прве фазе велике невоље, многе нове особе прећи на Божју страну?

То није утисак који се желео оставити.

Исусове речи које се налазе у Матеју 24:22, првенствено ће се испунити у будућности у спасењу кроз први део долазеће велике невоље — напад на религију. Тај чланак је рекао: „Сети се да је ’тело‘, и помазаног остатка и ’великог мноштва‘, већ спасено када је Вавилон велики у првом делу невоље брзо и потпуно потонуо.“

Те верне особе неће бити у опасности када Исус и његова небеска војска делују у коначном делу невоље. Али ко ће онда проћи кроз ту фазу невоље? Откривење 7:9, 14 показује да ће велико мноштво које има земаљску наду преживети. А шта је са духом помазаним хришћанима? „Питања читалаца“ у Кули стражари од 15. августа 1990. (енгл.), разматрала су зашто не можемо бити догматични у вези с тим када ће остатак помазаника бити узет на небо. Стога је недавни чланак (15. август 1996) оставио ту ствар отвореном, износећи уопштени коментар: „Слично томе, у коначном делу невоље, ’тело‘ које је побегло на Јеховину страну биће спасено.“

Што се тиче тога да ли ће неки нови можда моћи да упознају истину и пређу на Божју страну након што велика невоља почне, запази Исусове речи записане у Матеју 24:29-31. Након избијања невоље, појавиће се знак Сина човечјег. Исус је рекао да ће сва племена на земљи проплакати. Он није рекао ништа о томе да ће се људи у тој ситуацији пробудити, покајати, стати на Божју страну и постати прави ученици.

Слично томе, у параболи о овцама и јарцима, Син човечји се појављује и судски одваја људе на темељу онога што су радили или нису радили у прошлости. Исус ништа није рекао о томе да се људи који су дуго испољавали јарчевске карактеристике изненада обраћају и постају попут оваца. Он долази да суди на темељу онога каквима су се људи већ показали (Матеј 25:31-46).

Међутим, опет не постоји разлог да се буде догматичан у овој ствари. Божји народ, и помазаници и велико мноштво, знају шта сада морају да раде — да проповедају и праве ученике (Матеј 28:19, 20; Марко 13:10). Управо сада је време да узмемо к срцу следећи подстицај: „И како ми с Богом радимо, молимо вас да не примите узалуд милост Божју, јер он говори: ’У право те време ја услиших и у дан спасења ти помогох.‘ Ево га сад право време, ево га сад дан спасења“ (2. Коринћанима 6:1, 2).