Фундаментализам — шта је то?

ГДЕ је фундаментализам настао? Пред крај прошлог века, слободоумни теолози мењали су своја веровања да би се прилагодили вишем критицизму Библије и научним теоријама, као што је еволуција. Као последица тога, поуздање људи у Библију било је пољуљано. Конзервативне религиозне вође у Сједињеним Државама реаговале су тако што су поставиле оно што су назвале фундаментима вере.a Почетком 20. века, објавили су разматрање ових фундамената у серији књига под насловом The Fundamentals: A Testimony to the Truth. Из тог наслова проистиче израз „фундаментализам“.

У првој половини 20. века, фундаментализам се с времена на време појављивао у вестима. На пример, године 1925, религиозни фундаменталисти су једног учитеља по имену Џон Скопс, из Тенесија, САД, извели на суд, и то суђење је постало познато као случај Скопс. У чему је био његов злочин? Он је предавао еволуцију, а то је било против државног закона. У то време, неки су сматрали да ће фундаментализам бити кратког века. Године 1926, Christian Century, један протестантски часопис, рекао је да је он „испразан и извештачен“ и да му „у потпуности недостају особине за конструктиван успех или преживљавање“. Колико је била погрешна та процена!

Од 1970-их, фундаментализам се стално појављивао у вестима. Професор Мирослав Волф, из Теолошке школе Фулер у Калифорнији, у САД, каже: „Фундаментализам не само да је преживео, већ и цвета.“ Данас се реч „фундаментализам“ примењује не само на протестантске покрете већ и на покрете у другим религијама, као што су католицизам, ислам, јудаизам и хиндуизам.

Реакција на наше време

Зашто се фундаментализам шири? Они који га проучавају приписују то, барем донекле, моралној и религиозној несигурности нашег доба. Ранијих година већина друштава живела је у атмосфери моралне сигурности засноване на традиционалним веровањима. Сада се та веровања доводе у сумњу или одбацују. Многи интелектуалци тврде да Бог не постоји и да је човек сам у индиферентном свемиру. Многи научници научавају да је човечанство резултат случајне еволуције, а не деловања Створитеља пуног љубави. Преовладава попустљив менталитет. Свет је погођен губитком моралних мерила на свим нивоима друштва (2. Тимотеју 3:4, 5, 13).

Фундаменталисти жуде за старим сигурностима, а неки од њих настоје да своју заједницу и нацију врате на оно што они сматрају правим моралним и доктринарним темељима. Они чине све што је у њиховој моћи да присиле друге да живе по „исправном“ моралном кодексу и систему доктринарних веровања. Фундаменталиста је јако убеђен да је он у праву, а да други греше. Професор Џејмс Бар, у својој књизи Fundamentalism, каже да је фундаментализам „често сматран непријатељским и срамотним изразом, који сугерише на ускогрудост, нетрпељивост, мрачњаштво и секташтво“.

Пошто нико не жели да буде прозван ускогрудим, нетрпељивим или секташем, не слажу се сви око тога ко је фундаменталиста а ко није. Међутим, постоје неки аспекти који карактеришу религиозни фундаментализам.

Идентификовање фундаменталисте

Религиозни фундаментализам је обично покушај да се сачува оно за шта се верује да су првобитне традиције или религиозна веровања неке културе, и да се супротстави ономе што је примећено као дух света. Тиме се не жели рећи да се фундаменталисти противе свему што је савремено. Неки веома ефикасно користе савремену комуникацију да би унапредили своје гледиште. Али они се боре против секуларизације друштва.b

Неки фундаменталисти су одлучни не само да за себе сачувају традиционалну структуру доктрина или начин живота већ и да их наметну другима, да промене друштвене структуре тако да се оне поклапају с веровањима фундаменталиста. Према томе, католички фундаменталиста неће се ограничити на одбацивање абортуса. Он ће вероватно вршити притисак на законодавце у својој земљи да донесу законе који забрањују абортус. У Пољској је, према новинама La Repubblica, у жељи да се одобри закон против абортуса католичка црква водила „један ’рат‘ у коме је употребила сву своју моћ и утицај“. Чинећи то, црквене власти су умногоме деловале попут фундаменталиста. Протестантска Хришћанска коалиција у Сједињеним Државама води сличне „ратове“.

Фундаменталисти се пре свега распознају по својим дубоко укорењеним религиозним убеђењима. Стога ће протестантски фундаменталиста бити убеђени поборник дословног тумачења Библије, укључујући вероватно и веровање да је земља била створена за шест дословних дана. Католички фундаменталиста нема сумњи у вези с непогрешивошћу папе.

Стога је разумљиво зашто израз „фундаментализам“ дозива у мисли слику неразумног фанатизма и зашто су они који нису фундаменталисти забринути када виде да се фундаментализам шири. Као појединци, можда се не слажемо с фундаменталистима и можда се ужасавамо њихових политичких маневара и њихових понекад насилних поступака. Заиста, фундаменталисти једне религије могу бити ужаснути поступцима фундаменталиста друге религије! Ипак, многи људи који размишљају забринути су због онога што изазива ширење фундаментализма — растућа морална попустљивост, губитак вере и одбацивање духовности у савременом друштву.

Да ли је фундаментализам једина реакција на ове трендове? Ако није, шта је алтернатива?

[Фусноте]

[Истакнути текст на 5. страни]

Године 1926, један протестантски часопис, описао је фундаментализам као „испразан и извештачен“ и да му „у потпуности недостају особине за конструктиван успех или преживљавање“