Зашто чуда сама по себи не изграђују веру

’ВЕРУЈЕМ само у оно што видим.‘ То је гледиште многих. Неки кажу да ће веровати у Бога ако се он открије на неки чудесан начин. Можда је то тачно, али да ли такво мишљење води до истинске вере?

Размисли о Израелцима Кореју, Датану и Авирону. Библија показује да су они били очевици ових чуда од Бога која уливају страхопоштовање: десет невоља на Египат, бекство нације Израел кроз Црвено море и уништење египатског фараона и његове војне силе (Излазак 7:19–11:10; 12:29-32; Псалам 136:15). Кореј, Датан и Авирон такође су чули како Јехова говори с неба на гори Синај (Поновљени закони 4:11, 12). Ипак, недуго након што су се ова чуда догодила, та три човека су организовала побуну против Јехове и његових наименованих слугу (Бројеви 16:1-35; Псалам 106:16-18).

Четрдесетак година касније, пророк по имену Валам такође је био сведок једног чуда. Чак га ни анђеоска интервенција није одвратила од тога да пристане уз Божје непријатеље, Моавце. Упркос том чуду, Валам је ишао даље и заузео став против Јехове Бога и Његовог народа (Бројеви 22:1-35; 2. Петрова 2:15, 16). Међутим, Валамов недостатак вере није ништа у поређењу с недостатком вере код Јуде Искариотског. Упркос томе што је био Исусов близак пратилац и очевидац изванредног низа чуда, Јуда је издао Христа за тридесет сребрника (Матеј 26:14-16, 47-50; 27:3-5).

Јеврејске религиозне вође такође су биле свесне многих Исусових чуда. Након што је ускрснуо Лазара, они су чак признали: „Овај човек чини многа чудеса.“ Али да ли је то што су угледали сада живог Лазара омекшало њихово срце и пружило им веру? Ма какви. Уместо тога, они су сплеткарили како би убили и Исуса и Лазара! (Јован 11:47-53; 12:10).

Чак ни директна интервенција од стране Бога није у овим злим људима створила веру. Док је једном приликом био у подручју храма, Исус се молио наглас: „Оче, прослави име своје.“ Јехова је одговорио гласом с неба: „И прославио сам, и опет ћу га прославити.“ Ипак, овај чудесан догађај није створио веру у срцима присутних. Библија каже: „Ако је и чинио толика чудеса пред њима, ипак не вероваху у њега“ (Јован 12:28-30, 37; упореди са Ефесцима 3:17).

Зашто чуда нису изградила веру

Како може постојати такав недостатак вере упркос толиким чудима? То што су јеврејске религиозне вође одбациле Исуса изгледа нарочито чудно кад узмеш у обзир да су баш у то време када је он почео са својом службом, Јевреји као целина били ’у ишчекивању Христа‘, то јест Месије (Лука 3:15). Међутим, проблем лежи у томе каква су била та очекивања. Лексикограф В. Е. Вајн цитира једног познатог изучаваоца Библије како каже да су Јевреји били опседнути идејом о Месији који ће им пружити „земаљски тријумф“ и „материјални просперитет“. Дакле, они нису били спремни за понизног, неполитичног Исуса из Назарета, који се 29. н. е. појавио у њиховој средини као прави Месија. Религиозне вође су се такође плашиле да ће Исусова учења пореметити постојеће стање ствари и угрозити њихове истакнуте положаје (Јован 11:48). Њихове унапред створене идеје и себичност заслепили су их да не схвате значење Исусових чуда.

Касније су јеврејске религиозне вође и други одбацили чудесан доказ да Исусови следбеници уживају божанску наклоност. На пример, када су његови апостоли излечили једног човека хромог од рођења, срдити чланови јеврејског врховног суда питали су: „Шта ћемо чинити овим људима? Јер је свима становницима Јерусалима јасно да се велико чудо учини преко њих, и ми то не можемо одрећи. Али да се то не разгласи још више по народу, да им строго и под претњама забранимо да више икоме говоре у оно име“ (Дела апостолска 3:1-8; 4:13-17). Очигледно, ово дивно чудо није изградило нити створило веру у срцу ових људи.

Амбиција, понос и похлепа јесу фактори који су многе навели да затворе врата свог срца. Изгледа да је тако било с Корејем, Датаном и Авироном, споменутима на почетку. Друге су кочили љубомора, страх и мноштво других штетних ставова. Такође смо подсећени на непослушне анђеле, демоне, који су некада имали предност да гледају лице самог Бога (Матеј 18:10). Они не сумњају у постојање Бога. Заиста, „зли духови верују и дрхћу“ (Јаков 2:19). Ипак, они немају веру у Бога.

Значење праве вере

Вера је више од пуког веровања. Она је такође више од тренутне емоционалне реакције на неко чудо. Јеврејима 11:1 (NW) каже: „Вера је зајемчено очекивање ствари којима се нада, јасно доказивање стварности иако се не виде.“ У срцу особе која има веру, постоји убеђење да све што Јехова Бог обећава као да се практично испунило. Штавише, неоспоран доказ невидљивих стварности толико је снажан да се за саму веру каже да је једнака том доказу. Да, вера је заснована на доказима. А у прошлости, чуда су играла улогу у развијању или изграђивању вере. Знаци које је Исус чинио служили су да увере друге да је он обећани Месија (Матеј 8:16, 17; Јеврејима 2:2-4). Слично томе, дарови Божјег светог духа, то јест активне силе, као што су чудесно лечење и говорење језицима, доказали су да Јевреји више нису имали Јеховину наклоност, већ да је његово одобравање сада почивало на хришћанској скупштини, коју је успоставио његов Син, Исус Христ (1. Коринћанима 12:7-11).

Међу чудесним даровима духа била је и способност прорицања. Када су они који не верују посматрали ово чудо, неки су били подстакнути да обожавају Јехову, објављујући: ’Бог је уистину с вама‘ (1. Коринћанима 14:22-25). Међутим, Јехова Бог није намеравао да чуда буду трајна карактеристика хришћанског обожавања. У складу с тим, апостол Павле је писао: „Пророштва ће свршити, и језици ће престати“ (1. Коринћанима 13:8). Ти дарови су очигледно престали са смрћу апостола и оних који су добили такве дарове посредством њих.

Да ли ће онда људи бити остављени без темеља за веру? Не, јер је Павле рекао: „[Бог] не остави себе непосведочена, чинећи добро, дајући вам с неба кишу и године родне, дајући вам обилно и хране и весеља за срца ваша“ (Дела апостолска 14:17). Заиста, за особе искрена срца које су спремне да отворе своје мисли и срце за доказе који их окружују, ’невидљива савршенства Божја, вечна моћ његова и божанство његово, виде се заиста у делима његовим. Они [који поричу Бога] зато се не могу оправдати‘ (Римљанима 1:20).

Потребно је и више од веровања у Божје постојање. Павле је подстицао: „Не владајте се по овоме веку, него се преобразујте обновљењем ума свога, да бисте могли осетити колико је добра и угодна и савршена воља Божја“ (Римљанима 12:2). То се може учинити марљивим проучавањем Писма помоћу хришћанских публикација, као што је овај часопис. Вера заснована на тачном спознању Божје Речи, Библије, није слаба нити је плитка. Они који су разабрали Божју вољу и врше је у вери, приносе свету службу Богу (Римљанима 12:1).

Веровати и у оно што се не види

Апостолу Томи је било тешко да поверује у Исусово ускрсење из мртвих. „Док не видим на рукама његовим рана од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу веровати“, изјавио је Тома. Када се Исус касније материјализовао у тело на коме су биле ране од прибијања на стуб, Тома је повољно реаговао на ово чудо. Међутим, Исус је рекао: „Благо онима који не виде, а ипак верују“ (Јован 20:25-29).

Данас, милиони Јеховиних сведока ’ходе по вери, а не по ономе што гледају‘ (2. Коринћанима 5:7). Премда нису видели чуда која су записана у Библији, они чврсто верују да су се она догодила. Сведоци исказују веру у Бога и његову Реч. Уз помоћ његовог духа, они могу разумети учења Библије и њену доминантну тему — оправдање суверенитета Јехове Бога посредством његовог небеског Краљевства (Матеј 6:9, 10; 2. Тимотеју 3:16, 17). Уз велику корист за њих саме, ови истински хришћани примењују мудре библијске савете у животу (Псалам 119:105; Исаија 48:17, 18). Они прихватају необорив доказ да библијска пророчанства означавају наше време као „последње дане“, и они верују да је Божји обећани нови свет близу (2. Тимотеју 3:1-5; Матеј 24:3-14; 2. Петрова 3:13). Њима је радост да спознање о Богу деле с другима (Пословице 2:1-5). Они знају да једино кроз проучавање Писма они који траже Бога могу га заиста и наћи (Дела апостолска 17:26, 27).

Сећаш ли се Алберта који је споменут у претходном чланку? Неколико дана након што је његова молитва за чудо остала неуслишена, посетила га је једна Јеховина сведокиња, једна старија жена која му је оставила неку литературу темељену на Библији. Алберт је после тога прихватио бесплатан кућни библијски студиј. Кад је боље упознао библијску поруку, његово разочарање претворило се у одушевљење. Почео је да схвата да је напокон пронашао Бога.

Писмо подстиче: „Тражите Господа, док се може наћи, призивајте њега док је близу“ (Исаија 55:6). Ти то можеш учинити, али не ишчекивањем неког савременог чуда од Бога, већ стицањем тачног спознања његове Речи. То је неопходно, јер чуда сама по себи не изграђују веру.

[Слика на 5. страни]

Чак ни чудесно ускрсење Лазара није подстакло Исусове непријатеље да покажу веру

[Слике на 7. страни]

Вера је заснована на тачном спознању Библије