Венчања — која одају част Јехови

Следећи чланак о хришћанским венчањима изворно је био припремљен у Етиопији, да би пружио корисно вођство на амхарском језику многима у тој земљи који су недавно постали Јеховини сведоци. Бави се неким тамошњим обичајима и поступцима који се можда разликују од оних где ти живиш. Вероватно ћеш утврдити да је контраст прилично занимљив. У исто време, овај чланак износи уравнотежен библијски савет за који ћеш увидети да је применљив чак и ако су свадбени обичаји у твом месту другачији.

„ХРИШЋАНСКЕ свадбе које доносе радост“ био је наслов једног финог студијског чланка у Кули стражари од 1. августа 1984. Један од следећих чланака у том издању носио је наслов „Буди уравнотежен у весељу на свадбеним гозбама“. (За све који намеравају да уђу у брак, додатни мудри савети налазе се у 2. поглављу књиге Породични живот учинити срећним, и у 19. и 20. поглављу књиге Учини своју младост успешном.)a Откад су изашли ови чланци још многи су постали Јеховини сведоци, тако да желимо да поновимо неке мисли које су нарочито примењиве за наше подручје, као и друге прикладне мисли које ће нам помоћи да од венчања створимо прилике које одају част Јехови, Оснивачу брака.

Једно питање које можда треба размотрити као прво јесте: ’Када венчање треба да се обави?‘ Да ли датум треба да буде одређен датумима традиционалне овдашње сезоне венчања? Овдашње веровање је да сваки брак који се закључи у било које друго доба године, неће бити успешан. То је неосновано празноверје, јер многи брачни парови који су срећни и уједињено служе Јехови нису се узели у време традиционалне сезоне. Ми не верујемо у добру или злу срећу (Исаија 65:11, NW; Колошанима 2:8). Нећемо помоћи рођацима који не верују да увиде разлику између истине и лажи ако одредимо датум венчања према њиховом празноверју. Чињеница је да се хришћани могу венчати у било ком месецу.

Када се планира говор за венчање након неопходне грађанске церемоније, било би мудро да не постоји временски јаз од много дана између та два догађаја. Ако би пар желео да се у Дворани Краљевства одржи говор за венчање, требало би да се доста унапред обрате скупштинским старешинама како би замолили за коришћење дворане. Тамошње старешине ће потврдити да имају чисту савест у вези с припремама за ту церемонију. Време треба одредити тако да се не ометају било које скупштинске активности. Брат који је изабран да одржи говор за венчање, пре тога ће се састати с будућим младожењом и младом како би пружио корисне савете, и како би се уверио да нема моралних нити законских сметњи за тај брак, и да се слаже с плановима за било какав скуп који следи после тога. Говор за венчање треба да траје око пола сата и треба да се одржи на достојанствен начин, наглашавајући духовни аспект. Говор за венчање дефинитивно је важнији од било ког пријема који можда следи.

Хришћанско венчање је добра прилика да покажемо да ми ’нисмо део света‘ (Јован 17:14, NW; Јаков 1:27). Наша уредност треба да се истиче. То би значило да смо тачни уместо да нас људи чекају, чиме можда ометамо скупштинске активности. То је нешто што посебно млада треба да схвати, пошто је светски рођаци могу подстицати да касни — као да ће то повећати њену важност. Тиме што је тачна, једна зрела хришћанска сестра може показати да су јој важне духовне особине, као што су понизност и обзирност! Такође је важан ред када је неки фотограф позван да слика у тој прилици. Било би добро замолити фотографа да дође у оделу, и да не омета говор док фотографише. За време молитве не треба сликати. Наша уредност ће одати част Јехови, и даће фино сведочанство. Нема потребе да настојимо да се повинујемо друштвеним формалностима које ће бацити у засенак право значење тог догађаја.

Свадба није захтев за успешно венчање, али не постоји библијски приговор таквој веселој прилици. Међутим, такав скуп правих хришћана треба да се разликује од светских свадби обележених екстраваганцијом, тешким опијањем, ждерањем, дивљом музиком, сугестивним плесом, па чак и тучама. Библија „теревенке“ сврстава у дела тела (Галатима 5:21, NW). Лакше је имати добру контролу када то није јако велик скуп. Нема потребе разапети шатор да би се удовољило популарним обичајима. Лична је ствар да ли ће неко одлучити да користи шатор због простора или времена.

Искуство показује да је коришћење посебних писаних позивница добар начин да се ограничи број гостију. Мудрије је позвати појединце уместо целе скупштине, а ми као уредни хришћани треба да поштујемо таква ограничења. Писане позивнице такође нам помажу да избегнемо неприлику да се на свадби појави нека искључена особа, јер ако се то деси, многа браћа и сестре могли би да одлуче да оду (1. Коринћанима 5:9-11). Ако пар позива рођаке или познанике који нису у вери, њихов број ће несумњиво бити ограничен, чиме ће већа важност бити дата онима ’који су с нама у вери‘ (Галатима 6:10, ДК). Неки су одлучили да светске познанике или рођаке који нису у вери позову на говор за венчање уместо на свадбу. Зашто? Па, било је случајева да су светски рођаци створили тако непријатну ситуацију на свадби да су многа браћа и сестре сматрали да не могу остати. Неки парови су организовали само лагану вечеру с члановима уже породице и хришћанским пријатељима.

У складу с Јованом 2:8, 9, (NW) практично је одредити ’надгледника гозбе‘. Младожења ће желети да одреди једног поузданог хришћанина који ће се побринути да се одржавају ред и висока мерила. Када пријатељи дају поклоне, то треба да се уради без ’разметања‘ (1. Јованова 2:16, Ча). Музика може бити весела, али не и упрљана сумњивим текстовима, превеликом буком или дивљим ритмом. Многи су установили да је најбоље да један старешина унапред преслуша музику која ће се пуштати. Плесање може донети замке, пошто многи традиционални плесови потичу из плесова плодности и истичу неприкладну сензуалност. Изношење „свадбене торте и шампањца“ понекад је знак за светске људе да се потпуно откаче. У ствари, многи хришћански парови су одлучили да се на свадбама не служи никакав алкохол, како би се избегли проблеми.

Пошто желимо да одамо част Јехови, избегаваћемо разметање које превише скреће пажњу на нас. Чак и световне публикације говоре против популарног тренда да се буде екстравагантан. Колико би било немудро да један пар западне у дугове због екстравагантног венчања, а затим да годинама грца у сиромаштву да би отплатио трошкове само тог једног дана! Наравно, свака одећа која се носи у тој прилици треба да буде скромна и пристојна, што доликује особи која одаје част Богу (1. Тимотеју 2:9, 10). Чланак „Хришћанска венчања треба да одражавају разумност“ (Кула стражара од 15. јануара 1969. ⁄енгл. ⁄ ) изнео је следеће занимљиве коментаре о украшавању:

„Венчање једне особе је посебан догађај, тако да се обично придаје пажња томе да се изгледа радосно и привлачно. То ипак не значи да особа мора носити неку посебну одећу. Било би добро да особа узме у обзир овдашњи стил, трошак и личне укусе... Да ли би онда било разумно купити скупу венчаницу која ће створити финансијски терет том пару или другима?... Неке младе су носиле венчаницу неке драге пријатељице или рођаке. Друге су имале велико задовољство да саме сашију своју свадбену опрему, можда нешто што ће моћи касније да користе и у другим приликама. И савршено је прикладно да се један пар венча у својој најпривлачнијој одећи... Други који су можда у положају да имају компликовано венчање могу лично желети да имају ’скромно венчање‘ због критичности времена.“

Слично томе, сватови (младожењини пријатељи и младине пријатељице) не треба да буду многобројни. Ни они неће желети да својом одећом и поступцима привлаче на себе неприкладну пажњу. Премда се искљученим особама може дозволити да присуствују говору у Дворани Краљевства, Кула стражара од 1. августа 1984. је рекла: „Не би било прикладно имати у сватовима људе који су искључени или чији се скандалозан начин живота сукобљава са библијским начелима.“

Иако је Исус присуствовао свадби, не можемо замислити да би одобрио популаран обичај да колона аутомобила кружи градом уз много буке; полиција чак кажњава возаче за трубљење у свадбеној колони. (Види Матеја 22:21.) Све у свему, уместо да опонашају разметање или типичне поступке људи из света, хришћани испољавају мудрост која се налази код смерних (Пословице 11:2).

Али како је с присуствовањем венчањима комшија, светских сарадника или даљих рођака и познаника? Сваки хришћанин мора лично да одлучи о томе. Добро је имати на уму да је наше време драгоцено, пошто нам треба време за службу, лични студиј и друге породичне и скупштинске дужности (Ефесцима 5:15, 16). Викендом имамо састанке и службу на терену што не желимо да пропустимо (Јеврејима 10:24, 25). Време многих свадби поклапа се с већим скуповима или посебним напорима у служби повезаним с Господовом вечером. Не би требало да себи дозволимо да нас нешто одврати од тога да уложимо исти посебан напор који улажу наша браћа широм света и да присуствујемо Господовој вечери. Пре него што смо дошли до спознања истине, доста времена смо проводили са светским људима, можда у ситуацијама које су обешчашћивале Бога (1. Петрова 4:3, 4). Сада су наши приоритети другачији. Увек је могуће пожелети срећу неком светском пару тиме што пошаљемо разгледницу или их кратко посетимо неког другог дана. Неки користе такве прилике да дају сведочанство тиме што указују на неке стихове који су одговарајући за младенце.

Венчање на коме доминирају духовни аспекти наспрам светских путева, заиста ће одати част Јехови. Тиме што засигуравају да се држе одвојено од света с његовим празноверјима и претеривањима, тиме што не дозвољавају да им то ремети редовне теократске активности, и тиме што испољавају скромност уместо разметања, хришћани ће уживати у том догађају. Штавише, моћи ће да се осврну на тај догађај с добром савешћу и нежним сећањима. Уз показивање мудрости и разумности, нека сва наша хришћанска венчања пруже сведочанство свим посматрачима искрена срца.

[Фусноте]

[Слика на 24. и 25. страни]

Хришћани не следе ропски сваки овдашњи свадбени обичај