Чему сва та тајновитост?

„НИШТА није тако мучно као тајна.“ Или барем тако тврди једна француска пословица. Може ли ово објаснити зашто се осећамо фино кад знамо неку тајну, али понекад и фрустрирано кад не можемо да причамо о њој? Па ипак, током векова многи људи су радо прихватали тајновитост, придружујући се тајним групама у тежњи за заједничким циљем.

Међу најранијим тајним друштвима били су мистериозни култови откривени у Египту, Грчкој и Риму. Касније су се неке од тих група удаљиле од своје религиозне позадине и попримиле политички, економски или друштвени призвук. Рецимо, када су у средњовековној Европи били основани еснафи, њихови чланови су прибегавали тајновитости првенствено због економске самозаштите.

Тајне групе у савремено доба често су биле осниване из посве честитих разлога, вероватно у „друштвене и добротворне сврхе“, према делу Encyclopædia Britannica, и „да би спроводиле добротворне и образовне програме“. Извесне братске организације, клубови младих, друштвени клубови и друге групе такође су тајни, или барем делимично тајни. Уопште узев, ове групе су безопасне, њихови чланови напросто сматрају да је тајновитост узбудљива. Тајни обреди увођења имају јаку емоционалну чар и јачају везе другарства и јединства. Чланови стичу осећање припадности и осећај сврхе. Тајна друштва ове врсте обично нису претња онима који нису чланови. Аутсајдери не пролазе ништа лошије зато што не знају тајне.

Кад тајновитост сигнализује опасност

Нису све тајне групе у истој мери тајне. Али оне које имају „тајне унутар тајни“, као што то изражава Encyclopædia Britannica, представљају нарочиту опасност. Она објашњава да „коришћењем посебних имена, искушења или откривења“, чланови највишег ранга успевају да се „издвоје“, стимулишући на тај начин „ниже рангове да уложе потребан труд како би дошли до виших нивоа“. Опасност својствена тим групама јесте очигледна. Они на нижим инстанцама можда уопште нису свесни правих циљева организације, пошто још увек нису напредовали до тог нивоа откривења. Лако је уплести се у неку групу чији су циљеви и начини постизања тих циљева само делимично познати и, уистину, можда чак нису ни потпуно објашњени. Али особа која је уведена у ту групу касније може схватити да се тешко може ослободити; она је, такорећи, свезана оковима тајновитости.

Међутим, тајновитост сигнализује још већу опасност када једна група следи незаконите или криминалне циљеве и због тога покушава да сакрије своје са̂мо постојање. Или, ако су њено постојање и уопштени циљеви познати, она може настојати да своје чланство и краткорочне планове чува у тајности. То је случај с јако мотивисаним терористичким групама које периодично шокирају свет терористичким нападима.

Да, тајновитост може бити опасна, и за појединце и за друштво као целину. Размисли о тајним тинејџерским бандама које насилно вребају недужне жртве, о криминалним удружењима попут тајанствене Мафије, о групама беле превласти попут Кју-клукс-клана,a а да и не спомињемо многе терористичке групе широм света које и даље осујећују напоре ка постизању светског мира и безбедности.

Шта сада смерају?

Током 1950-их, као нуспроизвод Хладног рата, у неколико западноевропских земаља биле су организоване тајне групе да би служиле као база за покрет отпора ако би Совјети икада покушали да освоје западну Европу. Рецимо, према немачком часопису Focus, током тог раздобља у Аустрији је било основано „79 тајних складишта оружја“. Ни све европске земље нису чак биле свесне постојања тих група. Један часопис је почетком 1990-их реално известио: „Још увек није познато колико тих организација данас постоји и шта су можда однедавно постале.“

Да, уистину. Ко стварно може знати колико тајних група баш у овом тренутку можда представља претњу већу него што било ко од нас може замислити?

[Фусноте]