Људска слабост велича Јеховину силу

„Сви су мислили да сам ја тај срећни и чили пуновремени слуга. Увек сам ја била та која је помагала другима код њихових проблема. Ипак сам истовремено осећала као да изнутра умирем. Узнемирујуће мисли и душевна тескоба узимали су данак на мени. Почела сам да се осећам отуђено од људи. Само сам желела да останем кући у кревету. Месецима сам се молила Јехови да ме пусти да умрем“ (Ванеса).

КАО у горе наведеном примеру, нормално је очекивати да ће Јеховине слуге понекад осетити последице живљења у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1, NW). Неки чак могу постати утучени (Филипљанима 2:25-27). Када се одужи, малодушност нам може одузети снагу, као што Библија наводи: „Ако клонеш ти у дан тескобе, снага твоја само је тескоба“ (Пословице 24:10). Да, када смо обесхрабрени потребна нам је снага — можда чак она коју је апостол Павле назвао „снага изнад онога што је нормално“ (2. Коринћанима 4:7, NW).

Јехова Бог је извор неисцрпне силе. То је очевидно када истражујемо његово стварство (Римљанима 1:20). Узми у обзир сунце, на пример. Земља хвата сталан сноп светлости од сунца од око 240 билиона коњских снага. Ипак, овај број представља само око половину милијардитог дела сунчевог одашиљања енергије. А сунце је незнатно у поређењу са звездама знаним као суперџинови. Међу њима је Ригел, звезда у сазвежђу Орион која је 50 пута већа од нашег сунца и емитује 150 000 пута више енергије!

Створитељ такве небеске електране мора да има „обиље динамичне енергије“ (Исаија 40:26, NW; Псалам 8:4, 5). Збиља, пророк Исаија је изјавио да се Јехова ’не мучи нити сустаје‘. А Бог је ра̏д да своју силу подели са свима који, због људске слабости, осећају да сустају (Исаија 40:28, 29). Како он то чини приказано је у случају хришћанског апостола Павла.

Хватање у коштац са искушењима

Павле је хришћанима казао за једну сметњу коју је морао трпети. Звао ју је ’жалац у месу‘ (2. Коринћанима 12:7). Тај „жалац“ могао је бити неки здравствени проблем, можда оштећен вид (Галатима 4:15; 6:11). Или је Павле можда указивао на лажне апостоле и друге узнемириваче који су оспоравали његово апостолство и његово дело (2. Коринћанима 11:5, 6, 12-15; Галатима 1:6-9; 5:12). Шта год да је био, тај ’жалац у месу‘ је Павлу страшно задавао муке, и он се увек изнова молио да се то одстрани (2. Коринћанима 12:8).

Међутим, Јехова није прихватио Павлову молбу. Напротив, рекао је Павлу: „Довољна ти је моја незаслужена доброхотност“ (2. Коринћанима 12:9, NW). Шта је Јехова тиме мислио? Па, када разматрамо Павлов пређашњи пут прогањања хришћана, једино је незаслуженом доброхотношћу уопште и могао имати однос с Богом — а камоли да служи као апостол!a (Упореди са Захаријом 2:8; Откривењем 16:5, 6.) Јехова је с правом могао рећи Павлу да је предност што је ученик, било ’довољно‘. То не би било попраћено неким чудотворним отклањањем личних животних проблема. У ствари, неке су тегобе чак могле доћи као последица додатних предности (2. Коринћанима 11:24-27; 2. Тимотеју 3:12). У сваком случају, Павле је једноставно морао истрпети свој ’жалац у месу‘.

Међутим, Јехова ни у ком случају није безосећајно напустио Павла. Напротив, рекао му је: „Моја [се] сила у слабости испољава“ (2. Коринћанима 12:9). Да, Јехова би с љубављу подржао Павла снагом да се овај ухвати у коштац са својом ситуацијом. Према томе, Павлов ’жалац у месу‘ постао је живи подсетник. То га је поучавало да се ослања на Јеховину снагу уместо на своју. Павле је очигледно добро научио ову лекцију, јер је неколико година касније написао Филипљанима: „Навикох [се] бити задовољан с оним у чему сам. Све могу по ономе који ме укрепљује“ (Филипљанима 4:11, 13).

Како је код тебе? Да ли трпиш неку врсту ’жалца у месу‘, можда неку болест или животне околности које ти задају много немира? Ако је тако, утеши се. Иако Јехова можда неће чудотворно отклонити ту сметњу, може ти подарити мудрост и душевну снагу да се ухватиш у коштац с тим, док настављаш да интересе Краљевства стављаш на прво место у животу (Матеј 6:33).

Ако те болест или поодмакле године, коче у томе да постигнеш онолико колико би желео у хришћанској активности, не очајавај. Уместо да на своју кушњу гледаш као на оно што ограничава твоју службу Јехови, гледај на њу као на могућност да увећаш своје ослањање на њега. Упамти и то да се вредност хришћанина просуђује, не по величини његове активности, већ по његовој вери и дубини љубави. (Упореди с Марком 12:41-44.) Волети Јехову целом душом, значи служити му највише што можеш према својој способности — а не према способности неког другог (Матеј 22:37; Галатима 6:4, 5).

Ако твој ’жалац у месу‘ обухвата мучне околности у животу, као што је смрт неког вољеног, држи се библијског савета: „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне“ (Псалам 55:22, ДК). Једна хришћанка која се зове Силвија чинила је то. У размаку од само неколико година изгубила је супруга после 50 година брака, и још девет других чланова породице — укључујући и двоје малих унучића. „Да није било Јехове“, каже Силвија, „туговала бих неутешно. Али проналазим огромну утеху у молитви. Практично непрестано с Јеховом разговарам. Знам да ми он даје снагу да издржим.“

Како је умирујуће знати да онима који тугују „Бог сваке утехе“ може дати снагу да истрпе! (2. Коринћанима 1:3; 1. Солуњанима 4:13). Ценећи то, можемо схватити Павлов закључак о тој ствари. Написао је: „Добро [се] сналазим у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогонствима, у тескобама за Христа, — јер кад сам слаб, онда сам силан“ (2. Коринћанима 12:10).

Ухватити се у коштац с несавршеностима

Сви смо наследили несавршеност од наших првих људских родитеља (Римљанима 5:12). Као последица тога, сви смо у бици против жеља палог тела. Како то може сламати када откријемо да нас обележја „старога човека“ много снажније притискају него што смо мислили (Ефесцима 4:22-24). Тада се можемо осећати као апостол Павле, који је написао: „Јер се ја радујем закону Божјему по унутрашњем човеку, али видим други закон у удима својим, који се супроти закону разума мога, и заробљава ме законом греховним, који је у удима мојим“ (Римљанима 7:22, 23).

И у овом случају, можемо искористити снагу од Јехове. Када бијеш битку против неке личне слабости, немој никада престати да му се обраћаш у молитви, искрено тражећи његов опроштај без обзира колико често то мораш чинити у вези с истим проблемом. Због своје незаслужене доброхотности, Јехова који „срца испитује“ и који може видети дубину твоје искрености, подариће ти чисту савест (Пословице 21:2). Помоћу свог светог духа, Јехова ти може додати снаге да поново поведеш битку против телесних слабости (Лука 11:13).

Такође нам је потребна снага од Јехове када имамо посла с несавршеностима других. На пример, неки сухришћанин може с нама разговарати ’као да мачем пробада‘ (Пословице 12:18). То нас може дубоко убости, нарочито ако долази од некога за кога мислимо да треба да уме боље. Можемо постати изузетно узнемирени. Неки чак могу овакве увреде искористити као оправдање за напуштање Јехове — што је највећа могућа грешка!

Међутим, уравнотежено становиште помоћи ће нам да слабости других сагледамо у исправном светлу. Не можемо очекивати савршенство од несавршених бића. „Нема човека који не греши“, подсећа нас мудри човек Соломон (1. Краљевима 8:46). Артур, један помазани хришћанин који је лојално служио Јехови неких седам деценија, запазио је: „Слабости код суслугу стварају нам простор у погледу интегритета, испитујући нашу хрићшанску ћуд. Ако допустимо да оно што људи кажу или ураде ремети наше служење Јехови, ми служимо људима. Осим тога, мора бити да и наша браћа воле Јехову. Ако тражимо оно што је похвално код њих, ускоро ћемо видети да уопште и нису тако лоши.“

Снага за проповедање

Пре узашашћа на небо, Исус је својим ученицима рекао: „Ви [ћете] примити силу Духа Светога, који ће да сиђе на вас, и бићете ми сведоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље“ (Дела апостолска 1:8).

У складу са Исусовим речима, ово дело обављају Јеховини сведоци сада у 233 земље широм планете. Удружено, они сваке године проводе више од милијарду сати помажући другима да дођу до спознања Јехове. Извршавање овог дела није увек лако. У извесним земљама дело проповедања Краљевства је забрањено или ограничено. Размотри и то ко обавља то дело — слабомоћна, несавршена људска бића, од којих сваки појединац, она или он, има свој део проблема и немира. Ипак се дело наставља, и као исход, у протекле три године преко милион особа предале су свој живот Јехови и симболизовале своје предање крштењем у води (Матеј 28:18-20). Заиста, ово дело се извршава једино Божјом снагом. Јехова је преко пророка Захарије рекао: „Не силом, ни снагом, него духом мојим“ (Захарија 4:6).

Ако си објавитељ добре вести, и ти имаш учешћа — без обзира колико наоко изгледа мало — у том величанственом достигнућу. Без обзира на ’жалце‘ које мораш трпети, можеш бити уверен да Јехова неће заборавити ’труд твој и љубав коју си показао за име његово‘ (Јеврејима 6:10). Зато настави да се ради подршке ослањаш на Извор све динамичне енергије. Упамти, једино уз Јеховину снагу ми можемо истрпети; јер се његова сила усавршава у нашим слабостима.

[Фусноте]

[Слика на 26. страни]

Проповедничко дело се извршава једино Јеховином силом