Близу је чудесно исцељење човечанства
„НИКАД нисмо тако нешто видели.“ Тако су казали очевици Исусовог чудесног, тренутног исцељења једног парализованог човека (Марко 2:12). Исус је лечио и слепе, неме и хроме, а и његови следбеници су исто то радили. Каквом силом је Исус то чинио? Коју је улогу играла вера? Које светло та искуства из првог века бацају на чудесно лечење данас? (Матеј 15:30, 31).
„Вера те је твоја оздравила“
Данашњи исцелитељи вером воле да цитирају Исусову изјаву упућену једној жени која је 12 година боловала од течења крви, а која је дошла да је он излечи: „Вера те је твоја спасла [„оздравила“, NW]“ (Лука 8:43-48). Да ли је Исусова изјава указивала на то да је њено излечење зависило од њене вере? Да ли је то био пример „лечења вером“ које се данас практикује?
Када пажљиво читамо библијски извештај, видимо да Исус и његови ученици у већини случајева нису захтевали да болесна особа, пре него што буде излечена изјави да има веру. Горе споменута жена је пришла и, не рекавши Исусу ништа, неприметно је с леђа дотакла његову одећу и „одмах стаде течење крви њезине“. Једном другом приликом, Исус је исцелио једног човека који је био међу онима који су дошли да га ухапсе. Исцелио је чак и једног човека који није имао појма ко је Исус (Лука 22:50, 51; Јован 5:5-9, 13; 9:24-34).
Коју је онда улогу играла вера? Када су Исус и његови ученици били у области Тира и Сидона, једна Хананејка је дошла и повикала: „Смилуј се на ме, Господе, сине Давидов, моју кћер ужасно мучи зли дух.“ Замисли њен очај док је преклињала: „Господе, помози ми!“ Сажаливши се, Исус је одговорио: „Жено, велика је вера твоја; нек ти буде како ти хоћеш.“ И њена кћерка је оздравила „у тај исти час“ (Матеј 15:21-28). Очигледно је била укључена вера, али чија вера? Запази да је Исус похвалио мајчину веру, а не веру болесног детета. И веру у шта? Ословивши Исуса са „Господе, сине Давидов“, та жена је јавно признавала да је Исус обећани Месија. То није био напросто израз вере у Бога, нити вере у моћ исцелитеља. Када је Исус рекао „вера те је твоја спасла“, он је мислио да без вере у њега као Месију, ојађени не би дошли да их исцели.
Из ових библијских примера, можемо видети да је лечење које је Исус чинио било далеко другачије од онога што се данас обично види или тврди. Није било снажног емоционалног разметања — викања, певања, цвиљења, онесвешћивања и тако даље — од стране мноштва, нити драматичне махнитости од стране Исуса. Поврх тога, никада се није догодило да Исус није успео да исцели немоћне под изговором да им је фалила вера или да њихов прилог није био довољно великодушан.
Лечење силом Божјом
Како је долазило до лечења од стране Исуса и његових ученика? „Сила Господња [„Јеховина“, NW] показиваше се у исцељивањима“, одговара Библија (Лука 5:17). После једног исцељења, каже Лука 9:43, „сви се дивише величини [’величанственој сили‘, NW] Божјој.“ Сасвим примерено, Исус није усмеравао пажњу на себе као исцелитеља. Једном приликом је рекао једном човеку кога је ослободио демонског шиканирања: „Иди кући својој к својима, и кажи им шта ти Господ [„Јехова“, NW] учини, и како се смилова на те“ (Марко 5:19).
Пошто су Исус и апостоли лечили силом Божјом, лако је схватити зашто за лечење није увек била потребна вера оног ко је био исцељен. Међутим, била је неопходна снажна вера исцелитеља. Отуда, када Исусови следбеници нису могли да истерају једног нарочито моћног демона, Исус им је рекао разлог: „Због ваше мале вере“ (Матеј 17:20, NW).
Сврха чудесног исцељивања
Иако је Исус током своје земаљске службе извршио многа исцељења, он се није првенствено бавио ’службом исцељивања‘. Његова чудесна исцељења — због којих никада није оптерећивао људе нити је изнуђивао икакве прилоге — била су подређена његовој главној бризи, ’проповедању јеванђеља о краљевству‘ (Матеј 9:35). Извештај каже да их је једном приликом ’примио и говорио им о краљевству Божјем, и исцелио оне који требаху да се исцеле‘ (Лука 9:11). У извештајима Јеванђеља, Исуса су често ословљавали са „Учитељу“, али никада са „Исцелитељу“.
Зашто је онда Исус извршавао чудесна лечења? Понајвише да би потврдио свој идентитет обећаног Месије. Када је Јован Крститељ био неправедно бачен у затвор, желео је засигурање да је обавио оно за шта га је Бог послао. Послао је своје ученике Исусу и питао: „Јеси ли ти онај који има да дође, или другога да чекамо?“ Запази шта је Исус рекао Јовановим ученицима: „Идите и реците Јовану што чујете и видите: Слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви ускрсавају и добра се вест сиромасима јавља“ (Матеј 11:2-5).
Да, чињеница да је Исус не само исцељивао већ и чинио друга чуда записана у Јеванђељима чврсто утврђује његов идентитет као ’Онога који има да дође‘, обећаног Месије. Није било потребе да ико неког ’другог чека‘.
Чудесна излечења данас?
Да ли би онда требало да очекујемо да Бог данас доказује своју силу лечењем? Не. Чудесним делима која је извршавао силом Божјом, Исус је ван сваке сумње потврдио да је Месија за кога је Бог обећао да ће доћи. Исусова моћна дела записана су у Библији да би их сви читали. Нема потребе да Бог доказује своју силу понављајући таква дела сваком људском нараштају.
Интересантно је да су лечења и друга чуда била уверљива само до извесног степена. Чак и неки очевици Исусових чуда нису веровали да он има подршку свог небеског Оца. „Ако је и чинио толика чудеса пред њима, ипак не вероваху у њега“ (Јован 12:37). Зато је, након што је разматрао различите чудесне дарове — прорицање, говорење језицима, исцељивање, и тако даље — које је Бог дао различитим члановима хришћанске скупштине из првог века, апостол Павле био надахнут да каже: „Пророштва ће свршити, и језици ће престати; и познање ће се исцрпсти. Јер је наше познање само делимично и наше је пророковање само делимично, али кад дође оно што је савршено, нестаће оно што је непотпуно“ (1. Коринћанима 12:28-31; 13:8-10).
Наравно, поседовање вере у Бога битно је за нашу добробит. Међутим, ако особа заснива своју веру на лажним обећањима о излечењу то ће само водити до разочарања. Сем тога, што се тиче времена краја, Исус је дао следеће упозорење: „Изићи [ће] лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса, да би завели, ако [је] могуће, и избране“ (Матеј 24:24). Осим шарлатанства и превара, биће и испољавања демонске силе. Као последица тога, изјаве о необјашњивим догађајима не би требало да нас изненаде, и оне сигурно нису основа за истинску веру у Бога.
Пошто данас нико не врши излечења као што је то Исус радио, да ли смо ми у неповољном положају? Нипошто. У ствари, они које је Исус излечио на крају су се поново разболели. Сви су остарили и умрли. Користи од лечења које су имали биле су релативно кратког века. Па ипак, Исусова чудесна излечења имају трајно значење у томе што су наговештавала будуће благослове.
Отуда, након што су истражили Божју Реч, Библију, Александар и Бенедита, споменути раније, нису више полагали веру у савремено исцељење вером и спиритистичко лечење. У исто време, они су уверени да чудесна исцељења нису ствар прошлости. Зашто? Попут милиона људи широм света, они ишчекују благослове исцељења под Божјим Краљевством (Матеј 6:10).
Нема више болести ни смрти
Као што смо раније видели, главни циљ Исусове службе није био да исцељује болесне, нити да чини друга чуда. Уместо тога, проповедање добре вести о Божјем Краљевству био је његов главни задатак (Матеј 9:35; Лука 4:43; 8:1). То Краљевство је средство помоћу кога ће Бог остварити чудесно излечење човечанства и уклонити сву штету коју су грех и несавршеност нанели људској породици. Како и када ће он то остварити?
Гледајући вековима унапред, Христ Исус је дао свом апостолу Јовану једну пророчанску визију: „Сада наста спасење и моћ и краљевство Бога нашега и власт Христа његова“ (Откривење 12:10). Сви докази показују да је од 1914. године велики Божји противник, Сотона, збачен у близину земље, а Краљевство сада функционише као реалност! Исус је постављен као Краљ Месијанског Краљевства и сада је спреман да предузме велике промене на земљи.
У веома блиској будућности, Исусова небеска влада управљаће праведним новим људским друштвом, у ствари ’новом земљом‘ (2. Петрова 3:13). Какви ће услови тада бити? Ево једне славне предслике: „Видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше... Он [Бог] ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:1, 4).
Можеш ли замислити како ће живот изгледати кад се чудесно исцељење човечанства обистини? „Нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.“ Да, Бог ће постићи оно што исцелитељи вером никада не би могли. „Он за навек и смрт уништава.“ Уистину, „Господ, Вечни, утире сузе са свачијег лица“ (Исаија 25:8; 33:24, ДК).
[Слика на 7. страни]
Под Божјим Краљевством човечанство ће бити чудесно исцељено