Да ли си Божји пријатељ? — шта откривају твоје молитве

ДА ЛИ си икада случајно чуо како двоје људи разговарају? Несумњиво ти није требало дуго да одредиш природу њиховог односа — да ли су присни или су странци, само познаници или блиски, поуздани пријатељи. На сличан начин, наше молитве могу открити наш однос с Богом.

Библија нас уверава да Бог „није далеко ни од једнога од нас“ (Дела апостолска 17:27). Доиста, он нас позива да га упознамо. Чак можемо бити и његови пријатељи (Псалам 34:8, ДК; Јаков 2:23). Можемо уживати у правој присности с њим! (Псалам 25:14, NW). Очигледно, наш однос с Богом је најдрагоценија ствар коју ми несавршени људи можемо уопште поседовати. А Јехова високо цени наше пријатељство. То је очигледно јер је наше пријатељство с њим засновано на нашој вери у његовог јединорођеног Сина, који је дао свој живот у нашу корист (Колошанима 1:19, 20).

Зато наше молитве треба да одражавају дубоку љубав и цењење према Јехови. Па ипак, да ли си икада осетио да твојим молитвама, иако су пуне поштовања, некако недостаје стварна дубина осећања? То није неуобичајено. Шта је кључ за побољшање ствари? Потхрањивање твог пријатељства с Јеховом Богом.

Наћи време за молитву

Пре свега, за потхрањивање и неговање једног пријатељства потребно је време. Можда се свакодневно поздрављаш или чак разговараш с многим људима — комшијама, сарадницима, возачима аутобуса и продавцима. Па ипак, то не мора да значи да си прави пријатељ с њима. Пријатељство расте док потанко разговараш с неким, прелазећи с површног чаврљања на изражавање својих унутрашњих осећања и мисли.

На сличан начин, молитва нам помаже да се приближимо Јехови. Али њој се мора посветити довољно времена; потребно је више од брзог ’хвала ти‘ приликом оброка. Што више разговараш с Јеховом, то боље можеш да средиш своја властита осећања, потицаје и поступке. Решења тешких проблема почињу да се јављају док Божји дух дозива у мисли начела из његове Речи (Псалам 143:10; Јован 14:26). Надаље, док се молиш, Јехова ти постаје стварнији, и постајеш свеснији његовог љубазног занимања и бриге за тебе.

То је поготово случај кад доживиш одговор на своје молитве. Па, Јехова може „чинити далеко више од онога што иштемо или мислимо“! (Ефесцима 3:20). То не значи да Бог прави чуда у твоју корист. Међутим, преко своје писане Речи, публикација класе верног и разборитог роба, или уста наше браће и сестара пуних љубави, може ти пружити потребан савет или вођство. Или ти може дати потребну снагу да истрајеш или да се одупреш неком искушењу (Матеј 24:45, NW; 2. Тимотеју 4:17). Таква искуства испуњавају наше срце цењењем према нашем небеском Пријатељу!

Стога човек мора издвојити време за молитву. Истина, у овим стресним данима нема се баш пуно времена. Али када ти је стварно стало до некога, обично нађеш време за њега. Запази начин на који се псалмиста изразио: „Као што кошута потоке тражи, тако душа моја за тобом чезне, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога. Кад ћу стићи и изићи ја пред лице Божје?“ (Псалам 42:2, 3). Да ли и ти на сличан начин чезнеш да разговараш с Богом? Онда искупи време за то! (Упореди са Ефесцима 5:16, NW.)

На пример, можда ћеш покушати да устанеш рано ујутру да би имао мало приватног времена за молитву (Псалам 119:147). Да ли понекад имаш бесане ноћи? Онда, попут псалмисте, на таква тескобна времена можеш гледати као на прилику да Богу изразиш своје бриге (Псалам 63:7). Или то једноставно може бити ствар изговарања неколико кратких молитви током дана. Псалмиста је рекао Богу: „Ја тебе по вас дан призивам“ (Псалам 86:3).

Побољшати квалитет наших молитви

Понекад ћеш такође утврдити да је корисно да продужиш своје молитве. За време кратке молитве, можда нагињеш ка томе да говориш о површним стварима. Али када изговараш дуже и дубље молитве, спремније изражаваш своје мисли и унутрашња осећања. Исус је барем једном провео целу ноћ у молитви (Лука 6:12). Нема сумње да ћеш установити да су твоје молитве постале присније и смисаоније ако избегаваш да их збрзаш.

То не значи да говориш неповезано кад имаш мало тога да кажеш; нити то значи да прибегаваш бесмисленом понављању. Исус је упозорио: „Кад се молите не умножавајте празне речи као паганци, који мисле да ће на силу речи својих бити услишени. Не будите као они, јер зна Отац ваш шта вама треба и пре молитве ваше“ (Матеј 6:7, 8).

Молитва је смисаонија кад унапред размислиш о којим темама желиш да разговараш. Могућности су бескрајне — наше радости у служби, наше слабости и пропусти, наша разочарања, наше економске бриге, притисак на послу или у школи, добробит наше породице и духовно стање наше локалне скупштине, да споменемо само неке.

Да ли ти мисли некад лутају док се молиш? Онда се више труди да се концентришеш. На крају крајева, Јехова је спреман да ’обрати пажњу на наша преклињања‘ (Псалам 17:1, NW). Зар не би требало да и ми будемо спремни да се марљиво трудимо да обратимо пажњу на наше молитве? Да, ’мисли на оно што припада духу‘, и не дозволи мислима да лутају (Римљанима 8:5, Ча).

Начин на који се обраћамо Јехови такође је важан. Премда он жели да га гледамо као пријатеља, никада не смемо заборавити да разговарамо са Сувереном свемира. Прочитај и медитирај о призорима који уливају страхопоштовање приказаним у 4. и 5. поглављу Откривења. Тамо је Јован у визији видео величанственост Онога коме се обраћао у молитви. Какву предност имамо што се можемо обратити и приступити ’Ономе који седи на престолу‘! Никада не бисмо желели да наш језик буде сувише слободан нити без достојанства. Напротив, треба да ускладимо напоре да Јехови буду ’угодне речи уста наших, и размишљања срца нашега‘ (Псалам 19:15).

Поред тога, треба да схватимо да ми не импресионирамо Јехову помпезним говором. Њему су угодни наши искрени изрази пуни поштовања, без обзира колико су једноставно изражени (Псалам 62:9).

Утеха и разумевање у време потребе

Када нам је потребна помоћ и утеха, обично се окрећемо неком блиском пријатељу за подршку и саосећање. Па, ни до једног пријатеља не долази се лакше него до Јехове. Он је „помоћ што се увек у невољи нађе“ (Псалам 46:2). Као „Бог сваке утехе“, он разуме кроз шта пролазимо боље од било ког другог (2. Коринћанима 1:3, 4; Псалам 5:2; 31:8). И он се стварно уживљава и има самилост према онима који су у страшном шкрипцу (Исаија 63:9; Лука 1:77, 78). Када запазимо да је Јехова пријатељ пун разумевања, осећамо се слободно да горљиво, интензивно разговарамо с њим. Подстакнути смо да изразимо наше најдубље страхове и бриге. Тако из прве руке доживљавамо како Јеховине ’утехе ублажују душу нашу‘ (Псалам 94:18, 19).

Понекад се можда осећамо недостојнима да се обратимо Богу због својих грешака. Али шта ако ти је неки близак пријатељ сагрешио и моли те за опроштај? Зар не би био подстакнут да га утешиш и охрабриш? Зашто би онда требало да очекујеш ишта мање од Јехове? Он великодушно опрашта својим пријатељима који греше услед људске несавршености (Псалам 86:5; 103:3, 8-11). Кад то знамо, нећемо се устезати да му слободно признамо своје грешке; можемо бити сигурни у његову љубав и милосрђе (Псалам 51:19). Ако смо депресивни због наших мана, можемо наћи утеху у речима из 1. Јованове 3:19, 20: „По томе познаћемо да смо од истине, и пред њим ћемо срца своја умирити. Јер ако нас осуди срце наше, Бог је већи од срца нашега и зна све.“

Међутим, не треба да будемо у страшном шкрипцу па да осетимо Божју бригу пуну љубави. Јехова је заинтересован за све што може утицати на нашу духовну и емоционалну добробит. Да, никада не треба да мислимо да су наша осећања, мисли и бриге сувише безначајни да бисмо их споменули у молитви (Филипљанима 4:6). Када си с неким блиским пријатељем, да ли само разговараш о великим догађајима у твом животу? Зар не разговарате и о неким релативно малим стварима? На сличан начин, можеш се осећати слободним да с Јеховом разговараш о свим фасетама свог живота, знајући да он ’брине за тебе‘ (1. Петрова 5:7).

Наравно, једно пријатељство вероватно неће дуго трајати ако се све о чему причаш врти око тебе. Исто тако, наше молитве не треба да буду егоцентричне. Треба да изразимо и нашу љубав и занимање за Јехову и његове интересе (Матеј 6:9, 10). Молитва није само прилика да тражимо помоћ од Бога већ и шанса да му се захвалимо и да га хвалимо (Псалам 34:2; 95:2). ’Усвајање спознања‘ редовним личним проучавањем помоћи ће нам у овом погледу, као што нам помаже да се боље упознамо с Јеховом и његовим путевима (Јован 17:3, NW). Можда ћеш утврдити да је нарочито корисно да читаш књигу Псалама и да запазиш како су се друге верне слуге изражавале пред Јеховом.

Јеховино пријатељство је збиља један драгоцен поклон. Покажимо да га ценимо тиме што чинимо да наше молитве буду још присније, искреније и личније. Тада ћемо уживати у срећи коју је изразио псалмиста, објавивши: „Благо оном кога себи изабираш, и ког примаш“ (Псалам 65:5).

[Слике на 28. страни]

Можемо се молити Богу преко целог дана кад искрсне прилика