Живети за данас или за вечну будућност?
„[Овом] се надом спасосмо“ (РИМЉАНИМА 8:24, ДК).
1. Шта су епикурејци научавали, и како је та врста филозофије утицала на неке хришћане?
АПОСТОЛ Павле је написао хришћанима који су живели у Коринту: „Како говоре неки међу вама да нема ускрсења мртвих?“ (1. Коринћанима 15:12). Очигледно је отровна филозофија грчког мудраца Епикура, у извесној мери продрла међу хришћане првог века. Зато је Павле скренуо пажњу на епикурејско учење: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!“ (1. Коринћанима 15:32). Презирући било какву наду у живот после смрти, следбеници овог филозофа су веровали да је телесно задовољство једино или главно добро у животу (Дела апостолска 17:18, 32). Епикурејска филозофија је била самољубива, цинична и крајње деградирајућа.
2. (а) Зашто је било толико опасно порицати ускрсење? (б) Како је Павле ојачао веру коринтских хришћана?
2 Ово порицање ускрсења имало је дубоке импликације. Павле је резоновао: „Ако нема ускрсења мртвих, то ни Христос не ускрсну; и ако Христос не ускрсну, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша... А ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи“ (1. Коринћанима 15:13-19). Да, без наде у вечну будућност, хришћанство би било „узалуд“. Не би имало сврхе. Онда није ни чудо што је под утицајем овог паганског размишљања, коринтска скупштина постала легло проблема (1. Коринћанима 1:11; 5:1; 6:1; 11:20-22). Стога је Павле желео да ојача њихову веру у ускрсење. Користећи моћну логику, цитате из Писма и илустрације, ван сваке сумње је доказао да нада у ускрсење није измишљотина већ стварност која ће се сигурно испунити. На основу тога могао је да подстакне своје сувернике: „Будите чврсти и непоколебљиви, напредујући једнако у делу Господњему, знајући да труд ваш неће бити узалудан у Господу“ (1. Коринћанима 15:20-58).
„Бдите“
3, 4. (а) Према Петровим речима, који ће опасан став прогутати неке током последњих дана? (б) На шта треба стално да се подсећамо?
3 Данас многи имају песимистичан став живљења од данас до сутра (Ефесцима 2:2). То је као што је апостол Петар прорекао. Он је говорио о ’ругачима који говоре: „Где је обећање појављења његова?; јер од кад оци помреше, све стоји као од почетка створења“‘ (2. Петрова 3:3, 4). Ако прави обожаваоци подлегну таквом гледишту, могу постати ’лењи и бесплодни‘ (2. Петрова 1:8). Срећом, то није тако с већином Божјег народа данас.
4 Није неисправно бити заинтересован за предстојећи крај садашњег злог система. Сети се занимања које су Исусови апостоли показали: „Господе, хоћеш ли ти у то време повратити краљевство Израиљево?“ Исус је одговорио: „Није ваше знати времена и часове које Отац својом влашћу одреди“ (Дела апостолска 1:6, 7). Те речи носе основну поруку коју је пренео на Маслинској гори: „Не знате у који ће час доћи Господ ваш... Јер у који час не мислите доћи ће Син човечји“ (Матеј 24:42, 44). Стално треба да се подсећамо на овај савет! Неки могу бити искушани ставом: ’Можда би требало да малчице успорим и да лежерније прихватам ствари.‘ Каква би то била грешка! Размисли о Јакову и Јовану, ’Синовима громова‘ (Марко 3:17).
5, 6. Коју поуку можемо извући из Јаковљевог и Јовановог примера?
5 Знамо да је Јаков био изузетно реван апостол (Лука 9:51-55). Када је основана хришћанска скупштина, мора да је играо активну улогу. Али када је Јаков још увек био релативно млад, Ирод Агрипа I наредио је да га погубе (Дела апостолска 12:1-3). Да ли мислимо да је Јаков, видевши да ће се његов живот неочекивано завршити, био жалостан што је био толико реван, што се напрезао у својој служби? Тешко! Сигурно је био срећан што је најбоље године свог релативно кратког живота провео у Јеховиној служби. Онда, нико од нас не зна да ли се наш живот може неочекивано завршити (Проповедник 9:11; упореди с Луком 12:20, 21). Зато је очигледно мудро да нашу ревност и активност у служењу Јехови задржимо на високом нивоу. На тај начин ћемо бити на добром гласу пред њим и живећемо с изгледом на вечну будућност (Проповедник 7:1).
6 Постоји још једна зорна поука која укључује апостола Јована, који је био присутан када је Исус снажно подстакао: „Бдите“ (Матеј 25:13; Марко 13:37; Лука 21:34-36). Јован је то узео к срцу, деценијама служећи с одушевљењем. У ствари, изгледа да је он надживео све остале апостоле. Када је Јован био у поодмаклим годинама, могавши да се осврне на деценије верне активности, да ли је на то гледао као на грешку, као на погрешно усмерен или неуравнотежен живот? Заиста није! Још увек је горљиво ишчекивао будућност. Када је ускрснули Исус рекао: „Да, доћи ћу ускоро“, Јован је истог трена одговорио: „Амин! Дођи, Господе Исусе“ (Откривење 22:20). Јован сигурно није живео за садашњост, чезнувши за лаганим и тихим ’нормалним животом‘. Био је одлучан да служи свим својим животом и свом својом снагом, ма кад да Господ дође. А како је с нама?
Основе за веровање у вечни живот
7. (а) Како је нада у вечни живот била ’обећана од најисконијих времена‘? (б) Како је Исус излио светло на наду у вечни живот?
7 Буди сигуран да нада у вечни живот није сан или фантазија коју је смислио човек. Као што се каже у Титу 1:2, наша божанска оданост је заснована на „нади вечнога живота, који од времена најисконијих обећа Бог који не лаже.“ Божја првобитна намера била је да сви послушни људи живе заувек (Постање 1:28). Ништа, па чак ни побуна Адама и Еве, не може осујетити ову намеру. Као што је записано у 1. Мојсијевој 3:15 (ДК), Бог је истог часа обећао једно ’семе‘ које ће уклонити сву штету која је нанета човечанству. Када је то ’семе‘ или Месија, Исус, стигао, наду у вечни живот учинио је једним од својих основних учења (Јован 3:16; 6:47, 51; 10:28; 17:3). Положивши свој савршени живот као откупнину, Христ је добио законско право да човечанству поклони вечни живот (Матеј 20:28). Неки од његових ученика, укупно 144 000, заувек ће живети на небесима (Откривење 14:1-4). Тако ће се неки једном смртни људи ’обући у бесмртност‘! (1. Коринћанима 15:53).
8. (а) Шта је „бесмртност“, и зашто је Јехова њоме даровао 144 000? (б) Коју је наду Исус пружио ’другим овцама‘?
8 „Бесмртност“ значи више него једноставно никада не умрети. Она обухвата ’силу непропадљивог живота‘ (Јеврејима 7:16; упореди са Откривењем 20:6). Међутим, шта Бог постиже тиме што додељује тако значајан поклон? Сети се Сотониног изазова да се ниједном Божјем створењу не може веровати (Јов 1:9-11; 2:4, 5). Тиме што 144 000 дарује бесмртношћу, Бог показује своје потпуно поуздање у ову групу која је на изванредан начин одговорила на Сотонин изазов. Али шта је са остатком човечанства? Исус је првим члановима овог ’малог стада‘ наследника Краљевства рекао да ће ’седети на престолима и судити над дванаест колена Израелових‘ (Лука 12:32; 22:30). То указује да ће други добити вечни живот на земљи као поданици његовог Краљевства. Премда тим ’другим овцама‘ није дата бесмртност, они добијају „живот вечни“ (Јован 10:16; Матеј 25:46). Стога је вечни живот нада свих хришћана. То није фантазија, већ нешто што је свечано обећао „Бог који не лаже“, и платио то Исусовом драгоценом крвљу (Титу 1:2).
У далекој будућности?
9, 10. Које јасне индикације постоје да смо близу краја?
9 Апостол Павле је прорекао да ће „критична времена с којима се тешко излази на крај“ указивати да смо непобитно стигли у ’последње дане‘. Док се људско друштво око нас распада у стање недостатка љубави, похлепе, самозадовољства и безбожности, зар не схватамо да се Јеховин дан за извршење његових пресуда над овим злим светским системом, брзо приближава? Док насиље и мржња ескалирају, зар свуда око нас не видимо испуњење Павлових даљњих речи: „Зли људи и варалице напредоваће од зла на горе“? (2. Тимотеју 3:1-5, 13, NW). Неки можда оптимистички узвикују: „Мир и безбедност“, али сви изгледи за мир ће испарити, јер ће „изненада напасти на њих погибао, као болови порођаја на трудну жену, и они неће утећи.“ Ми нисмо остављени у тами што се тиче значења нашег времена. Зато, „бдимо и будимо трезни“ (1. Солуњанима 5:1-6).
10 Надаље, Библија указује да су последњи дани ’кратки‘ (Откривење 12:12; упореди са 17:10). Већи део тог ’кратког времена‘ очигледно је истекао. На пример, Данилово пророчанство тачно описује сукоб између ’северног краља‘ и ’јужног краља‘ који се проширио у овај век (Данило 11:5, 6). Све што је преостало да се испуни јесте последњи напад ’северног краља‘, описан у Данилу 11:44, 45. (Ради дискусије о овом пророчанству погледај Кулу стражару од 1. децембра 1987. и од 1. новембра 1993.)
11. (а) До које мере се испуњава Матеј 24:14? (б) На шта указују Исусове речи записане у Матеју 10:23?
11 Ту је и Исусово предсказање да ће се ’јеванђеље о краљевству проповедати по свему свету за сведочанство свим народима, и онда ће доћи крај‘ (Матеј 24:14). Данас, Јеховини сведоци обављају своје дело у 233 земље, острвске групе и подручја. Истина, још увек постоје нетакнута подручја, и можда ће се у Јеховино одређено време врата прилике отворити (1. Коринћанима 16:9). Па ипак, отрежњавајуће су Исусове речи записане у Матеју 10:23: „Нећете стићи да обиђете градове Израиљеве, а да не дође Син човечји.“ Премда ће добра вест сигурно бити објављивана широм земље, нећемо лично доћи до свих делова земље с поруком о Краљевству пре него што Исус „дође“ као Извршилац пресуде.
12. (а) На које се ’печаћење‘ указује у Откривењу 7:3? (б) Какво је значење смањивања броја помазаника на земљи?
12 Размотри текст у Откривењу 7:1, 3, који каже да су „четири ветра“ уништења задржана „докле не ударимо печат на чело служитељима [„робовима“, NW] Бога нашега“. То се не односи на првобитно печаћење, које се одиграло када су они од 144 000 добили небески позив (Ефесцима 1:13). Односи се на коначно печаћење, када су они неопозиво идентификовани као прокушани и верни ’робови Бога нашега‘. Број правих помазаних синова Божјих који су још живи на земљи, у великој мери је смањен. Сем тога, Библија јасно изјављује да ће „изабраних ради“ уводна фаза велике невоље бити ’скраћена‘ (Матеј 24:21, 22). Већина оних који изјављују да су помазаници поприлично је стара. И опет, зар то не указује да је крај на домаку?
Верни стражар
13, 14. Каква је одговорност класе стражара?
13 У међувремену, било би добро да следимо вођство које пружа ’верни роб‘ (Матеј 24:45, NW). Већ више од сто година, савремени ’роб‘ верно служи као ’стражар‘ (Језекиљ 3:17-21). Кула стражара од 1. маја 1984. објаснила је: „Тај стражар посматра како се одвијају догађаји на Земљи у светлу испуњења библијских пророчанстава, упозорава на долазећу ’велику невољу какве није било од почетка света‘ и објављује ’добру вест о нечем бољем‘“ (Матеј 24:21; Исаија 52:7).
14 Упамти: стражарев посао је да јави „што види“ (Исаија 21:6-8). У библијска времена стражар би објавио упозорење чак и кад је потенцијална претња била и сувише далеко да би се јасно идентификовала (2. Краљевима 9:17, 18). Тада је сигурно било и лажних узбуна. Али добар стражар не би оклевао из страха да ће се обрукати. Да ти је кућа у пожару, како би се осећао да се ватрогасци не појаве зато што мисле да је то можда лажна узбуна? Не, ми очекујемо да ти људи брзо реагују на сваки знак опасности! На сличан начин, класа стражара без сустезања говори када изгледа да околности то оправдавају.
15, 16. (а) Зашто су вршене корекције у нашем разумевању пророчанства? (б) Шта можемо научити од верних Божјих слугу који су имали погрешно разумевање извесних пророчанстава?
15 Међутим, док се догађаји одвијају, наше разумевање пророчанства постаје све јасније. Историја показује да су се ретко, ако и уопште, божанска пророчанства у потпуности разумела пре свог испуњења. Бог је Авраму прецизно рекао колико ће дуго његово потомство бити „странци у туђој земљи“, наиме, 400 година (Постање 15:13). Међутим, Мојсије се прерано понудио као избавитељ (Дела апостолска 7:23-30).
16 Размотри такође месијанска пророчанства. Гледајући уназад изгледа кристално јасно да су Месијина смрт и ускрсење били проречени (Исаија 53:8-10). Па ипак, Исусови властити ученици нису успели да схвате ту чињеницу (Матеј 16:21-23). Нису увидели да ће се Данило 7:13, 14 испунити за време Христове будуће парусије, то јест „присутности“ (Матеј 24:3, NW). Тако су скоро 2 000 година промашили у рачунању када су питали Исуса: „Господе, хоћеш ли ти у то време повратити краљевство Израиљево?“ (Дела апостолска 1:6). Чак и када је хришћанска скупштина била добро утврђена, погрешне идеје и лажна очекивања и даље су се појављивала (2. Солуњанима 2:1, 2). Премда су неки повремено имали погрешна гледишта, Јехова је непобитно благосиљао дело тих верника у првом веку!
17. Какво треба да буде наше гледиште о корекцијама у нашем разумевању Писма?
17 Данашња класа стражара исто тако је с времена на време морала да расветљује своја гледишта. Може ли, међутим, ико сумњати да Јехова благосиља ’верног роба‘? Сем тога, гледано у контексту, зар већина корекција које су извршене нису биле релативно мале? Наше основно разумевање Библије није се променило. Наше уверење да живимо у последњим данима снажније је него икад!
Живети за вечну будућност
18. Зашто треба да избегавамо да живимо само за данас?
18 Свет можда каже: ’Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети‘, али то не сме бити наш став. Зашто да узалудно тежиш за задовољствима која можеш добити у садашњем животу, кад можеш радити за вечну будућност? Та нада, било за бесмртни живот на небу или за вечни живот на земљи, није сан, нити фантазија. То је стварност коју је обећао Бог „који не лаже“ (Титу 1:2). Имамо обиље доказа да је остварење наше наде на домаку! „Преостало време је скраћено“ (1. Коринћанима 7:29).
19, 20. (а) Како Јехова гледа на то што смо се жртвовали зарад Краљевства? (б) Зашто морамо живети с вечношћу у изгледу?
19 Истина, овај систем већ траје дуже него што су многи мислили да ће трајати. Могуће је да неколицина људи сада сматра да се можда не би жртвовали у неким стварима да су то раније знали. Али особа не треба да жали због онога што је учинила. На крају крајева, жртвовање је основни део онога што значи бити хришћанин. Хришћани се ’одричу себе‘ (Матеј 16:24). Никада не треба да сматрамо да је наш труд да угодимо Богу узалудан. Исус је обећао: „Нема никога који је ради мене и ради јеванђеља оставио кућу своју, или браћу своју, или сестре своје, или оца свога, или матер своју, или децу своју, или њиве своје, који неће примити сад, у ово време, сто пута онолико... а на ономе свету [„у долазећем систему ствари“, NW] живот вечни“ (Марко 10:29, 30). За хиљаду година, колико ти се чини да ће бити значајни твој посао, кућа или рачун у банци? Ипак, жртве које чиниш ради Јехове имаће значаја за милион година — за милијарду година! „Јер Бог није неправедан да заборави труд ваш“ (Јеврејима 6:10).
20 Зато, живимо с изгледом на вечност, гледајући „не на ствари, које се виде, него на оне које се не виде, јер су ствари видљиве пролазне а невидљиве су вечне“ (2. Коринћанима 4:18). Пророк Авакум је написао: „Јер то је пророчанство коме је већ време утврђено, оно иде крају своме и неће слагати; ако одоцни, чекај га [„остани у ишчекивању“, NW], јер ће се испунити, зацело ће се испунити“ (Авакум 2:3). Како ’ишчекивање‘ краја утиче на начин на који извршавамо своје личне и породичне одговорности? Наш следећи чланак позабавиће се тим питањем.
Тачке за понављање
◻ Како данас на неколицину утиче то што изгледа као да крај овог система ствари касни?
◻ Шта је основа за нашу наду у вечни живот?
◻ Како треба да гледамо на то што смо се жртвовали за интересе Краљевства?
[Слика на 15. страни]
Глобално дело проповедања мора се завршити пре него што дође крај