Питања читалаца

Да ли је тетраграматон (четири хебрејска слова за Божје име) пронађен у хебрејском тексту Матеја, преписао јеврејски лекар из 14. века, Шем-Тоб бен Исак Ибн Шапрут?

Не, није. Међутим, овај текст Матеја стварно користи хашем (као целу реч или скраћеницу) 19 пута, као што је указано на 13. страни Куле стражаре од 15. августа 1996.

Хебрејска реч хашем значи „Име“, што се сигурно односи на божанско име. На пример, у Шем Тобовом тексту, један скраћени облик од хашем појављује се у Матеју 3:3, у стиху где Матеј цитира Исаију 40:3. Разумно је закључити да је Матеј, када је цитирао стих из Хебрејских списа где је пронађен тетраграматон, у своје јеванђеље унео божанско име. Зато иако се у хебрејском тексту који Шем-Тоб износи, не користи тетраграматон, то што се употребљава „Име“, као у Матеју 3:3, подупире употребу „Јехова“ у Хришћанским грчким списима.

Шем-Тоб је преписао хебрејски текст Матеја у своју полемику Евен бокан. Шта је онда био извор тог хебрејског текста? Професор Џорџ Хауард који је ово питање подробно истражио, указује да „Шем Тобов Матеј на хебрејском, датира негде из прва четири века хришћанског доба“.a Други се можда не слажу с њим око тога.

Хауард напомиње: „Матејево јеванђеље на хебрејском припојено овом Шем Тобовом тексту нарочито се одликује многим разликама од канонског Матеја на грчком.“ На пример, према Шем Тобовом тексту, Исус је рекао о Јовану: „Заиста вам кажем ниједан између рођених од жена није се подигао већи од Јована Крститеља.“ Он изоставља Исусове наредне речи: „Али је и најмањи у краљевству небескоме већи од њега“ (Матеј 11:11). На прилично сличан начин, постоје многе разлике између постојећег хебрејског текста Хебрејских списа, и формулација у одговарајућем тексту грчког превода Септуагинте. Док признајемо те разлике, ти древни текстови заузимају извесно место у упоредном изучавању.

Као што је поменуто, Шем Тобов текст Матеја укључује „Име“ на месту где постоји добар разлог да се верује да је Матеј заправо употребио тетраграматон. Стога, почев од 1950, Шем Тобов текст користи се као једна потпора за употребу божанског имена у Хришћанским грчким списима, и још увек се наводи у The New World Translation of the Holy Scriptures—With References.b

[Фусноте]