Права срећа — шта је кључ?
ЗА ЉУДЕ је предвиђено да буду срећни. Зашто можемо бити сигурни у то? Па, размотримо људски почетак.
Јехова Бог је први људски пар створио са способношћу да уживају у срећи. Адам и Ева су били смештени у рај, један врт милине назван Еден. Створитељ их је снабдео са свим физичким стварима неопходним за живот. Врт је имао „свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело“ (Постанак 2:9). Адам и Ева су били здрави, пуни снаге и прелепи — били су савршени и истински срећни.
Шта је онда био кључ њихове среће? Да ли је то био њихов рајски дом или можда физичко савршенство? Ови дарови од Бога доприносили су њиховом задовољству у животу. Али њихова срећа није зависила од таквих опипљивих ствари. Еденски врт је био више од неког прелепог парка. Био је светилиште, место где се обожава Бог. Кључ за њихову вечну срећу била је способност да са Створитељем успоставе и одржавају један однос пун љубави. Да би били срећни, прво су морали да буду духовни. (Упореди с Матејем 5:3.)
Духовност води до среће
Адам је на почетку имао један духован однос с Богом. Био је то нежан однос, пун љубави као онај између сина и оца (Лука 3:38). У Еденском врту, Адам и Ева су имали идеалне услове који су им омогућавали да удовоље својој жељи за обожавањем. Путем своје вољне, пуне љубави послушности према Јехови, донели би част и славу Богу далеко изнад онога што би могао животињски свет. Они би могли да на интелигентан начин славе Јехову због његових предивних особина, и могли би да подржавају његову сувереност. Такође би могли да и даље примају Јеховину нежну бригу пуну љубави.
Ова блиска веза са Створитељем и послушност његовим законима донела је нашим прародитељима истинску срећу (Лука 11:28). Од Адама и Еве није се очекивало да проживе многе године изналажења најбољег начина да дођу до циља пре него што пронађу кључ за срећу. Они су били срећни од тренутка када су били створени. То што су били у миру с Богом и подложни његовом ауторитету чинило их је срећнима.
Међутим, та се срећа окончала оног тренутка када нису послушали Бога. Тиме што су се побунили, Адам и Ева су прекинули своју духовну везу с Јеховом. Више нису били Божји пријатељи (Постање 3:17-19). Изгледа да је од дана када су истерани из врта, Јехова с њима прекинуо сваку комуникацију. Изгубили су своју савршеност, изглед да заувек живе и свој дом у врту (Постање 3:23). Али што је још важније, пошто су изгубили свој однос с Богом, изгубили су и кључ за срећу.
Наша способност да изаберемо
Пре него што су умрли, Адам и Ева су на своје потомство пренели људске особине, своју урођену савест и својство духовности. Људска породица није била срозана на ниво животиња. Ми се можемо помирити с Богом (2. Коринћанима 5:18). Људи, као интелигентна створења, и даље имају власт да изаберу да ли ће слушати Бога или неће. Вековима касније то је било показано када је Јехова новоформираној нацији Израел, дао да изабере живот или смрт. Преко свог говорника Мојсија, Бог је рекао: „Износим данас преда те живот и добро, смрт и зло“ (Поновљени закони 30:15-18).
Чак и сада, хиљадама година након губитка првобитног Раја, ми људи још увек смо у стању да направимо прави избор. Имамо савест која делује и темељно својство послушности Божјим законима. Библија говори о ’унутрашњем човеку‘ (2. Коринћанима 4:16; Римљанима 7:22). Ова изјава односи се на урођени потенцијал који сви имамо да одражавамо Божју личност, да мислимо како он мисли, да будемо духовни.
С обзиром на нашу моралну природу и савест, апостол Павле је написао: „Кад паганци, који немају закона, сами од себе чине што је по закону, они, не имајући закона, сами су себи закон. Они доказују да је дело закона записано у срцима њиховим, а сведоци су им за то савест и мисли којима се сами окривљују или правдају“ (Римљанима 2:14, 15).
Божанска мудрост и послушност — кључ
Међутим, неко би могао упитати: ’Ако ми сви имамо природну склоност да обожавамо Бога и, као исход тога да будемо истински срећни, зашто је несрећа толико распрострањена?‘ То је зато јер да би био срећан, свако од нас мора да се развија у духовном смислу. Премда првобитно створен по Божјем обличју, човек је постао отуђен од свог Створитеља (Ефесцима 4:17, 18). Отуда, свако од нас мора да предузме конкретне кораке да би успоставио и задржао духовни однос с Богом. Такав однос неће се развити аутоматски.
Исус је изложио два важна начела у развијању духовности. Једно је да се стекне тачно спознање Бога, и друго је да се послушно подложи његовој вољи (Јован 17:3). Цитирајући Реч Божју, Исус је рекао: „Писано је: ’Не живи човек само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Божјих‘“ (Матеј 4:4). Једном другом приликом Исус је изјавио: „Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да довршим дело његово“ (Јован 4:34). Не морамо да утрошимо деценије у експерименталном трагању за срећом. Искуство није кључ за срећу. Уместо тога, само божанска мудрост и послушност нашем Створитељу може водити до праве животне радости (Псалам 19:8, 9; Проповедник 12:15).
Јасно је да срећа која произлази из примењивања божанске мудрости и поседовања повољног положаја пред Богом, није ван нашег домашаја (Дела апостолска 17:26, 27). Спознање Јехове и његове намере свима је доступно. Са милијардама примерака на многим језицима, Библија је и даље најшире дистрибуисана књига на свету. Библија ти може помоћи да постанеш Божји пријатељ и да искусиш истинску срећу, јер нам Писмо каже „срећан је народ чији Бог је Јехова“ (Псалам 144:15, NW).
[Оквир на 6. страни]
Кораци ка срећи
1. Имај дубоко разумевање, и развијај духовност. Исус је рекао: „Срећни су они који слушају реч Божју и држе је“ (Лука 11:28, NW).
2. Схвати да је Божје одобравање важније од богатства или раскоши. Павле је написао: „Побожност са задовољством ипак [је] извор велике добити... кад имамо храну и одећу, треба с овим да смо задовољни“ (1. Тимотеју 6:6-8).
3. Настој да развијаш библијски школовану савест и да поступаш по њој (Римљанима 2:14, 15).
4. Буди одлучан да слушаш Јехову Бога, те се тако покажеш вредним да будеш део његовог народа. Давид старога доба је записао: „Срећан је народ чији Бог је Јехова“ (Псалам 144:15, NW).
[Слика на 7. страни]
„Срећни су они који су свесни своје духовне потребе“ (Матеј 5:3, NW).