Да ли жудиш за праведним светом?

ДРВЕНИ једрењак с три јарбола и две палубе, приближава се жалу данашњег Рта Код, у Масачусетсу, САД. Посада и 101 путник на броду исцрпљени су јер су на мору 66 дана. Настојећи да побегну од религиозног прогонства и економске недаће, кренули су на једно мучно путовање преко Атлантског океана.

Једанаестога новембра 1620, кад путници овог пловила, Мејфлауер, угледају копно, њихове очи блистају надом у један нови почетак. У жељи да поставе темељ бољег света, већина одраслих мушкараца између путника потписују споразум Мејфлауер. У њему се слажу да ће донети „праведне и непристране законе“ за „опште добро колоније“. Да ли је њихов сан о једном морално исправном и поштеном свету за све — једном праведном свету — постао стварност?

Иако је уговор потписан на броду Мејфлауер сматран једним од камена темељаца америчког система управљања, неправда је уобичајена појава у Америци баш као и широм света. На пример, размисли о једном човеку коме је полиција пуцала у леђа, док је након пљачке и убиства власника радње покушавао да умакне. Он је тужио полицију и град Њујорк, и добио милионе долара као одштету.

Размотри још један пример. Док су у Пасадени у Калифорнији, студенти правне школе полагали испит за адвоката, један од њих је доживео напад и колабирао. Двоје студената у близини примењивали су кардиопулмоналну реанимацију све док није стигао болничар. Ти студенти су провели 40 минута помажући том човеку. Али када су затражили да надокнаде време да би завршили испит, претпостављени адвокат је одбио.

Надаље ту је и питање казне за криминалне радње. Привредни аналитичар Ед Рубенштајн истиче: „Већина злочина никада не доведе до неког хапшења. Многи ухапшени нису тужени. Многи затвореници се условно пуштају. Очекивати казну, са становишта криминалца, могуће је, али не и сигурно.“ Користећи податке о провали, он закључује да ће потенцијални провалник „избећи затвор више од 98 посто пута“. Мала вероватноћа кажњавања води до више криминала и жртава криминала (Проповедник 8:11).

У многим земљама богата мањина и даље се богати док се сиромашне масе суочавају са економском неправдом. Оваква неправда преовладава када људи због своје боје коже, етничког порекла, језика, пола или религије имају мале могућности да побољшају своје стање или чак да се издржавају. Примера ради, према новинама The New York Times, „скоро четвртина милијарде људских бића у делу јужне Азије којим доминирају Хиндуси — већина њих у Индији и Непалу — роде се и умру као недодирљиви.“ Последица је да милионе пустоши сиромаштво, глад и болест. Неправда у њиховом животу траје од колевке па до гроба.

Шта је с наизгледним неправдама које су ван људске контроле? Помисли на бебице рођене са манама — слепе, ретардиране или с деформитетом. Зар не би једна жена осетила да је неправедно ако се њено детешце роди обогаљено или мртво, док жене око ње грле здраву новорођенчад?

Нажалост, неправде има у обиљу а исто и њених последица— големих патњи и недостатка мира, радости и задовољства. Згранути неправдом којој су били сведоци или су је доживели, многи прибегавају насиљу, и тиме само повећавају људску патњу. Већина ратова се води због уочене неправде.

Зашто је човек заказао у остваривању једног праведног света? Да ли је такав свет напросто само неки сан?

[Извор слике на 3. страни]

Corbis-Bettmann

[Слика на 4. страни]

Потписивање споразума Мејфлауер

[Извор]

Corbis-Bettmann