Они су вршили Јеховину вољу

Илија узвисује правога Бога

БИО је најтраженији човек у Израелу. Да га је краљ могао пронаћи, скоро би без сумње био погубљен. Ко је био тај прогоњени човек? Јеховин пророк Илија.

Краљ Ахав и Језавеља, његова жена паганка, учинили су да у Израелу цвета обожавање Вала. Као последица тога, Јехова је на земљу навео сушу, која је трајала тада већ четири године. Разјарена Језавеља је уредила да се побију Јеховини пророци, али је Ахав посебно желео Илију. Илија је био особа која је Ахаву пре више од три године рекла: „Ових година неће бити ни росе ни кише него по мојој речи“ (1. Краљевима 17:1). И суша која је била последица тога, још увек је трајала.

У овој опасној ситуацији, Јехова је рекао Илији: „Иди, стани пред Ахава и пустићу кишу на земљу.“ Иако је то било веома ризично за њега, Илија је послушао Јеховину заповест (1. Краљевима 18:1, 2).

Сусрет двеју страна

„Јеси ли ти онај који правиш забуне у Израиљу?“, упитао је Ахав угледавши Илију. „Не правим ја забуне у Израиљу“, одважно је узвратио Илија, „него то чиниш ти и дом твој, јер ви напустисте заповести Господње и пристасте за Валима.“ Затим је Илија саопштио да сав Израел треба да се сакупи на гори Кармилској, укључујући ту и „четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка Астаротиних“. Затим се Илија обратио светини: „Докле ћете храмати на две стране?a Ако је Господ [„Јехова“, NW] Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим“ (1. Краљевима 18:17-21).

Људи су ћутали. Можда су увидели своју кривицу што су пропустили да покажу искључиву оданост према Јехови (Излазак 20:4, 5). Или се можда десило да им је савест толико отупела да нису видели никакав грех у томе што су своју лојалност поделили између Јехове и Вала. Било како било, Илија је упутио људе да спреме два јунца — једног за Валове пророке, а другог за њега. Оба јунца требало је припремити за жртву, али без паљења ватре. „Тада призовите име свога бога“, рекао је Илија, „и ја ћу призвати име Господње [„Јеховино“, NW], па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог“ (1. Краљевима 18:23, 24).

Јехова се узвисује

Валови пророци су почели да ’скачу пред олтаром који беху подигли‘. Цело јутро су узвикивали: „Вале, услиши нас!“ Али Вал није пуштао гласа (1. Краљевима 18:26). Онда је Илија почео да им се руга: „Вичите на глас, кад је он бог!“ (1. Краљевима 18:27). Валови пророци су чак почели сами себе да секу бодежима и копљима — што је поступак који су пагани често користили да би изазвали сажаљење својих боговаb (1. Краљевима 18:28).

Прошло је подне и Валови обожаваоци су наставили да ’пророкују‘ —што је израз који у овом контексту преноси замисао о махнитом понашању и губитку самоконтроле. Касно поподне Илија је на крају рекао целом народу: „Приступите к мени!“ Сви су нетремице посматрали док је Илија градио Јехови олтар, копао јарак око њега, секао на комаде младог јунца и стављао га на олтар заједно с дрвима за паљеницу. Након тога, јунац, олтар и дрва били су обилно преливени водом (несумњиво морском водом коју су добавили из Медитеранског мора). Затим се Илија помолио Јехови: „Нека се данас позна да си ти Бог у Израиљу, и да сам ја слуга твој, и да сам све ово по твојој речи учинио. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би овај народ познао да си ти, Господе, Бог и да си ти који обраћаш срце њихово!“ (1. Краљевима 18:29-37).

Одједном, ватра је пала с неба ’и спалила жртву паљеницу и дрва и камење и земљу и упила воду из јарка‘. Народ који је то посматрао, сместа се бацио на земљу и рекао: „Господ [„Јехова, NW] је Бог, Господ је Бог!“ На Илијину заповест, шчепали су Валове пророке и одвели их у долину Кисон, где су их погубили (1. Краљевима 18:38-40).

Поуке за нас

Илија је испољио оно што можда изгледа као надљудска одважност. Ипак, библијски писац Јаков, уверава нас да „Илија беше човек подложан слабостима као и ми“ (Јаков 5:17). Он није био имун на извесну меру страха и узнемирености. На пример, када се касније Језавеља заклела на освету због губитка Валових пророка, Илија је побегао, и у молитви Јехови вапио: „Доста је! А сад Господе, прими душу моју“ (1. Краљевима 19:4).

Јехова није примио Илијину душу тако што би дозволи да он умре. Уместо тога, милосрдно му је пружио помоћ (1. Краљевима 19:5-8). Данашње Божје слуге могу бити сигурне да ће, када се можда услед противљења суоче с раздобљима дубоке узнемирености, Јехова учинити исто. Уистину, ако се моле Јехови за помоћ, он их може опремити ’моћном силом‘, тако да чак и ако су ’свакојако гоњени‘, не ’малакшу‘. Према томе, да би издржали, примиће помоћ као што је и Илија примио (2. Коринћанима 4:7, 8).

[Фусноте]