Поуздана основа за оптимизам данас

ИСТОРИЧАР и социолог Х. Г. Велс, рођен 1866, извршио је велики утицај на мисао 20. века. Својим писаним делима, ширио је своје убеђење да ће златно доба ићи упоредо с даљим научним напретком. Стога се дело Collier’s Encyclopedia, присећа Велсовог „безграничног оптимизма“ док је непрестано радио да би унапређивао свој идеал. Али такође напомиње да се његов оптимизам пољуљао када је избио Други светски рат.

Док је Велс увидео да „наука може допринети и злу исто као и добру, вера га је напустила, и пао је у песимизам“, наводи Chambers’s Biographical Dictionary. Зашто се ово десило?

Велсова вера и оптимизам су се у потпуности темељили на људским достигнућима. Када је схватио да је човечанство неспособно да оствари његову утопију, није имао куда. Очајање се брзо претворило у песимизам.

Данас, многи људи доживљавају исту ствар и из истих разлога. Кипте од оптимизма док су млади, али како старе падају у суморни песимизам. Постоје чак и млади који остављају такозвани нормалан начин живота и одају се злоупотреби дроге, промискуитету и другим деструктивним начинима живота. Шта је излаз? Размотри следеће примере из библијског времена и погледај каква је основа за оптимизам постојала у прошлости, каква постоји сада и каква је за будућност.

Аврамов оптимизам награђен

Године 1943. пре н. е., Аврам се иселио из Харана, прешао реку Еуфрат и ушао у Ханан. Аврам се описује као ’отац свих који верују‘, и како је само поставио добар пример! (Римљанима 4:11).

Аврам је био заједно с братанцем Лотом који је био сироче, и Лотовом породицом. Касније, када је глад навалила на земљу обе породице су се преселиле у Египат, и кад је дошло време за то, заједно се вратиле. До тада су и Аврам и Лот накупили много богатства, као и стада и крда. Када је избила свађа између њихових пастира, Аврам је преузео иницијативу и рекао: „Немојмо да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири, јер смо браћа. Није ли сва земља пред тобом отворена? Одели се дакле од мене. Ако ћеш ти на лево ја ћу на десно, ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево“ (Постање 13:8, 9).

Као старији, Аврам је могао ствар решити у своју корист, а Лот, из поштовања према свом стрицу могао је избор препустити Авраму. Уместо тога, „Лот подиже очи и сагледа сву Јорданску равницу, коју је сву натапала река. Пре но што Господ затра Содом и Гомор, та је земља све до Сигора била као башта Господња, као земља египатска. Лот изабра себи сву равницу Јорданску“. Због таквог избора, Лот је имао сваки разлог да буде оптимиста. Али шта је с Аврамовим избором? (Постање 13:10, 11).

Да ли је Аврам био лудо одважан тиме да је довео у опасност добробит своје породице? Не, није. Аврамов позитиван став и дарежљив дух богато су се исплатили. Јехова је рекао Авраму: „Подигни сад очи своје, па погледај с места где си на север и на југ, на исток и на запад; јер целу земљу коју видиш даћу теби и потомству твоме до века“ (Постање 13:14, 15).

Аврамов оптимизам је имао поуздану основу. Био је заснован на Божјем обећању да ће извести велику нацију од Аврама тако да ће ’у [Авраму] бити благословена сва племена на земљи‘ (Постање 12:2-4, 7). И ми имамо разлога да будемо пуни поверења, јер знамо да ’[Бог] доприноси добру оних који Бога љубе‘ (Римљанима 8:28).

Две оптимистичне уходе

Више од 400 година после тога, израелска нација је стајала спремна да уђе у Ханан, „у земљу у којој тече млеко и мед“ (Излазак 3:8; Поновљени закони 6:3). Мојсије је опуномоћио 12 поглавица да ’уходе земљу и да [Израелцима] јаве за пут којим ће ићи, и за градове у које ће доћи‘ (Поновљени закони 1:22; Бројеви 13:2). Свих 12 ухода било је једнодушно у опису благостања те земље, али 10 их је дало песимистичан извештај који је утерао страх у срца људи (Бројеви 13:31-33).

Исус и Халев, с друге стране, изнели су људима једно оптимистично саопштење и учинили све што је до њих да народу умире страхове. Њихов став и извештај одражавао је потпуно поверење у Јеховину могућност да испуни своју реч да их врати у Обећану земљу — али то је било без успеха. Супротно томе, „цео збор говораше да ће их каменовати“ (Бројеви 13:30; 14:6-10).

Мојсије је упорно молио народ да има поверења у Јехову, али они нису послушали. Због тога што су истрајали у свом песимистичном ставу, целокупна нација је морала да лута по пустоши 40 година. Од 12 ухода, само су Исус и Халев искусили награде за оптимизам. Шта је био суштински проблем? Недостатак вере, јер су се људи уздали у своју сопствену мудрост (Бројеви 14:26-30; Јеврејима 3:7-12).

Јонина превртљивост

Јона је живео у деветом веку пре н. е. Библија указује да је био верни Јеховин пророк за десетоплеменско краљевство Израела, некада за време краљевања Јеровоама II. Па ипак, он је одбио да прихвати налог да оде у Ниневију да би народу пружио упозорење. Историчар Јосиф каже да је Јона „мислио да је боље да шмугне с пута“ и уместо тога, оде за Јопу. Ту се укрцао на брод за Тарсис, што је вероватно данашња Шпанија (Јона 1:1-3). Зашто је Јона заузео такав песимистичан став према својој дужности објашњено је у Јони 4:2.

Јона је на крају пристао да изврши своју мисију, али се разљутио када се народ у Ниневији покајао. Због тога му је Јехова одржао једну добру лекцију о самилости, тиме што је учинио да рицинус, под којим је Јона нашао заклон, свене и да се сасуши (Јона 4:1-8). Јонина туга због осушене биљке, требало је да, што је много исправније, буде усмерена на 120 000 особа из Ниневије које нису знале „да разликују десницу од левице своје“ (Јона 4:11).

Шта можемо да научимо из Јониног доживљаја? Света служба не допушта место песимизму. Ако разабирамо Јеховино вођство и следимо га с потпуним поверењем, имаћемо успеха (Пословице 3:5, 6).

Оптимизам усред беде

„Не жести се због злобника“, изјавио је краљ Давид. „Не завиди онима који зло чине“ (Псалам 37:1). То је дакако мудар савет, јер су неправда и поквареност свуда око нас (Проповедник 8:11).

Међутим, чак и ако неправедницима не завидимо, када видимо како недужни људи пате у рукама зликоваца или када се лично с нама неправедно поступа, лако се можемо осећати исфрустрирано. Таква искуства чак могу изазвати да се код нас појави безнадежан или песимистичан став. Када се тако осећамо, шта треба да урадимо? Као прво, можемо задржати на уму да зликовци не могу самозадовољно умишљати да одмазда никада неће доћи. Псалам 37 у 2. стиху наставља да нас уверава: „Јер ће се као трава брзо покосити, као зелена ће трава увенути.“

Поред тога, можемо наставити да чинимо оно што је добро, остајући при томе оптимистични и чекајући на Јехову. „Уклони се од зла и добро чини, и довека ћеш у својој постојбини бити“, наставља псалмиста. „Јер Господ љуби правду и вернике своје не напушта“ (Псалам 37:27, 28).

Прави оптимизам побеђује

Шта је онда с нашом будућношћу? Библијска књига Откривења говори нам о томе „шта ће ускоро да се збуде“. Ту је један риђ коњ, који осликава рат, који се појављује да „дигне мир са земље“ (Откривење 1:1; 6:4).

Једно популарно — а и оптимистично мишљење — које је владало у Британији за време Првог светског рата, било је да ће то бити последњи значајан рат. Године 1916, британски државник Дејвид Лојд Џорџ био је реалнији. Рекао је: „Овај рат, као и следећи рат, јесте рат да би се окончао рат“ (курзив наш). Био је у праву. Други светски рат само је убрзао производњу још опакијих метода за масовно уништавање. Више од 50 година касније, на видику још увек нема краја рату.

У истој књизи Откривења, читамо и о другим коњаницима — који симболизују глад, пошасти и смрт (Откривење 6:5-8). Постоје и даљњи аспекти знака тога времена (Матеј 24:3-8).

Да ли су они разлози за песимизам? Ни у ком случају, јер та визија надаље описује ’белог коња. Онај који је јахао на њему имао је лук, и њему се даде венац [круна, NW]; и он изиђе као победник и да победи‘ (Откривење 6:2). Ту видимо Исуса Христа као небеског краља који одстрањује све зликовце и јаше да успостави мир и хармонију широм света.a

Као наименовани Краљ, Исус Христ је, док је боравио на земљи, поучио своје следбенике да се моле за то Краљевство. Можда си и ти научио да изговараш „Оченаш“, то јест Господову молитву. У њој молимо да дође Божје Краљевство, јер његова воља треба да се врши и овде на земљи као и на небу (Матеј 6:9-13).

Уместо да ставља закрпе на садашњи систем ствари, Јехова ће га напротив, преко свог Месијанског Краља, Исуса Христа, у потпуности заменити. На његово место, каже Јехова: ’Ја ћу нова небеса створити и нову земљу, а што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити.‘ Под небеском краљевском владом, земља ће постати миран, срећан дом за човечанство, где ће живот и рад стално представљати радост. ’Једнако се веселите ономе што ћу сада ја створити‘, каже Јехова. „Избраници моји уживаће дело руку својих“ (Исаија 65:17-22). Ако своју наду у будућност засниваш на обећању које не може да се не испуни, имаћеш сваки разлог да будеш оптимиста — сада и заувек!

[Фусноте]

[Слика на 4. страни]

Х. Г. Велс

[Извор]

Corbis-Bettmann