Књига од Бога

„Није никад пророштво донето вољом неког човека, него су проговорили свети Божји људи покренути Духом Светим“ (2. ПЕТРОВА 1:21).

1, 2. (а) Зашто неки доводе у питање то да ли је Библија од значаја за савремени живот? (б) Које три линије доказа можемо употребити да бисмо приказали да је Библија од Бога?

ДА ЛИ је Библија од значаја за људе који живе на прагу 21. века? Неки мисле да није. „Нико се не би залагао за употребу издања уџбеника хемије из 1924, за коришћење на савременом часу хемије — превише тога се сазнало о хемији од тада“, писао је др Илај С. Чесен, објашњавајући зашто мисли да је Библија застарела. Површно гледано, изгледа да овај аргумент има смисла. Коначно, од библијских времена човек је научио много о науци, менталном здрављу и људском понашању. Зато се неки питају: ’Како би једна таква древна књига могла да буде без научних нетачности? Како би могла да садржи савет који је практичан за савремени живот?‘

² Сама Библија пружа одговор. У 2. Петровој 1:21, каже нам се да су библијски пророци „проговорили... покренути Духом Светим“. Библија тако показује да је књига од Бога. Међутим, како у то можемо уверити и друге? Осмотримо три доказа да је Библија Божја Реч: (1) научно је тачна, (2) садржи начела која не подлежу времену и која су практична за савремени живот и (3) садржи специфична пророчанства која су се испунила, као што доказују историјске чињенице.

Књига која се слаже с науком

3. Зашто научна открића не угрожавају Библију?

³ Библија није научни приручник. Међутим, она је књига истине, а истина може издржати испит времена (Јован 17:17). Научна открића не угрожавају Библију. Када се она дотиче ствари везаних за науку, у њој уопште нема древних „научних“ теорија које су се показале као пуке бајке. У ствари, она садржи изјаве које не само да су научно тачне него су и директно супротне прихваћеним мишљењима тог времена. Осмотримо, на пример, слагање између Библије и медицине.

4, 5. (а) Шта древни лекари нису разумели о болести? (б) Зашто је Мојсије несумњиво био упознат с медицинским поступцима египатских лекара?

⁴ Древни лекари нису у потпуности разумели како се болест шири, нити су схватали важност санитарних мера у спречавању болести. Многи древни медицински поступци по савременим стандардима би изгледали варварски. Један од најстаријих медицинских текстова који је на располагању јесте Папирус Еберс, компилација египатског медицинског знања, који потиче из око 1550 пре н. е. Он садржи око 700 лекова за разне тегобе, „које иду од крокодилског уједа до бола ножног нокта“. Већина лекова била је чисто неделотворна, али неки од њих су били крајње опасни. За лечење ране, један рецепт је препоручивао да се стави мешавина направљена од људског измета комбинованог с другим супстанцијама.

⁵ Овај текст египатских медицинских лекова био је писан негде у исто време када и прве књиге Библије, које су укључивале Мојсијев закон. Мојсије, који је рођен 1593. пре н. е., одрастао је у Египту (Излазак 2:1-10). Подизан у фараоновом домаћинству, Мојсије је био ’научен свој науци египатској‘ (Дела апостолска 7:22). Био је упознат с „лекарима“ Египта (Постање 50:1-3). Да ли су њихови неделотворни или опасни медицински поступци утицали на његове записе?

6. Који санитарни пропис из Мојсијевог закона би савремена медицина сматрала разумним?

⁶ Напротив, Мојсијев закон је укључивао санитарне прописе које би савремена медицина сматрала разумнима. На пример, један закон у вези с војним логорима захтевао је да се измет закопа изван логора (Поновљени закони 23:13). То је била веома напредна превентивна мера. Помагала је да се извори воде сачувају од загађења и пружала је заштиту од шигелозе, коју преносе муве, и од других дијареичних обољења која још увек односе милионе живота сваке године, углавном у земљама у развоју.

7. Који санитарни прописи из Мојсијевог закона су помагали да се спречи ширење заразних болести?

⁷ Мојсијев закон је садржао и друге санитарне прописе који су помагали да се спречи ширење заразних болести. Особа која је имала или се сумњало да има неку прелазну болест, била је стављена у карантин (Левитска 13:1-5). Одећа или посуђе које би дошло у контакт са животињом која је угинула сама од себе (можда због болести) требало је или опрати пре поновне употребе или уништити (Левитска 11:27, 28, 32, 33). Свака особа која би додирнула леш сматрана је нечистом и морала је да прође кроз једну процедуру чишћења која је укључивала прање њене одеће и купање. Током седмодневног периода нечистоће, она је морала избегавати физички контакт с другима (Бројеви 19:1-13).

8, 9. Зашто се може рећи да је здравствени кодекс у Мојсијевом закону био далеко испред свог времена?

⁸ Тај здравствени кодекс открива мудрост која је била далеко испред свог времена. Савремена медицина је научила много о ширењу и спречавању болести. На пример, медицински напреци у 19. веку водили су до увођења антисепсе — чистоће да би се смањиле инфекције. Резултат је био значајно смањење инфекција и превремених смртних случајева. Године 1900, очекивани животни век приликом рођења у многим европским земљама и Сједињеним Државама био је мањи од 50 година. Од тада, он се значајно повећао, не само захваљујући медицинском напретку у контролисању болести него и због бољих санитарних мера и услова живота.

⁹ Па ипак, хиљаде година пре него што је медицина открила како се болест шири, Библија је прописивала разумне превентивне мере као заштиту против болести. Није чудо што је Мојсије о Израелцима уопште у његовим данима могао говорити да живе 70 или 80 година (Псалам 90:10). Како је Мојсије могао да зна за такве санитарне прописе? Сама Библија објашњава: кодекс закона „проглашен је преко анђела“ (Галатима 3:19). Да, Библија није књига људске мудрости; она је књига од Бога.

Практична књига за савремени живот

10. Иако је Библија завршена готово пре око 2000 година, шта је истинито у вези с њеним саветом?

¹⁰ Књиге које пружају савете лако могу да постану застареле и ускоро бивају ревидиране или замењене. Али Библија је заиста јединствена. „Сведочанства су твоја тврда [„врло поуздана“, NW]“, каже Псалам 93:5. Иако је Библија завршена пре скоро 2000 година, њене речи су још увек примењиве. И оне се примењују с једнаким ефектом без обзира на нашу боју коже или земљу у којој живимо. Осмотримо неке примере библијског ’врло поузданог‘ савета који не подлеже времену.

11. Шта су многи родитељи пре неколико деценија били наведени да верују у погледу дисциплиновања деце?

¹¹ Пре неколико деценија многи родитељи — подстакнути „иноваторским идејама“ о васпитању деце — сматрали су да је „забрањено забрањивати“. Постављање граница деци, бојали су се они, проузроковаће трауму и фрустрацију. Добронамерни саветници су инсистирали на томе да се родитељи уздржавају од било чега што би ишло више од најблаже исправке њихове деце. Многи такви стручњаци сада „подстичу родитеље да буду мало строжи, да поново преузму контролу“, извештава The New York Times.

12. Шта грчка именица преведена „дисциплина“ значи, и зашто је деци потребна таква дисциплина?

¹² Међутим, све то време, Библија је пружала специфичан, уравнотежен савет у вези с васпитањем деце. Она саветује: „Оцеви, не раздражујте деце своје, него их одгајите у науци [„дисциплини“, NW] и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4). Грчка именица преведена „дисциплина“ значи „васпитање, обучавање, поука“. Библија каже да је дисциплина, или поука, доказ родитељске љубави (Пословице 13:24, NW). Деца цветају под јасним моралним смерницама које им помажу да развију осећај за исправно и погрешно. Исправно примењена дисциплина помаже им да се осећају сигурно; она им говори да њихови родитељи брину о њима и о томе какве особе они постају. (Упореди с Пословицама 4:10-13.)

13. (а) Какво упозорење Библија даје родитељима када се ради о дисциплини? (б) Какву дисциплину Библија препоручује?

¹³ Али Библија упозорава родитеље када се ради о дисциплини. Родитељски ауторитет никада не треба да буде злостављачки (Пословице 22:15). Никада ниједно дете не треба да буде подвргнуто окрутном кажњавању. Физичком насиљу нема места у породици која живи по Библији (Псалам 11:5). Нема места ни емоционалном насиљу — грубим речима, сталном критицизму и заједљивом сарказму, што све може сломити дететов дух. (Упореди с Пословицама 12:18.) Библија мудро упозорава родитеље: „Оцеви, не раздражујте синове своје, да не постану малодушни [или, „одузећете им све срце из њих“, Phillips]“ (Колошанима 3:21). Библија препоручује превентивне мере. У Поновљеним законима 11:9, родитељи се подстичу да користе неформалне тренутке да у своју децу усађују моралне и духовне вредности. Такав јасан, разуман савет о подизању деце и данас је од истог значаја као што је био и у библијска времена.

14, 15. (а) На који начин Библија пружа више од само мудрог савета? (б) Која библијска учења могу помоћи људима и женама различитих раса и нација да се међу собом сматрају једнакима?

¹⁴ Библија пружа и више од само мудрог савета. Њена порука привлачи срце. Јеврејима 4:12 каже: „Јер реч Божја је жива и јака, и оштрија од сваког мача на обе стране наоштрена, и продире чак до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди и о осећајима и о мислима срца.“ Осмотримо један пример библијске мотивационе снаге.

¹⁵ Људе данас деле расне, националне и етничке баријере. Такви вештачки зидови допринели су огромном покољу недужних људи у ратовима широм света. С друге стране, Библија, садржи учења која помажу људима и женама различитих раса и нација да се међу собом сматрају једнакима. На пример, Дела апостолска 17:26 кажу да је Бог ’учинио да сви људи од једне крви изађу‘. То показује да постоји у ствари само једна раса — људска раса! Библија нас даље охрабрује да се ’угледамо на Бога‘, о коме каже: „Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“ (Ефесцима 5:1; Дела апостолска 10:34, 35). За оне који заиста настоје да живе по библијским учењима, то спознање има један уједињујући ефекат. Оно делује на најдубљем нивоу — у срцу — рушећи од човека створене баријере које раздвајају људе. Да ли то заиста делује у данашњем свету?

16. Испричај једно искуство које показује да су Јеховини сведоци једно право међународно братство.

¹⁶ Сасвим сигурно делује! Јеховини сведоци су добро познати по свом међународном братству, које уједињује људе различитих позадина који иначе не би били у миру једни с другима. Током етничких сукоба у Руанди, на пример, Јеховини сведоци из било ког племена штитили су своју хришћанску браћу и сестре из другог племена, угрожавајући при томе свој сопствени живот. У једном случају, један Хуту Сведок сакрио је у свом дому једну шесточлану Тутси породицу из своје скупштине. Нажалост, та Тутси породица је на крају била откривена и побијена. Хуту брат и његова породица сада су се суочили с бесом убица и морали су да побегну у Танзанију. Извештено је о многим сличним примерима. Јеховини сведоци спремно признају да је такво јединство могуће због тога што су њихова срца дубоко дирнута мотивационом снагом библијске поруке. То што Библија може да уједини људе у овом мржњом испуњеном свету јесте снажан доказ да је она од Бога.

Књига истинитог пророчанства

17. Како се библијска пророчанства разликују од људских предсказања?

¹⁷ „Ни једно пророштво Писма не може сваки по себи казивати“, каже 2. Петрова 1:20. Библијски пророци нису анализирали трендове у постојећим светским збивањима па онда правили прогнозе на основу свог личног тумачења тих кретања. Нити су изговарали нека нејасна предсказања која би се могла обликовати да се прилагоде било каквом будућем догађају. Осмотримо, као пример, једно библијско пророчанство које је било изузетно специфично и које је предсказало управо супротно од оног што су људи који су живели у то време могли очекивати.

18. Зашто су се становници древног Вавилона несумњиво осећали врло сигурно, па ипак, шта је Исаија прорекао о Вавилону?

¹⁸ У седмом веку пре н. е., Вавилон је био на изглед неосвојива престоница Вавилонског царства. Тај град је опкорачивао реку Еуфрат, а воде те реке коришћене су за формирање широког, дубоког одбрамбеног јарка и мреже канала. Град је такође био заштићен масивним системом дуплих зидова, уз потпору одбрамбених кула. Становници Вавилона су се несумњиво осећали врло сигурно. Па ипак, у осмом веку пре н. е., још пре него што се Вавилон уздигао до врхунца своје славе, пророк Исаија је прорекао: „Вавилон... биће као Содом и Гомор, које Господ затра. Неће више нико живети у њему неће више бити у њему народа, нити ће ту шатор свој Арапин распети, нити ће онуда пландоват пастири“ (Исаија 13:19, 20). Запази да је пророчанство предсказало не само да ће Вавилон бити уништен него и да ће постати трајно ненастањен. Какво смело предсказање! Да ли је Исаија могао да запише своје пророчанство након што је видео опустошени Вавилон? Историја одговара не!

19. Зашто се Исаијино пророчанство није у потпуности испунило 5. октобра 539. пре н. е.?

¹⁹ У ноћи 5. октобра 539. пре н. е., Вавилон је пао под војскама Медо-Персије с Киром Великим на челу. Међутим, Исаијино пророчанство се није у потпуности испунило у то време. После Кировог освајања, настањени Вавилон — премда уназађен — трајао је вековима. У другом веку пре н. е., негде у време када су преписивани Исаијини свици с Мртвог мора, Парти су преузели контролу над Вавилоном, што се тада сматрало премијом за коју су се бориле околне нације. Јеврејски историчар Јосиф известио је да је у првом веку пре н. е. тамо живео „велики број“ Јевреја. Према делу The Cambridge Ancient History, палмирски трговци су основали једну напредну трговачку колонију у Вавилону у 24. години н. е. Дакле, све до првог века н. е., Вавилон још увек није био потпуно пуст; а, Исаијина књига је била завршена давно пре тога (1. Петрова 5:13).

20. Какав доказ постоји да је Вавилон на крају постао само „гомила рушевина“?

²⁰ Исаија уопште није доживео да види како Вавилон постаје ненастањен. Али тачно по пророчанству, Вавилон је на крају постао само „гомила рушевина“ (Јеремија 51:37). Према хебрејском изучаваоцу Јерониму (рођеном у 4. веку н. е.), у његово време Вавилон је био ловиште по коме су тумарале „свакојаке звери“, и он остаје пуст до дан-данас. Било какво рестаурирање Вавилона као туристичке атракције може привлачити посетиоце, али вавилонски ’народ и потомци његови‘ нестали су заувек, као што је Исаија прорекао (Исаија 14:22).

21. Зашто су верни пророци могли да прорекну будућност с непогрешивом тачношћу?

²¹ Пророк Исаија није нагађао. Нити је преписивао историју да би то изгледало као да је пророчанство. Исаија је био прави пророк. Такви су били и сви други верни библијски пророци. Зашто су ти људи могли да ураде оно што ниједан други човек није могао — да прорекну будућност с непогрешивом тачношћу? Одговор је јасан. Та пророчанства су потицала од Бога пророчанства, Јехове, ’онога који од почетка јавља што ће бити‘ (Исаија 46:10).

22. Зашто треба да дамо све од себе да бисмо подстакли особе искрена срца да саме испитају Библију?

²² Онда, да ли је Библија вредна испитивања? Ми знамо да јесте! Али многи људи нису уверени. Они су формирали мишљења о Библији иако је можда никада нису читали. Сети се професора споменутог на почетку претходног чланка. Он је пристао на библијски студиј, и после пажљивог испитивања Библије, дошао до закључка да је она књига од Бога. На крају се крстио као Јеховин сведок, и данас служи као старешина! Дајмо и ми све од себе како бисмо подстакли особе искрена срца да саме испитају Библију и да затим формирају мишљење о њој. Уверени смо да ако је поштено испитају из прве руке, они ће схватити да је та јединствена књига, Библија, заиста књига за све људе!

Можеш ли објаснити?

◻ Како би могао употребити Мојсијев закон да би показао да Библија није људског порекла?

◻ Која су начела из Библије која не подлежу времену практична за савремени живот?

◻ Зашто пророчанство из Исаије 13:19, 20 није могло бити написано после тог догађаја?

◻ На шта треба да охрабрујемо особе искрена срца и зашто?

[Оквир на 19. страни]

А шта с оним што се не може доказати?

Библија садржи разне изјаве за које недостаје независан физички доказ. На пример, оно што она каже о невидљивом подручју настањеном духовним створењима не може се научно доказати — нити оповргнути. Да ли таква указивања која се не могу доказати безусловно доводе Библију у сукоб с науком?

То је било питање с којим се суочио један планетарни геолог који је почео да проучава Библију с Јеховиним сведоцима пре неколико година. „Морам признати да ми је у почетку било тешко да прихватим Библију, јер нисам могао научно да докажем неке библијске изјаве“, сећа се он. Овај искрени човек је наставио да проучава Библију и коначно се уверио да доступни докази јасно показују да је она Божја Реч. „То је смањило моју тежњу да се свака библијска чињеница докаже независно“, објашњава он. „Особа која је наклоњена науци мора бити спремна да испита Библију с духовног становишта, иначе никада неће прихватити истину. Од науке се не може очекивати да потврди сваку изјаву из Библије. Али само зато што су неке изјаве недоказиве не значи да су неистините. Важна ствар је да где год је то доказиво Библија је оправдана.“

[Слика на 17. страни]

Мојсије је забележио санитарне прописе који су били далеко испред свог времена