Уметношћу убеђивања допрети до срца

НА РЕЧ „убеђивање“ многи људи гледају с подозрењем. То некога може асоцирати на наметљивог трговца или неки оглас дизајниран да заведе или изманипулише потрошача. Чак и у Библији, појам о убеђивању понекад има негативне конотације, указујући на искваривање односно завођење на странпутицу. На пример, хришћански апостол Павле је писао Галатима: „Добро трчасте. Ко вас заустави да вам смета да се истини покоравате? То одвраћање [„убеђивање“, NW] није од онога који вас позва“ (Галатима 5:7, 8). Павле је такође упозорио и Колошане да не дозволе да их ’ико заведе заводљивим [„убедљивим“, NW] говорима‘ (Колошанима 2:4). Такво убеђивање ослања се на препредене аргументе који се заснивају на погрешним темељима.

Међутим, у свом другом писму Тимотеју, апостол Павле је појам убеђивања употребио у другом значењу. Написао је: „Ти устрај у ономе што си научио и што ти је поверено [„у шта си убеђен да поверујеш“, NW], знајући од кога си се научио“ (2. Тимотеју 3:14). То што је Тимотеј био ’убеђен да поверује‘, не значи да су његова мајка и бака, од којих је научио истине из Писма њиме манипулисале (2. Тимотеју 1:5).a

Док је био у кућном притвору у Риму, Павле је многима давао темељно сведочанство „уверавајући [„убеђујући“, NW] их за Исуса из закона Мојсијева и пророка. Састанак је трајао од јутра до самога мрака“ (Дела апостолска 28:23). Да ли је Павле заводио своје слушаоце? Ни у ком случају! Онда је јасно да убеђивање није увек лоша ствар.

Употребљена у позитивном смислу, основна грчка реч преведена „убедити“ значи уверити, променити мишљење на темељу здравог, логичног резоновања. Тако учитељ, користећи убеђивање, може градити на темељу Писма, како би у друге утиснуо уверење у библијске истине (2. Тимотеју 2:15). Заиста, то је била једна ознака Павлове службе. Чак је и Димитрије кујунџија, који је сматрао да су хришћанска учења лажна, запазио: „Не само у Ефесу, него готово по свој Азији, овај Павле увери [„убеди“, NW] и одврати много света, говорећи да богови који се рукама човечјим граде нису богови“ (Дела апостолска 19:26).

Користити убеђивање у служби

Исус Христ је своје следбенике упутио: „Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, и учите их да изврше све заповести што сам вама дао, - и ево ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (Матеј 28:19, 20). У преко 230 земаља, Јеховини сведоци су послушни овој заповести. Сваког месеца током службене 1997. године, водили су у просеку 4 552 589 кућних библијских студија широм света.

Ако имаш предност да водиш неки кућни библијски студиј, можда би могао унапред да осујетиш приговоре који ће изискивати уметност убеђивања. На пример, рецимо да на вашем следећем сусрету за проучавање треба указати на неко питање које се односи на Тројство. Шта ако знаш да твој студент верује у ову доктрину? Могао би му дати неку публикацију која разматра ту тему. Након што је прочита, можда ћеш установити да је сада убеђен да Бог и Исус нису исто. Али ако има још неких питања, како можеш поступити?

Пажљиво слушај. То ће ти помоћи да одредиш шта твој студент већ верује о дотичној теми. На пример, ако твој студент каже: „Ја верујем у Тројство“, можда би брзо повео библијско разматрање да би оповргао ту доктрину. Али, постоје различита веровања у Тројство. Твој студент можда верује у нешто сасвим другачије од оног што би ти дефинисао као доктрину о Тројству. Исто би се могло рећи и за друга веровања, као што су реинкарнација, бесмртност душе и спасење. Онда слушај пажљиво пре него што проговориш. Немој да претпостављаш шта студент верује (Пословице 18:13).

Постављај питања. Она би могла укључити: ’Јеси ли увек веровао у Тројство? Да ли си икада темељно истражио шта Библија каже о тој теми? Ако је Бог део Тројства зар нам не би његова Реч, Библија, јасно и директно то рекла?‘ Кад поучаваш студента, повремено застани да би поставио питања попут: ’Да ли ти оно што смо до сада прешли звучи разумно?‘ ’Да ли се слажеш с тим објашњењем?‘ Тиме што вешто користиш питања, укључујеш студента у процес учења. Он не треба само да слуша твоје излагање неке теме.

Користи здраво резоновање. Разматрајући доктрину о Тројству, примера ради, могао би свом студенту рећи: ’Кад се Исус крстио, један глас је допро с неба, рекавши: „Ти си Син мој љубљени.“ Да је Бог стварно био на земљи крстећи се, зар би произвео да његов глас оде на небо и да се врати назад тако да се његове речи могу чути на земљи? Зар то не би била превара? Зар би Бог „који не може да лаже“, урадио такву преварну ствар?‘ (Лука 3:21, 22; Титу 1:1, 2, NW).

Здраво резоновање исказано на тактичан начин, често је прилично делотворно. Осмотри пример једне жене коју ћемо назвати Барбара. Целог свог живота веровала је да је Исус Бог и део некаквог тројства које је обухватало и свети дух. Али један Јеховин сведок јој је рекао да су Бог и Исус две различите особе и показао јој стихове да би подупро своју изјаву.b Барбара није могла оповргнути Библију. А у исто време била је фрустрирана. На крају крајева, доктрина о Тројству јој је лежала на срцу.

Тај Сведок је Барбару стрпљиво уверавао. „Ако бисте покушали да ми покажете да су две особе једнаке“, упитао ју је, „коју бисте породичну везу употребили да то илуструјете?“ Замислила се на трен и затим одговорила: „Могла бих да употребим два брата.“ „Тачно“, узвратио је тај Сведок. „Можда чак и потпуно истоветне близанце. Али тиме што нас је Исус поучавао да на Бога гледамо као на Оца а на њега као на Сина, које нам је саопштење пружао?“ „Схватам“, одговорила је Барбара, разрогачено гледајући. „Он је једног описао као старијег и као оног који има већи ауторитет.“

„Тачно“, одговорио је Сведок, „и Јевреји који су слушали Исуса, и који су живели у патријархалном друштву, поготово би дошли до таквог закључка.“ Наглашавајући своју мисао, Сведок је закључио: „Ако смо и ми дошли до те прикладне илустрације да бисмо поучили о једнакости — до илустрације о браћи односно потпуно истим близанцима — свакако би и Исус, Велики Учитељ, могао учинити тако нешто. Уместо тога, он је користио појмове ’отац‘ и ’син‘ да би описао однос између себе и Бога.“

Барбара је на крају разумела изнесену ствар и прихватила је. До њеног срца се допрло уметношћу убеђивања.

Изаћи на крај са емоцијама

Снажно усађена религиозна веровања често укључују одређену емоционалну примесу. Погледај случај Едне, једне предане католикиње. Њена два унучета тинејџера, изнела су јој јасан доказ из Писма да Бог и Исус нису једна те иста особа. Една је разумела то што је чула. Па ипак, на леп али чврст начин рекла је: „Ја верујем у свето Тројство.“

Можда си и ти имао слично искуство. Доктрине своје религије, многи сматрају делом самог свог идентитета. Да би се такви студенти Библије убедили, потребно је више од хладне логике или само низа стихова који показују да је гледиште особе погрешно. Оваквим ситуацијама може се добро управљати ако се уравнотежи уметност убеђивања са саосећањем. (Упореди с Римљанима 12:15; Колошанима 3:12.) Истина, један делотворан учитељ треба да има јака уверења. На пример, Павле је користио изреке попут: „Убеђен сам“ и „Знам и уверен сам у Исусу Христу“ (Римљанима 8:38, Ча; 14:14). Међутим, у изражавању својих уверења, не треба да имамо догматичан, самоправичан тон, нити треба да будемо саркастични нити да омаловажавамо друге изношењем библијских истина. Сигурно не желимо да увредимо а камоли да студента нападнемо погрдама (Пословице 12:18).

Далеко је делотворније поштовати студентова веровања и признати његово право на њих. Понизност је кључ. Један учитељ с понизношћу ума не сматра да је сам по себи супериорнији од свог студента (Лука 18:9-14; Филипљанима 2:3, 4). Побожно убеђивање обухвата понизност која, у ствари, говори: ’Јехова ми је милостиво помогао да то увидим. Дозволите ми да то с вама поделим.‘

Павле је својим сухришћанима у Коринту написао: „Оружје нашег војевања није људско, него је силно у Бога — да руши утврђења, те рушимо мудровања, и свако узвишавање које се диже против богопознања, и заробљавамо сваку мисао — за послушност Христу“ (2. Коринћанима 10:4, 5, Ча). Јеховини сведоци данас користе Божју Реч да сруше снажно утврђене лажне доктрине као и дубоко укорењене обичаје и обележја која Бог не одобрава (1. Коринћанима 6:9-11). Када то чине, Сведоци памте да је Јехова био пун љубави и стрпљив с њима. Како су срећни што имају његову Реч, Библију, и што користе то моћно средство да искорене крива учења и да уметношћу убеђивања допру до срца!

[Фусноте]

[Оквир на 23. страни]

Допри до срца свог студента

◻ Моли се Јехови за вођство да би допро до срца студента Библије (Немија 2:4, 5; Исаија 50:4).

◻ Разабери у шта студент верује и зашто му се можда допада неко криво веровање (Дела апостолска 17:22, 23).

◻ Љубазно и стрпљиво обликуј један логичан доказ из Писма задржавајући заједнички темељ (Дела апостолска 17:24-34).

◻ Ако је могуће, поткрепи библијске истине делотворним илустрацијама (Марко 4:33, 34).

◻ Укажи студенту на користи од прихватања тачног спознања из Библије (1. Тимотеју 2:3, 4; 2. Тимотеју 3:14, 15).