Поносни намесник губи царство
„КРАЉ Валтасар“, написао је пророк Данило, „приреди велику гозбу хиљади великаша својих, и пи вино пред њима.“ Међутим, како је банкет одмицао, краљ ’промени боју лица, и мисли га његове узнемирише; зглобови леђа његових задрхташе и колена му удараху једно о друго‘. Пре него што је ноћ прошла, „би убијен Валтасар, краљ Халдеја и Дарије, Миђанин, преузе краљевство“ (Данило 5:1, 6, 30, 31).
Ко је био Валтасар? Како је назван „краљ Халдеја“? Какав је тачно био његов статус у неовавилонском царству? Како је изгубио царство?
Сунамесник или краљ?
Данило указује на Навуходоносора као на Валтасаровог оца (Данило 5:2, 11, 18, 22). Међутим, овај однос није био буквално такав. Књига Nabonidus and Belshazzar, од Рејмонда П. Дохертија, указује да је Навуходоносор можда био његов деда с мајчине стране, Нитокрисе. Такође може бити да је Навуходоносор, пошто је био краљевски претходник, једноставно био Валтасаров „отац“ по основу престоља. (Упореди с Постањем 28:10, 13.) Било како било, записи на клинастом писму на неколико глинених цилиндара откривених током 19. века у јужном Ираку, откривају идентитет Валтасара као најстаријег сина вавилонског краља Набонида.
Пошто се извештај из 5. поглавља Данила усредсређује на догађаје у ноћи 539. пре н. е. кад је Вавилон пао, он не указује како је Валтасар добио краљевску власт. Али, археолошки извори пружају извесну идеју о односу између Набонида и Валтасара. „Вавилонски текстови откривају да је Набонид био ексцентричан владар“, каже Алан Милард, археолог и стручњак за древне семитске језике. Милард додаје: „Иако није игнорисао вавилонске богове, он... је богу месеца придавао веома велику пажњу и у друга два града, у Уру и Харану. Неколико година свог краљевања, Набонид није чак ни живео у Вавилону; био је у удаљеној оази Теима [или Тема] у северној Арабији.“ Изгледа да је Набонид током свог краљевања много времена проводио изван престонице, то јест Вавилона. За време његове одсутности, Валтасару је поверена административна власт.
Бацајући додатно светло на Валтасаров прави положај, један документ на клинастом писму описан као „Извештај у стиховима о Набониду“ износи: „Он [Набонид] поверио је ’војни логор‘ свом најстаријем (сину), прворођенцу, и син је наређивао трупама широм земље под његовим (заповедништвом). Он је све обављао; [Набонид] му је поверио краљевство.“ Тако је Валтасар био сунамесник.
Може ли се стога један сунамесник сматрати за краља? Један кип неког древног владара, пронађен 1970-их у северној Сирији, показује да није било необично да се неки владар назива краљем онда када је, строго узевши, имао мању титулу. Кип је био кип владара Гозана и исписан је на асирском и арамејском. Запис на асирском назвао је овог човека намесником Гозана, али паралелни запис на арамејском га је назвао краљем. Онда не би било ништа ново да се Валтасар назове престолонаследником у званичним вавилонским записима док се у арамејским Даниловим записима назива краљем.
Овај споразум о заједничком владању Набонида и Валтасара трајао је до задњих дана неовавилонског царства. Дакле, исте ноћи када је Вавилон пао, Валтасар је Данилу понудио да га учини трећим, не другим владарем у краљевству (Данило 5:16).
Умишљени и поносни намесник
Последњи догађаји Валтасаровог краљевања указују да је био умишљени и поносни принц. Када је 5. октобра 539. пре н. е., дошао крај његовом владању, Набонид се повукао у Борсипу, пошто је претрпео пораз од медо-персијских снага. И сам Вавилон је био под опсадом. Али Валтасар се осећао тако сигурно у том граду окруженом масивним зидинама да је те исте ноћи приредио „велику гозбу хиљади великаша својих“. Херодот, грчки историчар из петог века пре н. е., каже да је унутар града, народ за „то време играо и забављао се“.
Међутим, ван вавилонских зидина, медо-персијска војска је била будна. Она је под вођством Кира скренула ток реке Еуфрат, која је пролазила кроз центар града. Кирови ратници били су спремни да прегазе речно корито чим ниво воде довољно опадне. Они ће се попети уз речну стрмину и кроз отворена бакрена врата у зиду дуж кеја, ући у град.
Да је Валтасар запазио шта се ван града догађало, могао би да затвори бакрене капије, да постави јаке људе на зидове дуж речних обала, и да ухвати непријатеља у клопку. Уместо тога, уображени Валтасар је под утицајем вина затражио да му се донесе посуђе из Јеховиног храма. Затим су он, његови гости, његове жене и конкубине пркосно пили из њега док су хвалили вавилонске богове. Изненада, чудом се појавила једна рука и почела да пише по зиду двора. Обузет страхом, Валтасар је позвао своје мудраце да му протумаче ту поруку. Али „они не могоше прочитати писмо нити протумачити краљу“. Коначно, Данило „би доведен пред краља“. Под божанским надахнућем, овај храбри Јеховин пророк открио је значење чудновате поруке, предсказујући да ће Вавилон пасти у руке Миђана и Персијанаца (Данило 5:2-28).
Миђани и Персијанци су лако заузели град, и Валтасар није дочекао свануће. Његовом смрћу, и тиме што се Набонид очигледно предао Киру, неовавилонско царство је дошло свом крају.
[Слика на 8. страни]
Данило тумачи поруку о пропасти Вавилонског царства