Превод Библије који је изменио свет

Кад је Божји пророк Мојсије почео записивање Библије пре више од 3 500 година, могла ју је читати само једна мала нација (Поновљени закони 7:7). То је било зато што је Писмо било доступно само на хебрејском, изворном језику те нације. Међутим, то се с временом променило.

ШИРЕЊЕ библијске поруке и њен јасни утицај кроз векове, у великој мери су били резултат првог библијског превода — Септуагинте. Зашто је он направљен? И може ли се с правом рећи да је то била Библија која је изменила свет?

Надахнути превод?

Након изгнанства у Вавилону током седмог и шестог века пре н. е., многи Јевреји су остали изван древне израелске и јудејске земље. Јеврејима који су рођени у изгнанству, хебрејски је постао други језик. До трећег века пре н. е., постојала је јеврејска заједница у Александрији, у Египту — важном културном средишту Грчког царства. Ови Јевреји су увидели вредност превода светих списа на грчки, који је тада био њихов матерњи језик.

До тог времена, надахнута порука Библије била је записана на хебрејском, с малим деловима на сродном арамејском. Да ли ће Божја Реч изражена на неком другом језику умањити моћан утицај божанског надахнућа, можда чак доводећи до погрешних тумачења? Да ли су Јевреји, којима је била поверена надахнута Реч, могли себи дозволити ризик да та порука буде искривљена путем превођења? (Псалам 147:19, 20; Римљанима 3:1, 2).

Ова осетљива питања изазвала су зебњу. Али ипак, бојазан да Јевреји не би више могли да разумеју Божју Реч коначно је превагнула над свим другим размишљањима. Донета је одлука да се припреми грчки превод Торе — првих пет књига Библије, које је записао Мојсије. Стварни процес превођења обавијен је причама. Према Letter of Aristeas, египатски владар Птолемеј II (285-246. пре н. е.) желео је да се примерак Пентатеуха (то јест Торе) преведе на грчки за његову краљевску библиотеку. Он је опуномоћио 72 јеврејска изучаваоца, који су у Египат дошли из Израела и који су довршили тај превод за 72 дана. Затим је тај превод прочитан јеврејској заједници, која је изјавила да је превод и леп и тачан. Касније кад је сређена ова прича, у њој се тврдило да је сваки преводилац био одвојен у засебну собу, а преводи су ипак били идентични, слово по слово. Због овог предања о 72 преводиоца, овај библијски превод на грчком постао је познат као Септуагинта, на темељу једне латинске речи која значи „седамдесет“.

Већина савремених изучавалаца слаже се да је Letter of Aristeas апокрифни рукопис. Такође верују да иницијатива за превод није дошла од Птолемеја II већ од вођа јеврејске заједнице у Александрији. Али рукописи јеврејског филозофа Фила из Александрије, јеврејског историчара Јосифа као и Талмуд показују једно опште веровање Јевреја првог века да је Септуагинта надахнута у истој мери колико и изворно Писмо. Оваква предања несумњиво су била резултат напора да се Септуагинта учини прихватљивом јеврејској заједници широм света.

Иако је почетни превод обухватао само пет Мојсијевих књига, овај назив Септуагинта почео је да се примењује и на целокупне Хебрејске списе преведене на грчки. Остале књиге преведене су у наредних стотинак година. Целокупна Септуагинта није настала међусобно повезаним напорима, већ је стварана део по део. Преводиоци су се разликовали по својим способностима и знању хебрејског. Већина књига превођена је дословно, покаткад до крајности, док су други преводи били прилично слободни. Неколико књига постоји и у краћој и у дужој верзији. До краја другог века пре н. е., све књиге Хебрејских списа могле су се читати на грчком. Упркос недоследним резултатима, исход превода Хебрејских списа на грчки далеко је премашио оно што су преводиоци очекивали.

Јафет у шаторима Симовим?

Разматрајући Септуагинту, Талмуд цитира Постање 9:27: „Да... Јафет... у шаторима Симовим живи“ (Мегила 9б, Вавилонски Талмуд). Фигуративно речено, Талмуд овде указује да је због лепоте грчког језика Септуагинте, Јафет (отац Јавана, од ког су потекли Грци) становао у шаторима Сима (праоца нације Израел). Међутим, према Септуагинти исто се може рећи да је Сим становао у Јафетовим шаторима. Како то?

Након освајања Александра Великог, у другој половини четвртог века пре н. е., учињен је велики напор да се грчки језик и култура прошире у освојеним земљама. Ова политика је названа хеленизација. Јевреји су осећали стални напад на њихову културу. Ако би преовладала грчка култура и филозофија, сама религија Јевреја била би уздрмана. Шта би могло да заустави ово надирање?

Што се тиче могућег мотива који су Јевреји имали за превођење Септуагинте, јеврејски преводилац Библије Макс Марголис коментарише: „Ако бисмо уопште могли рећи да је колевка ове замисли јеврејска заједница, један други мотив би дошао у обзир, наиме, да отворимо јеврејски Закон погледу паганског становништва и убедимо свет да Јевреји имају културу која парира мудрости Хелена [Грка].“ Учинити да Хебрејски списи буду доступни свету у ком се говори грчки био је облик и одбране и контранапада.

Александрова политика хеленизације допринела је да грчки постане светски језик. Чак и кад су његово царство прегазили Римљани, народни грчки, то јест коине, остао је језик трговине и комуникације међу нацијама. Било да је ово био резултат смишљеног напора или природног тока ствари, превод Хебрејских списа Септуагинта брзо је пронашао пут у домове и срца многих нејевреја који раније нису знали за Бога и Закон Јевреја. Исход је био запањујући.

Прозелити и богобојазни

До првог века н. е., Фило је могао записати да се „лепота и достојанственост Мојсијевог законодавства поштовала не само међу Јеврејима већ и међу свим нацијама“. Што се тиче Јевреја који су у првом веку живели ван Палестине, јеврејски историчар Јосиф Клауснер каже: „Тешко је поверовати да су сви ти милиони Јевреја постали само исељавањем из мале Палестине. Човек је приморан да каже да је овај велики пораст био и због прихватања великог броја прозелита мушкараца и жена.“

Међутим, ове упечатљиве тачке нису цела прича. Шеј Џ. Д. Коен, професор јеврејске историје и писац, наводи: „Многи пагани, и мушкарци и жене, преобратили су се на јудаизам током последњег века пре н. е. и током прва два века н. е. Међутим, још бројнији су били пагани који су прихватили извесне аспекте јудаизма, али се нису преобратили на њега.“ И Клауснер и Коен су на ове необраћенике указивали као на богобојазне, што је израз који се често појављује у грчкој литератури тог доба.

Која је разлика између прозелита и богобојазне особе? Прозелити су били прави преобраћеници, сматрани Јеврејима у сваком погледу зато што су прихватили израелског Бога (одбацујући све друге богове), подвргли се обрезању и придружили се израелској нацији. За разлику од њих, Коен за богобојазне каже: „Иако су ови пагани држали приличан број јеврејских обичаја и на овај или онај начин поштовали јеврејског Бога, они себе нису видели као Јевреје, нити су их други гледали као такве.“ Клауснер их описује као оне који „стоје негде у средини“, јер су прихватили јудаизам и „држали неке његове обичаје, али... нису у потпуности постали Јевреји“.

Можда су се неки заинтересовали за Бога разговарајући с Јеврејима који су учествовали у мисионарском делу или посматрајући њихово другачије владање, обичаје и понашање. Па ипак, Септуагинта је била главно средство које је овим богобојазнима помогло да сазнају о Јехови Богу. Иако не постоји начин да се сазна тачан број богобојазних из првог века, Септуагинта је несумњиво проширила извесно сазнање о Богу по целом Римском царству. Помоћу Септуагинте такође је постављен један важан темељ.

Септуагинта је допринела да се утре пут

Септуагинта је играла важну улогу у ширењу поруке хришћанства. Приликом оснивања хришћанске скупштине, на Педесетницу 33. н. е., међу присутнима је било и много Јевреја који су говорили грчки. Међу Христовим ученицима у том почетном стадијуму скупштине било је и прозелита (Дела апостолска 2:5-11; 6:1-6; 8:26-38). Пошто су надахнути рукописи Исусових апостола и других раних ученика били намењени за што је могуће више људи, били су забележени на грчком.a Отуда, многи наводи из Хебрејских списа који се појављују у Хришћанским грчким списима засновани су на Септуагинти.

И други осим природних Јевреја и прозелита били су спремни да прихвате вест о Краљевству. Корнелије паганин био је ’човек побожан и богобојазан с целим домом својим; даваше милостињу народу и увек се Богу мољаше‘. Године 36. н. е., Корнелије, његова породица и други окупљени у његовој кући били су први пагани који су се крстили као Христови следбеници (Дела апостолска 10:1, 2, 24, 44-48; упореди с Луком 7:2-10). Када је апостол Павле путовао кроз Малу Азију и Грчку, он је проповедао многим Јеврејима који су се већ бојали Бога као и ’побожним Грцима‘ (Дела апостолска 13:16, 26; 17:4). Зашто су Корнелије и ови други пагани били спремни да прихвате добру вест? Септуагинта је допринела да се утре пут. Један изучавалац претпоставља да је Септуагинта „књига од тако пресудног значаја да би без ње и хришћански свет и западна култура били непојмљиви“.

Септуагинта губи „надахнуће“

Навелико коришћење Септуагинте, на крају је код Јевреја изазвало снажну контрареакцију. У разговору с хришћанима, на пример, Јевреји су тврдили да је Септуагинта погрешан превод. До другог века н. е., јеврејска заједница није више никако признавала превод који је некада хвалила као надахнут. Равини су одбацили легенду о 72 преводиоца, наводећи: „Десило се да су једном пет старешина записали Тору за краља Птолемеја у Грчкој, и тај дан је за Израел био кобан као и онај дан када је изливено златно теле, будући да се Тора није могла тачно превести.“ Да би засигурали стриктнију сагласност с равинским гледиштима, равини су одобрили један нови превод на грчки. Урадио га је у другом веку н. е. јеврејски прозелит по имену Аквила, један ученик равија Акиве.

Јевреји су престали да користе Септуагинту, али је она постала стандардан „Стари завет“ за новонасталу Католичку цркву, све док је није заменила Јеронимова латинска Вулгата. Иако неки превод никада не може заузети место оригинала, Септуагинта је играла важну улогу у ширењу спознања о Јехови Богу и његовом Краљевству преко Исуса Христа. Заиста, Септуагинта је превод Библије који је изменио свет.

[Фусноте]

[Слика на 31. страни]

„Септуагинту“ су разумели многи којима је Павле проповедао

[Извор слике на 29. страни]

Љубазношћу Israel Antiquities Authority