Да ли је Јерусалим ’изнад сваке твоје радости‘?
„Нек прионе језик мој за непце моје... ако не уздржим Јерусалима изнад сваке радости своје“ (ПСАЛАМ 137:6).
1. Који су став према Божјем изабраном граду имали многи јеврејски изгнаници?
ПРОШЛО је скоро седам деценија откако су се године 537. пре н. е. први јеврејски изгнаници вратили у Јерусалим. Божји храм је био поново саграђен али град је још увек лежао у рушевинама. У међувремену, у изгнанству је стасала нова генерација. Многи од њих су несумњиво осећали исто оно што и псалмиста, који је певао: „Ако на те заборавим, Јерусалиме, нек ме десница моја заборави!“ (Псалам 137:5). Неки се нису само сећали Јерусалима; они су својим делима доказали да је он био „изнад сваке [њихове] радости“ (Псалам 137:6).
2. Ко је био Јездра, и како је био благословљен?
2 На пример, погледајмо свештеника Јездру. Још и пре него што се вратио у своју домовину, он је ревно радио на интересима чистог обожавања у Јерусалиму (Јездра 7:6, 10). Због тога је био богато благословљен. Јехова Бог је покренуо срце персијског краља да Јездри додели предност да још једну групу повратничких изгнаника поведе у Јерусалим. Надаље, краљ им је дао велики прилог у злату и сребру ’да украсе дом Господњи‘ (Јездра 7:21-27, ДК).
3. Како је Немија доказао да му је Јерусалим изнад сваке друге радости?
3 Око 12 година касније, појавио се још један Јеврејин који је предузео одлучну акцију — Немија. Он је служио у персијској палати у Сусану. Био је на угледном положају као пехарник краља Артаксеркса, али то Немији није било „изнад сваке радости“. Не, он је чезнуо да пође у Јерусалим и да га поново изгради. Немија се месецима молио у вези с тим, а Јехова Бог га је због тога благословио. Чувши због чега се Немија брине, персијски краљ му је обезбедио војну пратњу и писма којима га овлашћује да презида Јерусалим (Немија 1:1–2:9).
4. Како можемо показати да је обожавање Јехове изнад сваке друге радости коју можда имамо?
4 Јездра, Немија и многи Јевреји који су сарађивали с њима без сумње су доказали да им је обожавање Јехове, с центром у Јерусалиму, важније од свега другог — да је то ’изнад сваке њихове радости‘, то јест, изнад свега другог због чега су се можда радовали. Какво су само охрабрење ти појединци за све оне који данас исто тако гледају на Јехову, његово обожавање и његову духом вођену организацију! Да ли је то случај и с тобом? Да ли својом устрајношћу у побожним делима показујеш да је предност обожавања Јехове с његовим преданим народом твоја највећа радост? (2. Петрова 3:11). Ради додатног охрабрења у том правцу, погледајмо које је одличне резултате имало Јездрино путовање за Јерусалим.
Благослови и одговорности
5. Које су богате благослове доживели становници Јуде у време Јездре?
5 Група од око 6 000 изгнаника која се вратила с Јездром донела је прилоге у злату и сребру за Јеховин храм. Ти прилози су износили отприлике 35 милиона америчких долара у данашњој противвредности. То је било око седам пута више сребра и злата него што су успели да донесу први изгнаници. Како су становници Јерусалима и Јуде сигурно били захвални Јехови кад су добили ту помоћ у људству и материјалним добрима! Али богати благослови од Бога носе са собом и одговорност (Лука 12:48).
6. Шта је Јездра открио у својој домовини, и како је реаговао?
6 Јездра је ускоро открио да су многи Јевреји, укључујући и неке свештенике и старешине, преступили Божји Закон тиме што су се оженили паганкама (Поновљени закони 7:3, 4). С правом је био веома узнемирен због овог кршења Божјег савеза Закона. „Кад то чух, раздрех хаљине своје и плашт свој... и седох очајан“ (Јездра 9:3). Затим је Јездра, пред забринутим Израелцима, излио срце у молитви Јехови. Јездра је пред свима поновио како су Израелци у прошлости били непослушни и како их је Бог упозорио шта ће се догодити ако буду узимали паганке. Закључио је речима: „Господе, Боже Израиљев, ти си праведан, јер смо ми данас остатак избеглих. Ево ми смо као кривци пред тобом, и ми не бисмо могли одржати се тако пред лицем твојим“ (Јездра 9:14, 15).
7. (а) Који је одличан пример Јездра пружио што се тиче реаговања на неисправно поступање? (б) Како су кривци реаговали у Јездрино време?
7 Јездра је употребио реч „ми“. Да, укључио је и себе, премда он лично није био ни за шта крив. Јездрина дубока брига заједно с његовом понизном молитвом ганула је срце народа и мотивисала га на дела достојна покајања. Људи су добровољно понудили једно болно решење — сви који су прекршили Божји Закон послаће своје жене туђинке у њихову земљу, заједно с децом која су им се родила. Јездра се сложио с овим кораком и подстакао кривце да тако и поступе. Пошто је имао ауторитет који му је уделио персијски краљ, Јездра је имао право да погуби све преступнике или да их протера из Јерусалима и Јуде (Јездра 7:12, 26). Али изгледа да није урадио тако нешто. „Сав збор“ је рекао: „Учинићемо као што си нам казао.“ Надаље, признали су: „Има нас много који смо у томе сагрешили“ (Јездра 10:11-13). У 10. поглављу Јездре наводе се имена 111 мушкараца који су послушали ову одлуку и отпустили своје жене туђинке и децу која су им се родила.
8. Зашто је драстична акција отпуштања жена туђинки била у интересу целог човечанства?
8 Ова акција није била само у интересу Израела већ и целог човечанства. Да се ништа није урадило да се ствари исправе, Израелци би се лако могли стопити с околним народима. У том случају, линија потомака која води до Обећаног Семена, које треба да благослови цело човечанство, била би онечишћена (1. Мојсијева 3:15; 22:18, ДК). Било би тешко утврдити идентитет тог Обећаног Семена као потомка краља Давида из Јудиног племена. Око 12 година касније, тој битној ствари је опет била поклоњена пажња кад су се ’они од рода Израиљева одвојили од свих туђинаца‘ (Немија 9:1, 2; 10:29, 30).
9. Који добар савет Библија пружа хришћанима чије жене нису вернице?
9 Шта Јеховине данашње слуге могу да науче из овог извештаја? Хришћани нису под савезом Закона (2. Коринћанима 3:14). Уместо тога, они слушају „закон Христов“ (Галатима 6:2). Зато се хришћанин чија жена није верница повинује Павловом савету: „Ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља“ (1. Коринћанима 7:12). Осим тога, хришћани који су у браку с неверницима библијски су обавезни да раде на томе да њихов брак буде успешан (1. Петрова 3:1, 2). Послушност овом добром савету много пута је била благословљена тиме, да се брачни другови који нису верници у срцу промене и окрену ка правом обожавању. Неки су чак постали крштени верни хришћани (1. Коринћанима 7:16).
10. Коју поуку хришћани могу извући од 111 Израелаца који су отпустили своје жене туђинке?
10 Ипак, случај Израелаца који су отпустили своје жене туђинке пружа одличну поуку и хришћанима који нису у браку. Они не треба да почну да се забављају с особама супротног пола које нису верници. Избегавање таквог односа може бити тешко, чак и болно, али то је најбоље за њих јер само тако могу и даље имати Божји благослов. Хришћанима се заповеда: „Не вуците туђег јарма с неверницима“ (2. Коринћанима 6:14). Хришћани који желе да ступе у брак треба да планирају за брачног друга само истинског суверника (1. Коринћанима 7:39).
11. Попут тих Израелаца, како можемо бити испитани што се тиче извора наше радости?
11 Хришћани и на многе друге начине чине промене кад им се скрене пажња да су кренули у небиблијском правцу (Галатима 6:1). С времена на време, овај часопис је идентификовао небиблијско понашање због којег особа више не може да буде у Божјој организацији. На пример, године 1973. Јеховин народ је потпуно разумео да су злоупотреба дроге и коришћење дувана озбиљни греси. Да бисмо живели побожно, морамо да „очистимо себе од сваке нечистоте пути и духа“ (2. Коринћанима 7:1). Доста њих је узело к срцу овај библијски савет; били су спремни да подносе почетне симптоме одвикавања да би и даље били чланови Божјег чистог народа. Јасно библијско упутство било је дато и у погледу секса, облачења, дотеривања и мудрог избора запослења, забаве и музике. Кад нам се скрене пажња на било које библијско начело, будимо спремни да се ’усавршујемо‘, попут оних 111 Израелаца (2. Коринћанима 13:11). Тиме ћемо показати да је предност обожавања Јехове у повезаности с његовим светим народом ’изнад сваке наше радости‘.
12. Шта се десило 455. пре н. е.?
12 Након што извештава о епизоди с туђинкама, Библија нам не каже шта се догађало у Јерусалиму у наредних 12 година. Без сумње, околне нације су постале још више непријатељски расположене због поништавања многих брачних веза. Године 455. пре н. е., Немија је у Јерусалим стигао с војном пратњом. Он је био одређен за намесника Јуде и донео је писма од персијског краља који га је овластио да презида град (Немија 2:9, 10; 5:14).
Противљење завидних комшија
13. Какав су став према Јеврејима показале комшије које су практиковале криву религију, и како је Немија реаговао?
13 Комшије које су практиковале криву религију успротивиле су се сврси Немијиног доласка. Њихове вође су му припретиле, питавши га: „Буните ли се ви против краља?“ Показујући веру у Јехову, Немија је одговорио: „Бог небеса даће нама успех. Ми, слуге његове, устаћемо и зидаћемо; али ви немате ни дела, ни права, ни спомена у Јерусалиму“ (Немија 2:19, 20). Кад су почеле поправке зидина, ти исти непријатељи су се ругали: ’Шта раде ти невољни Јудеји? Хоће ли они повратити у живот камење које је под прахом? Ако се лисица залети, провалиће њихов камени зид.‘ Уместо да узврати на ове примедбе, Немија се молио: „Чуј, Боже наш, како смо презрени! Обрати ругање њихово на главу њихову“ (Немија 4:2-4). Немија је непрестано пружао диван пример ослањања на Јехову! (Немија 6:14; 13:14).
14, 15. (а) Како је Немија решио претњу непријатељског насиља? (б) Како Јеховини сведоци успевају да наставе са својом духовном изградњом упркос жестоком противљењу?
14 Да би извршили свој важан задатак да проповедају, Јеховини сведоци се данас исто тако ослањају на Бога. Противници настоје да ругањем омету њихово дело. Понекад се појединци који се интересују за поруку о Краљевству предају зато што не могу да издрже ругање. Ако не успеју с ругањем, противници се можда разбесне и прибегавају претњама насиљем. То су доживели и градитељи јерусалимских зидина. Али Немија се није застрашио. Не, он је наоружао градитеље против непријатељског напада и ојачао њихову веру речима: „Не бојте их се! Помените Господа и од кога треба бојати се, и борите се за браћу своју, за синове своје и за кћери своје, за жене своје и за домове своје“ (Немија 4:13, 14).
15 Као и у време Немије, Јеховини сведоци су добро опремљени да наставе са својом духовном изградњом упркос жестоком противљењу. „Верни и разборити роб“ обезбеђује духовну храну која јача веру и која омогућује Божјем народу да буде продуктиван чак и тамо где је дело забрањено (Матеј 24:45, NW). Због тога Јехова и даље благосиља свој народ порастом широм света (Исаија 60:22).
Проблеми изнутра
16. Који су интерни проблеми припретили духу градитеља јерусалимског зида?
16 Како је изградња јерусалимског зида напредовала и како је зид растао, посао је постајао све тежи. То је било онда кад је на видело изашао један проблем који је припретио духу марљивих градитеља. Због несташице хране, неким Јеврејима је било тешко да обезбеде храну за своју породицу и да плате порезе персијским властима. Богатији Јевреји су им позајмили храну и новац. Међутим, супротно Божјем Закону, ти сиромашнији Израелци су морали да дају у залог своју земљу и децу као покриће да ће вратити новац заједно с каматом (Излазак 22:25; Левитска 25:35-37; Немија 4:6, 10; 5:1-5). Сада су зајмодавци претили да ће им одузети земљу и присилити их да своју децу продају као робове. Немија је био бесан због овог нељубазног, материјалистичког става. Брзо је деловао да би осигурао да Јехова и даље благосиља посао на изградњи јерусалимског зида.
17. Шта је Немија урадио да би осигурао да Јехова и даље благосиља изградњу, и с којим исходом?
17 Био је организован „велики збор“ (ДК), и Немија је јасно показао богатијим Израелцима да се оно што су радили није свиђало Јехови. Затим је апеловао на кривце, укључујући и неке свештенике, да врате камате које су узели и да врате земљу коју су противзаконито узели од оних који нису могли да им плате камату. Похвално је што су ти кривци рекли: „Вратићемо и нећемо тражити од њих; учинићемо како ти кажеш.“ То нису биле празне речи, јер Библија извештава да „народ одржа [Немијину] реч“. А цели збор је хвалио Јехову (Немија 5:7-13).
18. По ком су ставу Јеховини сведоци постали познати?
18 Како је данас? Уместо да искоришћавају друге, Јеховини сведоци су нашироко познати по свом дарежљивом ставу према суверницима и другима које задеси невоља. Као и у Немијино време, то доводи до многих захвалних израза хвале Јехови. Међутим, „верни и разборити роб“ у исто време увиђа да је потребно дати библијски свет у вези с пословним стварима и потребом да се избегава похлепно искоришћавање других. У неким земљама је уобичајено тражити претерану цену за невесту, али Библија јасно упозорава да похлепне особе и изнуђивачи неће наследити Божје Краљевство (1. Коринћанима 6:9, 10). Добра реакција већине хришћана на такав савет подсећа нас на то како су ти Јевреји схватили да је грех искоришћавати своју сиромашнију браћу.
Јерусалимски зид је довршен
19, 20. (а) Како је на религиозне противнике деловало довршење јерусалимског зида? (б) Коју су победу Јеховини сведоци имали у многим земљама?
19 Упркос свем противљењу, јерусалимски зид је био довршен за 52 дана. Како је то деловало на противнике? Немија је рекао: „Кад за то сазнаше сви непријатељи наши и видеше сви народи који бејаху око нас, много се замислише, јер познаше да је то дело свршено вољом Бога нашега“ (Немија 6:16).
20 Данас се непријатељско противљење Божјем делу наставља на разне начине и на разним местима. Међутим, милиони људи су увидели да је узалудно противити се Јеховиним сведоцима. На пример, погледајмо покушаје из прошлости да се угуши дело проповедања у нацистичкој Немачкој, у источној Европи и у многим земљама Африке. Сви ти покушаји су се изјаловили, а многи сада признају да се ’наше дело врши Божјом вољом‘. Каква је то само награда за верне ветеране из тих земаља којима је обожавање Јехове „изнад сваке радости“!
21. Који ће значајни догађаји бити осмотрени у наредном чланку?
21 У наредном чланку размотрићемо важне догађаје који су довели до радосног посвећења јерусалимског поново изграђеног зида. Такође ћемо видети како је близу довршење једног још славнијег града на корист целог човечанства.
Да ли се сећаш?
◻ Како су се Јездра и други радовали Јерусалиму?
◻ Које су грешке многи Јевреји исправили уз помоћ Јездре и Немије?
◻ Које поуке можеш извући из извештаја у које су укључени Јездра и Немија?
[Слика на 15. страни]
Немији је најважнији био Јерусалим, а не његов угледни посао у Сусану
[Слика на 17. страни]
Попут Немије, и ми треба да се молимо за Јеховино вођство и снагу да бисмо наставили с нашим веома важним задатком проповедања