Они су вршили Јеховину вољу

Исус проводи време с децом

ИСУСОВА троипогодишња служба била је при крају. Ускоро ће ући у Јерусалим и поднети мучну смрт. Добро је знао шта му предстоји јер је рекао својим ученицима: „Син човечји предаће се у руке људима, и они ће га убити“ (Марко 9:31).

Сасвим сигурно, Исус је желео да максимално искористи сваки дан, сваки сат, сваки тренутак који му је преостао. Његовим ученицима је још увек била потребна пажња. Исус је видео да им још увек треба снажан савет у вези с потребом за понизношћу и увек присутном опасношћу од спотицања (Марко 9:35-37, 42-48). Био им је потребан и савет о браку, разводу и самаштву (Матеј 19:3-12). Знајући да ће ускоро умрети, Исус је несумњиво говорио својим ученицима сажето и са осећајем хитности. Време је било од пресудне важности — што је чињеница која Исусов следећи поступак чини још изузетнијим.

Исус изражава добродошлицу деци

Библијски извештај каже: „Приведоше к њему децу, да их се дотакне.“ Кад су ученици то видели, одмах су почели да негодују. Можда су сматрали да је Исус и сувише важан или и сувише заузет да би се бавио децом. Замисли онда како су се ученици изненадили када се Исус расрдио на њих! „Пустите децу нека долазе к мени“, рекао им је. „Не браните им, јер је такових краљевство Божје.“ Затим је Исус додао: „У истину вам кажем: Ко не прими краљевства Божјега, као мало дете, неће ући у њега“ (Марко 10:13-15).

Исус је у деци видео особине вредне дивљења. Она су обично љубопитљива и пуна поверења. Она ће прихватити речи својих родитеља и чак ће бранити своје родитеље пред другом децом. Њихова пријемљива, поучљива природа вредна је опонашања од стране свих оних који желе да уђу у Божје Краљевство. Као што је Исус рекао, „такових [је] краљевство Божје“. (Упореди с Матејем 18:1-5.)

Али Исус није напросто користио ову децу ради неке приче. Овај извештај јасно показује да је Исус истински волео да буде окружен децом. Марко извештава да их Исус ’узе на крило, и благослови их, полажући руке своје на њих‘ (Марко 10:16). Само Марков извештај спомиње дирљив детаљ да их је Исус ’узео на крило‘.a Исус је тиме превазишао очекивања одраслих, који су ову децу довели к Исусу да би их можда само ’дотакао‘.

Шта је значило то што је Исус ’полагао своје руке‘ на ту децу? Овде нема никаквог наговештаја о некој религиозној церемонији, као што је крштење. Иако је у неким приликама полагање руку значило додељивање наименовања, у другим приликама то је само означавало давање благослова (Постање 48:14; Дела апостолска 6:6). Тако је Исус једноставно могао благосиљати децу.

У сваком случају, Марко користи јачу реч за ’благослов‘ (катеулоге), означавајући јак интензитет. То наводи на помисао да је Исус свесрдно, нежно и срдачно благосиљао децу. Очигледно, он децу није сматрао неким теретом који само одузима време.

Поука за нас

Исус у свом понашању и са децом и са одраслима није ни застрашивао нити понижавао. „Сигурно се благо смешио и весело смејао“, каже једно реферално дело. Није чудо што су се људи свих узраста осећали лагодно поред њега. Размишљајући о Исусовом примеру, можемо се питати: ’Да ли ме други сматрају приступачним?‘ ’Да ли изгледам презаузето тако да би ми други само сметали својим активностима и бригама?‘ Развијање искреног занимања за људе подстаћи ће нас да дајемо себе, као што је то радио Исус. Други ће осетити наше искрено занимање и биће привучени к нама (Пословице 11:25).

Као што Марков извештај показује, Исус је уживао у друштву деце. Вероватно је издвајао време да их посматра док се играју, јер је указао на неке њихове игре у једној од својих прича (Матеј 11:16-19). Можда су нека од те деце коју је Исус благословио била премала да би схватила ко је он и чему их учи. Али то код њега није проузроковало осећај да траћи своје време. Проводио је време с децом зато што их је волео. Вероватно су многа деца коју је Исус сусретао током своје службе касније била подстакнута да се одазову на његову љубав тако што су постала његови ученици.

Ако је Исус током пресудних последњих седмица свог живота проводио време с децом, и ми сигурно можемо наћи време за њих иако смо презаузети. Нарочито треба да имамо на уму оне који имају посебне потребе, као што су дечаци и девојчице без оца. Заиста, сва деца напредују кад им се поклања пажња, а Јехова жели да им пружамо љубав и помоћ колико год можемо (Псалам 10:14).

[Фуснота]