Дарије — краљ с осећајем за правду

ШТО се тиче грађевинских пројеката које је предузео, један чувени краљ се једном овако дичио: „Вавилон сам са источне стране оградио снажним зидом. Ископао сам јарак... Од битумена и цигли изградио сам моћан зид који се, попут планине, не може померити.“ Да, вавилонски краљ Навуходоносор био је ангажован у једном обимном грађевинском програму и марљиво је радио на утврђивању главног града свог царства. Али, град Вавилон се није показао неосвојивим као што је он мислио.

То је доказано 5. октобра 539. пре н. е. У пратњи војске Медије, персијски владар Кир II тада је освојио Вавилон и погубио његовог халдејског владара, Валтазара. Ко ће сада постати први владар овог недавно освојеног града? Божји пророк Данило, који је био у граду када је он пао, написао је: „Дарије, Миђанин, преузе краљевство у шездесет другој години свога живота“ (Данило 5:30, 31).

Ко је био Дарије? Какав је он био владар? Како се опходио према пророку Данилу, који је више од 70 година био у изгнанству у Вавилону?

КРАЉ С НЕПОТПУНОМ ИСТОРИЈОМ

Историјски подаци о Дарију Медијанцу су непотпуни. Медијанци практично нису оставили никакве записе. Сем тога, стотине хиљада плочица на клинастом писму ископаних на Средњем истоку представљају непотпуну историју с много празнина. Других древних световних списа који су опстали има бројчано мало и за отприлике један век удаљени су од догађаја који укључују Дарија.

Па ипак, докази указују да је после освајања Екбатане, главног града Медије, персијски владар Кир II придобио лојалност Медијанаца. После тога Медијанци и Персијанци су се уједињено борили под његовим вођством. Што се тиче њиховог односа, писац Роберт Колинс запажа у својој књизи The Medes and Persians: „Медијанци су за време мира били на истом положају као и Персијанци. Често су били постављани за високе званичнике у цивилним властима и на водеће положаје у персијској војсци. Странци су указивали на Медијанце и Персијанце, не правећи никакву разлику између освојених и освајача.“ Медија се тако стопила с Персијом чинећи Медо-Персијско царство (Данило 5:28; 8:3, 4, 20).

Медијанци су сасвим сигурно одиграли једну од главних улога у обарању Вавилона. Писмо представља „Дарија, сина Асвирова, од племена Мидског“ као првог владара Медо-Персијског царства да влада над Вавилоном (Данило 9:1). Његова краљевска сила укључивала је власт да доноси законе ’по закону Медијанаца и Персијанаца који се не може мењати‘ (Данило 6:8). Оно што Библија каже о Дарију такође нам пружа летимичан поглед на његову личност као и на битан разлог за недостатак световних података у вези с њим.

ДАНИЛО ПОВЛАШЋЕН

Убрзо после преузимања власти у Вавилону, Дарије је поставио „сто и педесет кнезова да буду у свему краљевству“, каже Библија, „и на челу им беху три старешине, од којих један беше Данило“ (Данило 6:1, 2). Међутим, други званичници су веома мрско гледали на Данила због његовог високог положаја. Његова неподмитљивост је несумњиво доприносила спречавању корупције, вероватно узрокујући озлојеђеност. Ти високи званичници сигурно су били и завидни, јер је краљ био наклоњен Данилу и намеравао је да га постави за првог човека у влади.

Надајући се да ће окончати ту ситуацију, двојица званичника и кнезови смислили су једну законску замку. Отишли су пред краља и поднели му на потпис један указ који би забрањивао да се 30 дана изричу молбе било ком „богу или човеку“ сем Дарију. Предложили су да се свако ко то прекрши баци у лавовску јаму. Дарије је био наведен да поверује да ће тај указ поздравити сви водећи владини званичници, и тај предлог је изгледао као израз њихове лојалности према краљу (Данило 6:1-3, 6-8).

Дарије је потписао декрет и убрзо се суочио с његовим последицама. Данило је био први који је прекршио тај указ, јер се и даље молио Јехови Богу. (Упореди с Делима апостолским 5:29.) Верни Данило је био бачен у лавовску јаму упркос томе што се краљ искрено трудио да нађе начин да заобиђе тај непроменљиви закон. Дарије је изразио поуздање да Данилов Бог има моћ да сачува живот тог пророка (Данило 6:9-17).

После бесане ноћи у којој је постио, Дарије је пожурио према лавовској јами. Колико се само обрадовао када је Данила затекао живог и неповређеног! У смислу праведне одмазде, краљ је одмах дао да се Данилови оптужиоци и њихове породице баце у лавовску јаму. Такође је издао једну наредбу да се ’у целом његовом краљевству, сви боје и плаше Бога Данилова‘ (Данило 6:18-27).

Очигледно, Дарије је поштовао Даниловог Бога и Данилову религију, и жарко је желео да исправи грешку. Ипак, кажњавање Данилових тужилаца сигурно је изазвало зловољу осталих званичника. Сем тога, Даријева објава којом је наређено да се сви у краљевству ’боје Даниловог Бога‘ сигурно је дубоко озлоједила моћно вавилонско свештенство. Пошто су на писаре несумњиво утицали ови фактори, није чудно што су световни записи били измењени да не садрже информације у вези с Даријем. Па ипак, овај кратак извештај у Даниловој књизи осликава Дарија као владара са осећајем за поштење и правду.