Велике породице уједињене у служби Богу
„Ево деца су наслеђе које од Бога долази“, Написао је псалмиста. „Награда је плод утробе материне. Као што су стреле у руци јунаку, таква су деца из младости. Блажен човек који је њима тул свој напунио“ (Псалам 127:3-5).
ДА, ДЕЦА су благослов од Јехове. Баш као што и стрелац налази задовољство у томе када зна како да рукује стрелама из свог тула, тако и родитељи налазе срећу када усмеравају своју децу на пут који води у вечни живот (Матеј 7:14).
Некада давно, међу Божјим народом биле су уобичајене породице које су имале ’тул напуњен‘ с много деце. На пример, помисли на њихове године заробљеништва у Египту: „Синови Израиљеви народише се и умножише се и напредоваше, и посташе све силнији. И сва их се египатска земља напуни“ (Излазак 1:7). Када се упореди број Израелаца који су ушли у Египат с бројем људи који је напустио Египат, види се да су породице имале у просеку по десеторо деце!
Касније, такође је и Исус одрастао у породици која данас многима изгледа велика. Иако је он био првенац, Јосиф и Марија су имали још четворицу других синова и неколико ћерки (Матеј 13:54-56). Чињеница да су имали тако пуно деце највероватније даје објашњење како су Марија и Јосиф могли да крену на пут из Јерусалима а да при томе не примете да из њихове групе фали Исус (Лука 2:42-46).
Данашње велике породице
Данас, многи хришћани одлучују да ограниче величину својих породица из духовних, економских, друштвених или других разлога. Ипак, велике породице и даље су уобичајена појава у многим друштвима. Према статистици The State of the World’s Children 1997, подручје с највећим наталитетом јесте супсахарска Африка. Тамо жене у просеку рађају шесторо деце.
За хришћанске родитеље с великим породицама, није лака ствар да одгајају своју децу тако да она воле Јехову, али ипак то многима успешно полази за руком. Успех зависи од тога да ли је породица уједињена у обожавању. Речи апостола Павла упућене коринтској скупштини, једнако су примењиве и на данашње хришћанске породице. Он је написао: „Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли“ (1. Коринћанима 1:10, ДК). Како се може постићи такво јединство?
Родитељи морају бити духовне особе
Кључни фактор је тај да родитељи морају бити потпуно предани Богу. Осмотри шта је Мојсије рекао Израелцима: „Чуј Израиљу! Господ је, Бог наш, једини Господ. Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом. И ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:4-7).
Запази да је Мојсије истакао да родитељи морају чувати Божје заповести „у срцу своме“. Родитељи би једино у том случају били наклоњени да својој деци редовно пружају духовну поуку. У ствари, када су родитељи духовно јаки, они жељно поучавају своју децу духовним стварима.
Да би неко постао духовна особа и волео Јехову целим срцем, важно је да редовно чита Божју Реч, медитира о њој и да је примењује. Псалмиста је написао да ће особа која ужива у закону Јеховином и чита га „дан и ноћ“, постати „као дрво сађено крај воде живе, које род свој даје кад му време дође, коме лист не вене, и што год уради све му од руке иде“ (Псалам 1:2, 3).
Као што дрвеће рађа добре плодове ако се редовно залива, тако и духовно исхрањене породице рађају добре плодове на Јеховину славу. Типичан пример је Увадиегвуова породица, која живи у западној Африци. Иако Увадиегву и његова жена имају осморо деце, обоје служе као општи пионири, то јест пуновремене слуге Јеховиних сведока. Он каже: „Наша породица редовно одржава породични библијски студиј већ више од 20 година. Децу смо још од малена поучавали Божјој Речи, не само током наших породичних студија већ такође и у служби и другим приликама. Сва наша деца су објавитељи добре вести о Краљевству, и само још најмлађе које има шест година, није крштено.“
Сарађивати као тим
„Мудрошћу се кућа диже“, каже Библија (Пословице 24:3). Унутар породице, такву мудрост ствара тимски рад. „Капитен“ породичног тима је отац; он је од Бога постављени поглавар домаћинства (1. Коринћанима 11:3). Апостол Павле је био надахнут да нагласи колико је поглаварство озбиљна одговорност, када је написао: „Ако ли се ко за своје, а особито за своје домаће, не брине [у материјалном и духовном смислу], тај се одрекао вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8).
У складу са овим саветом из Божје Речи, хришћански мужеви треба да се брину о духовности својих жена. Ако су жене оптерећене кућним пословима, испаштаће њихова духовност. У једној афричкој земљи, један новокрштени хришћанин жалио се старешинама у својој скупштини да му је жена равнодушна према духовним стварима. Старешине су указале на то да је његовој жени потребна практична помоћ. Тако је овај супруг почео да јој помаже у обављању кућних послова. Он је такође проводио време помажући јој да побољша своје читање и библијско спознање. Она се лепо одазвала и сада је цела породица уједињена у служби Богу.
Очеви такође треба да брину о духовности своје деце. Павле је написао: „И ви оцеви, не раздражујте деце своје, него их одгајите у науци и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4). Када родитељи поклоне пажњу савету да не раздражују своју децу, као и заповести да их поучавају, тада ће деца осетити да су део породичног тима. Као резултат тога, деца ће вероватно помагати и охрабривати једни друге у постизању духовних циљева.
Тимски рад укључује и давање духовних одговорности деци када постану спремна за то. Један отац, хришћански старешина са 11 деце, устаје рано ујутро и води библијске студије с неколицином од њих пре него што оде на посао. Старији, након свог крштења, смењују се у помагању својој млађој браћи и сестрама, у шта је укључено и поучавање из Библије. Отац надгледа, и похваљује их за напоре. Шесторо деце је крштено а остала и даље напредују ка истом циљу.
Добра комуникација, заједнички циљеви
Да би породица била уједињена од велике су важности комуникација пуна љубави и заједнички духовни циљеви. Гордон, један хришћански старешина који живи у Нигерији, отац је седморо деце која имају од 11 до 27 година. Шесторо њих су пионири као и родитељи. Најмлађи, који је недавно крштен, редовно учествује у делу прављења ученика заједно са осталима у породици. Два одрасла сина су слуге помоћници у скупштини.
Гордон је лично водио библијски студиј са сваким својим дететом. Осим тога, ова породица има један опсежан програм библијског образовања. Свакога јутра они се састају да би осмотрили библијски стих и након тога се припремају за скупштинске састанке.
Један од циљева свакога члана породице јесте да прочита све чланке из часописа Куле стражаре и Пробудите се! Недавно, они су својој рутини додали и свакодневно читање Библије. Разговарајући о ономе што читају, чланови породице охрабрују једни друге да и даље наставе с том навиком.
Седмични породични библијски студиј тако је добро утемељен да на њега никога не треба подсећати — свако га већ унапред очекује. Током година варирали су садржај, структура и трајање породичног студија у зависности од старости и потреба деце. Породица се зближила и с другим верним Божјим слугама а то је такође добро деловало и на децу.
Као породица, они заједно обављају ствари, издвајајући време и за рекреацију. Једном недељно они имају „породично вече“, где уживају у прављењу квизова, збијању укусних шала, свирању клавира, причању прича и опуштању. Повремено, одлазе на плажу и друга интересантна места.
Ослонити се на Јехову
Нико од горе наведених не умањује потешкоће у подизању велике породице. „Велики је изазов бити добар отац осморо деце“, рекао је један хришћанин. „За њих је неопходно пуно телесне и духовне хране, а морам напорно радити како бих зарадио довољно новца и за њихово издржавање. Старија деца су сада у својим тинејџерским годинама и свих осморо иде у школу. Знам да је духовно васпитање важно, па и поред тога, нека моја деца су тврдоглава и непослушна. Она ме растужују, али знам да понекад и ја чиним оно што Јеховино срце растужује и он ми опрашта. Тако и ја морам стрпљиво и даље да исправљам своју децу све док не постану зрела.
„Покушавам да опонашам Јеховину стрпљивост према нама и његову жељу да се сви покајемо. Проучавам са својом породицом и нека од моје деце напредују ка крштењу. Не ослањам се на сопствену снагу у постизању резултата, моја снага може мало да постигне. Покушавам све више да се приближим Јехови у молитви и да применим савет пословице која каже: ’Свим се срцем својим уздај у Господа а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити.‘ Јехова ће ми помоћи да поучавање своје деце спроведем до краја“ (Пословице 3:5, 6).
Никада се не предај!
Понекад поучавање деце може изгледати као незахвалан задатак, али не предај се! Истрај у томе! Ако твоја деца не цене или се не одазивају позитивно на твој труд сада, можда ће то учинити касније. Детету је потребно време да одрасте и постане хришћанин који доноси плодове духа (Галатима 5:22, 23).
Моника која живи у Кенији, једна је од десеторо деце. Она каже: „Родитељи су нас поучавали библијској истини још од малих ногу. Тата би сваке седмице проучавао хришћанске публикације с нама. Због његовог посла, проучавање не би било увек истога дана. Понекад, док се враћао кући с посла угледао би нас како се играмо напољу и рекао нам да за пет минута сви уђемо да бисмо проучавали Библију. Након библијског студија, охрабривао нас је да постављамо питања или разговарамо о проблемима.
„Проверавао је да ли се дружимо с побожном децом. Редовно је посећивао школу да пита учитеље за наше понашање. Током једне посете чуо је да су се моја три старија брата потукла с другим дечацима и да су понекад била непристојна. Отац их је казнио због ружног понашања, али такође је одвојио време да им из Писма објасни зашто је потребно да се побожно понашају.
„Припремајући се заједно с нама за састанке, родитељи су нам показали какве су користи од присуствовања састанцима. Били смо поучени да постанемо проповедници тако што смо вежбали код куће. Још од малих ногу пратили бисмо родитеље у служби на терену.
„Данас, моја два старија брата су специјални пионири, једна сестра је општи пионир, а друга која је удата и има породицу реван је Сведок. Моје две млађе сестре, које имају 18 односно 16 година, крштене су. Два млађа брата још увек се поучавају. Ја већ три године служим у подружници Јеховиних сведока у Кенији. Волим и ценим своје родитеље јер су нам као духовни људи пружили добар пример.“
Без обзира колико деце имаш, никада немој престати да им помажеш да иду путем који води у вечни живот. Када Јехова буде благословио твоје напоре, понављаћеш речи апостола Јована које је рекао о својој духовној деци: „Немам веће радости од ове, да чујем да моја деца у истини ходе“ (3. Јованова 4).