Како препознати и савладати било коју духовну слабост

ПРЕМА ГРЧКОЈ МИТОЛОГИЈИ, АХИЛ ЈЕ БИО НАЈХРАБРИЈИ ГРЧКИ ратник у Тројанском рату, у једном походу на Троју. Легенда каже да је Ахила, још као малог, мајка потапала у воде реке Стикс, и тако га учинила нерањивим осим тамо где га је држала — за пословичну Ахилову пету. Баш ту је смртоносна стрела, коју је одапео Парис, син тројанског краља Пријама, погодила и убила Ахила.

Хришћани су Христови војници, укључени у један духовни рат (2. Тимотеју 2:3). ’Наша борба‘, објашњава апостол Павле, ’није против меса и крви, него против поглаварства, против власти, против владара овог мрачног света, против злих духова на небесима‘. Да, наш непријатељ није нико други до Сотона Ђаво и његови демони (Ефесцима 6:12, Ча).

Очигледно би то била неравноправна борба кад не бисмо имали помоћ од Јехове Бога, који је једном био описан као „велики ратник“ (Излазак 15:3). Да бисмо се заштитили од злобних противника, добили смо духовну ратну опрему. Зато је апостол подстицао: „Обуците потпуну ратну опрему од Бога да бисте могли чврсто стати против Ђаволових сплетки“ (Ефесцима 6:11, NW).

Без поговора, ратна опрема коју обезбеђује Јехова Бог најбољег је квалитета, и може да издржи било какав духовни напад. Погледај само шта све Павле набраја: опасач истине, грудни оклоп праведности, обућа добре вести, велики штит вере, кацига спасења и мач духа. Каквој би се бољој опреми човек могао надати? С таквом ратном опремом један хришћански војник, упркос поражавајућим изгледима, увек има прилику да изађе као победник (Ефесцима 6:13-17, NW).

Премда је духовна ратна опрема коју даје Јехова најбољег квалитета и за нас извор безбедности, не смемо ове ствари узети здраво за готово. Имајући у мислима наводно непобедивог Ахила, да ли је могуће да и ми имамо неку слабу тачку, неку духовну Ахилову пету? То би могло бити смртоносно ако бисмо изненада били затечени.

Испитај своју духовну опрему

Једном двоструком олимпијском добитнику златне медаље за клизање на леду, који је очигледно био у врхунској форми, изненада је позлило и умро је за време једног тренинга. Недуго затим у часопису The New York Times објављена је једна отрежњавајућа вест: „Сваке године 600 000 Американаца доживи срчани напад, а половина од њих није имала никаквих симптома пре тога.“ Очигледно је да се наше здравствено стање не може одредити једноставно на основу тога како се осећамо.

Исто важи и када се ради о нашем духовном благостању. Библијски савет гласи: „Ко мисли да стоји, нека пази да не падне“ (1. Коринћанима 10:12). Иако имамо најбољу расположиву духовну опрему, може се развити слабост. То је зато што смо рођени у греху, а наша грешна и несавршена природа лако може надвладати нашу одлучност да вршимо Божју вољу (Псалам 51:7). Упркос добрим намерама, наше превртљиво срце може нас завести тиме што измишља лажне разлоге или изговоре, тако да лако превиђамо своју слабост и заваравамо себе мислећи да је све у реду (Јеремија 17:9; Римљанима 7:21-23).

Сем тога, ми живимо у свету у коме је осећај за добро и лоше често помућен и искривљен. Да ли је нешто добро или лоше можда се одређује на основу тога како се особа осећа. Овакав начин размишљања унапређује се у рекламама, популарној разоноди и медијима. Ако нисмо пажљиви очигледно се можемо уљуљкати у такав начин размишљања, а наша духовна ратна опрема може постати слаба.

Уместо да упаднемо у такву опасну ситуацију, треба да послушамо следећи библијски савет: „Сами себе испитујте јесте ли у вери, сами себе окушајте“ (2. Коринћанима 13:5). Кад то будемо радили моћи ћемо да уочимо било које слабости које су се можда развиле и да предузмемо неопходне кораке да их исправимо пре него што их наши непријатељи уоче и предузму напад. Међутим, како се можемо испитати? Који су неки симптоми на које треба да пазимо приликом овог самоиспитивања?

Препознати симптоме

Један од уобичајених симптома који може указивати на духовну слабост јесте занемаривање навика личног проучавања. Неки сматрају да треба више да проучавају али једноставно не могу да нађу време за то. У данашњем животу препуном обавеза лако је запасти у тако незавидну ситуацију. Међутим, још је горе што се људи често оправдавају да не раде ништа лоше, јер читају библијске публикације кад год могу и иду на неке хришћанске састанке.

Такво размишљање је један облик самозаваравања. То је слично једном човеку који сматра да је и сувише заузет да би сео и појео један ваљани оброк, па онда ту и тамо штрпне по неки залогај док јури тамо-амо. Иако не умире од глади, пре или касније наступиће здравствени проблеми. Слично томе, без сталног узимања хранљиве духовне хране, убрзо ће се развити слабе тачке на нашој духовној опреми. Пошто смо стално бомбардовани светском пропагандом и ставовима, лако бисмо могли подлећи Сотониним смртоносним нападима.

Још један симптом духовне слабости је губитак осећаја хитности у нашем духовном рату. Један војник у доба мира не осећа напетост и опасност битке. Можда зато не сматра да је хитно да буде спреман. Ако изненада буде позван у акцију, заиста неће бити спреман. Исто је и у духовном смислу. Ако дозволимо да наш осећај хитности спласне, можемо бити неприпремљени да одбијемо нападе који нам се појаве на путу.

Међутим, на основу чега можемо рећи да ли смо запали у ту ситуацију? Могли бисмо себи поставити нека питања која откривају право стање ствари: да ли једва чекам да идем у службу као што једва чекам да идем на неки излет? Да ли сам спреман да проведем време припремајући се за састанке исто тако као што сам спреман да идем у куповину или да гледам ТВ? Да ли сам се предомислио у вези с циљевима и могућностима од којих сам одустао када сам постао хришћанин? Да ли завидим другима на такозваном удобном животу који воде? То су питања за истраживање, али су корисна за уочавање било које слабости на нашој духовној ратној опреми.

Пошто је наша заштитна опрема духовне природе, преко је потребно да Божји дух слободно циркулише у нашем животу. То се огледа у мери до које се плодови Божјег духа испољавају у свим нашим активностима. Да ли се лако раздражиш или чак узнемириш кад други ураде или кажу нешто што ти није по вољи? Да ли ти је тешко да прихватиш савет, и да ли мислиш да други увек пикирају на тебе? Да ли си јако љубоморан зато што други имају благослове или су успели у нечему? Да ли ти је тешко да изађеш на крај с другима, нарочито са својим вршњацима? Поштена процена самог себе помоћи ће нам да схватимо да ли је наш живот испуњен плодовима Божјег духа или су се дела тела подмукло појавила (Галатима 5:22-26; Ефесцима 4:22-27).

Сигурни кораци да се превазиђе духовна слабост

Једно је препознати симптоме духовне слабости, а сасвим друго суочити се с њима и предузети кораке да се ствари исправе. Нажалост, многи нагињу ка томе да се изговарају, оправдавају, да минимизирају проблем или да негирају да уопште постоји. Колико је то само опасно — као кад би се кренуло у битку с опремом којој недостају неки делови! Тако бисмо били потпуно изложени Сотонином нападу. Уместо тога треба брзо да предузмемо сигурне кораке да исправимо сваки недостатак који приметимо. Шта можемо урадити? (Римљанима 8:13; Јаков 1:22-25).

Пошто се налазимо у духовном рату — у бици која изискује контролу мисли и срца сваког хришћанина — морамо учинити све што можемо да бисмо заштитили своје особине. Сети се да су део наше духовне опреме „грудни оклоп праведности“, који штити наше срце, и ’кацига спасења‘ која штити наше мисли. Ако научимо да ефикасно користимо ове припреме то може значити разлику између победе и пораза (Ефесцима 6:14-17; Пословице 4:23; Римљанима 12:2).

Да бисмо „грудни оклоп праведности“ носили онако како треба, од нас се тражи да код себе стално проверавамо да ли волимо праведност и мрзимо зло (Псалам 45:8; 97:10; Амос 5:15). Да ли су се и наша мерила снизила као што су се снизила и светска? Да ли нас сада забавља оно што нас је некада можда шокирало или вређало, било да је то у стварном животу или оно што видимо на ТВ-у и филмском платну, у књигама и часописима. Љубав према праведности помоћи ће нам да схватимо да је оно што се у свету велича као слобода и префињеност у ствари прерушени промискуитет и таштина (Римљанима 13:13, 14; Титу 2:12).

Ставити „кацигу спасења“ значи задржати јасно у мислима величанствене благослове који предстоје, не дозвољавајући себи да нас сјај и гламур овог света скрену с пута (Јеврејима 12:2, 3; 1. Јованова 2:16). Овакав поглед на ствари помоћи ће нам да духовне интересе ставимо испред материјалне добити или личног преимућства (Матеј 6:33). Дакле, да бисмо били сигурни да нам је овај део опреме сасвим на месту, морамо поштено да се запитамо: за чим тежим у животу? Имам ли конкретне духовне циљеве? Шта чиним да би их остварио? Било да смо део преосталих помазаних хришћана или многобројног ’великог мноштва‘, треба да се угледамо на Павла који је рекао: „Ја не мислим да сам га достигао! Али ипак чиним једно: заборављајући што је остраг и сежући се за оним што је напред, трчим к белези, да бих добио награду“ (Откривење 7:9; Филипљанима 3:13, 14).

Павлов опис наше духовне ратне опреме завршава се следећим саветом: „Са сваким обликом молитве и усрдног мољења у духу молите у свакој прилици. И у ту сврху останите будни са свом постојаношћу и с усрдним мољењем у корист свих светих“ (Ефесцима 6:18, NW). То указује на два сигурна корака која можемо предузети да бисмо превазишли или спречили било коју духовну слабост: развити добар однос с Богом, и остварити блиску везу са сухришћанима.

Када имамо навику да се обраћамо Јехови с молитвама ’у сваком облику‘ (признавање наших греха, молба за опроштење, тражење вођства, захвалност за благослове, хвале од срца) и „у свакој прилици“ (јавно, приватно, лично, спонтано), ми постајемо присни с Јеховом. То је највећа заштита коју можемо имати (Римљанима 8:31; Јаков 4:7, 8).

С друге стране, имамо савет да се молимо „у корист свих светих“, то јест, за сухришћане. У нашим молитвама можда мислимо на нашу духовну браћу у далеким земљама која подносе прогонство или друге потешкоће. Али шта је с хришћанима с којима радимо или с којима се из дана у дан дружимо? Прикладно је да се молимо и за њих, баш као што се Исус молио за своје ученике (Јован 17:9; Јаков 5:16). Такве молитве нас зближавају и јачају да издржимо нападе „злога“ (2. Солуњанима 3:1-3).

И на крају, чврсто задржи у мислима овај савет пун љубави који је дао апостол Петар: „Близу је крај ових ствари. Будите дакле мудри и трезни и устрајте у молитвама. А пре свега имајте постојану љубав међу собом, јер: ’Љубав много греха покрива.‘“ (1. Петрова 4:7, 8). Лако је дозволити људским несавршеностима — како других људи тако и нашим личним — да нађу свој пут до нашег срца и мисли и да постану препрека и камен спотицања. Сотона добро зна ту људску слабост. Његова лукава тактика је „завади па владај“. Зато морамо бити брзи да покријемо такве грехе јаком љубављу према другима и да ’не дамо приступа Ђаволу‘ (Ефесцима 4:25-27).

Сада остани духовно јак

Кад приметиш да ти се коса разбарушила или да ти кравата криво стоји, шта онда радиш? Највероватније то поправљаш што је пре могуће. Мало људи ће једноставно пустити да све остане тако, сматрајући да такве физичке неправилности не сметају. Реагујмо исто тако брзо када се ради о нашим духовним слабостима. Телесни недостаци могу навести људе да с неодобравањем гледају на нас, али духовне мане које остану неисправљене могу довести до Јеховиног неодобравања (1. Самуилова 16:7).

Јехова нам с пуно љубави пружа сву потребну помоћ да искоренимо било коју духовну слабост и да останемо духовно јаки. Уз помоћ хришћанских састанака, библијских публикација и зрелих и брижних сухришћана, он пружа сталне подсетнике и корисне савете о томе шта морамо да радимо. На нама је да их прихватимо и применимо. То захтева труд и самодисциплину. Али сети се шта је апостол Павле искрено рекао: „Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано, и тако се борим, а не као онај који ветар бије, него морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао“ (1. Коринћанима 9:26, 27).

Буди опрезан, и никада не дозволи да се развије духовна Ахилова пета. Радије понизно и храбро учинимо оно што је сада неопходно да бисмо препознали и савладали било коју духовну слабост коју имамо.

[Истакнути текст на 19. страни]

„САМИ СЕБЕ ИСПИТУЈТЕ ЈЕСТЕ ЛИ У ВЕРИ, САМИ СЕБЕ ОКУШАЈТЕ“ (2. Коринћанима 13:5).

[Истакнути текст на 21. страни]

„УСТРАЈТЕ У МОЛИТВАМА. А ПРЕ СВЕГА ИМАЈТЕ ПОСТОЈАНУ ЉУБАВ МЕЂУ СОБОМ, ЈЕР: ’ЉУБАВ МНОГО ГРЕХА ПОКРИВА‘“ (1. Петрова 4:7, 8).

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

ЗАПИТАЈ СЕ . . .

◆ Да ли сам спреман да проведем време припремајући се за састанке исто тако као што сам спреман да идем у куповину или да гледам ТВ?

◆ Да ли завидим другима на такозваном лагодном животу који воде?

◆ Да ли се лако раздражим кад други ураде или кажу нешто што ми није по вољи?

◆ Да ли ми је тешко да прихватим савет, и да ли мислим да други увек пикирају на мене?

◆ Да ли ми је тешко да изађем на крај с другима?

◆ Да ли су се и моја мерила снизила као што су се снизила и светска?

◆ Да ли имам конкретне духовне циљеве?

◆ Шта чиним да бих остварио своје духовне циљеве?

[Извори слика на 18. страни]

Ахил: из књиге: Great Men and Famous Women; Римски војници и 21. страна: Historic Costume in Pictures/Dover Publications, Inc., New York