У потрази за поузданим предсказањима

УБРЗО након што је македонски краљ који је постао познат као Александар Велики заузео престоље 336. пре н. е., посетио је пророчиште у Делфима, у централној Грчкој. Његови амбициозни планови за будућност били су ни мање ни више него да освоји велики део тадашњег света. Али, он је желео божански печат да ће његов огромни подвиг успети. Према легенди, једног дана је посетио Делфе, али тада није било дозвољено питати пророчицу. Пошто није хтео да оде без одговора, Александар је инсистирао терајући свештеницу да му прорекне. Она је сва узбуђена узвикнула: „О дете, ти си непобедив!“ Млади краљ је то узео као повољан предзнак — предзнак који обећава победнички војни поход.

Међутим, Александар би био много боље информисан о исходу свог похода да је истражио пророчанства из библијске књиге Данила. Са изузетном тачношћу она су прорекла његове брзе победе. Према традицији, на крају је Александар имао прилику да види шта је Данило записао о њему. Према јеврејском историчару Јосифу, када је македонски краљ ушао у Јерусалим показано му је Данилово пророчанство — по свој прилици 8. поглавље те књиге (Данило 8:5-8, 20, 21). Александрове разорне трупе наводно су због тога поштеделе град.

Урођена људска потреба

Човек је увек осећао потребу за поузданим пророчанствима о будућности, био он краљ или обичан грађанин, човек древног или савременог доба. Као интелигентна бића, ми људи проучавамо прошлост, свесни смо садашњости и посебно смо заинтересовани за будућност. Једна кинеска пословица прикладно каже: „Онај ко би могао унапред да каже шта ће се за три дана десити био би богат хиљадама година.“

Вековима су милиони људи покушавали да завире у будућност тако што су за савет питали оно што су сматрали божанским. Узми као пример древне Грке. Имали су читаве низове светих пророчишта, као што су она у Делфима, Делосу и Додони, где би одлазили да питају своје богове у погледу политичке и војне ситуације као и у погледу личних ствари као што су путовање, брак и деца. Нису само краљеви и војни заповедници тражили вођство из духовног подручја преко оваквих пророчишта, већ и цела племена и градови-државе.

Према једном професору, сада постоји „изненадно умножавање организација посвећених проучавању будућности“. Па ипак, многи више воле да не узму у обзир једини тачан извор пророчанстава — Библију. Они оштро искључују сваку могућност да библијска пророчанства садрже баш оне информације које они траже. Неки изучаваоци иду тако далеко да поистовећују пророчанство из Библије с предсказањима из древних пророчишта. Савремени скептици обично имају предрасуду према пророчанству из Библије.

Позивамо те да сам провериш библијски запис. Шта открива пажљиво упоређивање предсказања из Библије и људских пророштава? Можеш ли се више поуздати у пророчанство из Библије него у древна пророштва? И можеш ли свој живот поуздано градити око библијских пророчанстава?

[Слика на 3. страни]

Библија је прорекла Александрове брзе победе

[Извор]

Cortesía del Museo del Prado, Madrid, Spain

[Слика на 4. страни]

Александар Велики

[Извор]

Musei Capitolini, Roma

[Извор слике на 2. страни]

Насловна страна: Генерал Тит и Александар Велики: Musei Capitolini, Roma