Шта Јехова тражи од нас данас?
’Глас из облака рече: „Ово је мој Син, вољени, кога признајем; њега слушајте“‘ (МАТЕЈ 17:5).
1. Када је Закон испунио своју сврху?
ЈЕХОВА је нацији Израел дао Закон који је имао многа обележја. Апостол Павле је о тим обележјима написао: „То су били законски захтеви који су се односили на тело и били су наметнути до времена одређеног за исправно постављање ствари“ (Јеврејима 9:10). Када је Закон довео до тога да израелски остатак прихвати Исуса као Месију, то јест Христа, он је испунио своју сврху. Зато је Павле изјавио: „Христ је свршетак Закона“ (Римљанима 10:4; Галатима 3:19-25; 4:4, 5).
2. Ко је био под Законом и када су били ослобођени тог Закона?
2 Да ли то значи да нас Закон данас не обавезује? Истини за вољу, огромна већина човечанства никада није била под Законом, као што је и псалмиста објаснио: „[Јехова] је јавио реч своју Јакову, наредбе и законе своје Израелу. То није учинио ни једном другом народу, и наредаба његових они не знају“ (Псалам 147:19, 20). Када је Бог склопио нови савез на темељу Исусове жртве, чак ни израелска нација више није била обавезна да се придржава Закона (Галатима 3:13; Ефешанима 2:15; Колошанима 2:13, 14, 16). Ако Закон више не обавезује, шта Јехова тражи од оних који данас желе да му служе?
Шта Јехова тражи
3, 4. (а) Шта Јехова у основи тражи од нас данас? (б) Зашто треба тачно да следимо Исусове стопе?
3 У последњој години своје службе, Исус је у друштву са својим апостолима Петром, Јаковом и Јованом отишао на једну високу гору, вероватно обронак Хермона. Ту су они видели пророчанску визију Исуса у величанственој слави и чули Божји глас како изјављује: „Ово је мој Син, вољени, кога признајем; њега слушајте“ (Матеј 17:1-5). У суштини, то је оно што Јехова тражи од нас — да слушамо његовог Сина и да следимо његов пример и учења (Матеј 16:24). Зато је апостол Петар написао: ’Христ је страдао за вас, оставивши вам узор да тачно следите његове стопе‘ (1. Петрова 2:21).
4 Зашто треба тачно да следимо Исусове стопе? Зато што кад опонашамо њега, ми опонашамо Јехову Бога. Исус је Оца присно познавао, јер је провео с њим небројене милијарде година на небу пре него што је дошао на земљу (Пословице 8:22-31; Јован 8:23; 17:5; Колошанима 1:15-17). Док је био на земљи, Исус је лојално представљао свог Оца. Он је објаснио: „Као што ме је Отац научио, тако говорим.“ У ствари, Исус је тако тачно опонашао Јехову да је могао да каже: „Ко је видео мене, видео је и Оца“ (Јован 8:28; 14:9).
5. Под којим су законом хришћани, и када је тај закон ступио на снагу?
5 Шта спада у то да слушамо Исуса и да га опонашамо? Да ли то значи бити под неким законом? Павле је написао: ’Ја са̂м нисам под законом.‘ Овде је он указивао на ’стари савез‘, савез Закона који је склопљен с Израелом. Али, Павле је признао да је „под законом Христа“ (1. Коринћанима 9:20, 21; 2. Коринћанима 3:14). Пошто је престао савез Закона, на снагу је ступио „нови савез“ са ’Христовим законом‘ коме се морају повиновати све Јеховине данашње слуге (Лука 22:20; Галатима 6:2; Јеврејима 8:7-13).
6. Како би се „Христов закон“ могао описати, и на који начин смо му послушни?
6 Јехова није „Христов закон“ ставио у облику неког записа и разврстао га по категоријама, као што је то учинио са старим савезом Закона. За Христове следбенике овај нови закон не садржи дугачак списак ’може и не може‘. Међутим, Јехова је у својој Речи сачувао четири опсежна извештаја о животу и учењима свог Сина. Штавише, Бог је неке од Исусових раних следбеника надахнуо да се побрину за писана упутства у погледу понашања, скупштинских ствари, понашања у породици и осталог (1. Коринћанима 6:18; 14:26-35; Ефешанима 5:21-33; Јеврејима 10:24, 25). Када свој живот ускладимо с примером и учењима Исуса Христа и када пазимо на савет надахнутих писаца Библије из првога века, ми смо послушни ’Христовом закону‘. Јехова то тражи од својих данашњих слугу.
Важност љубави
7. Како је Исус за време своје последње Пасхе са апостолима нагласио суштину свог закона?
7 Премда је љубав у Закону била важна, у Христовом закону је она сама срж, то јест суштина. Исус је ову чињеницу подвукао када се са својим апостолима састао да прославе Пасху 33. н.е. Према кратком излагању апостола Јована оног што се те ноћи одигравало, Исус се срдачним речима 28 пута осврнуо на љубав. То је његовим апостолима нагласило суштину, то јест дух његовог закона. Значајно је то што је Јован свој извештај о догађајима те важне вечери започео следећим речима: „Како је Исус пре празника Пасхе знао да је дошао његов час да оде с овог света к Оцу, волевши своје који су били у свету, волео их је до краја“ (Јован 13:1).
8. (а) Шта је указивало на то да је међу апостолима била актуелна једна расправа? (б) Како је Исус своје апостоле поучио понизности?
8 Исус је волео своје апостоле, чак и поред тога што је без неког видљивог успеха покушавао да им помогне да превазиђу своју претерану жељу за моћи и положајем. Месецима пре доласка у Јерусалим, они су се „међу собом расправљали ко је већи“. Баш пред сам долазак у град ради Пасхе, поново је избила расправа о томе ко је већи (Марко 9:33-37; 10:35-45). Да је то био актуелан проблем указује оно што се десило кратко након што су апостоли ушли у горњу собу да одрже своју последњу заједничку Пасху. Тада нико није искористио прилику да на уобичајен начин из гостопримства опере ноге осталима. Да би им пружио поуку о понизности, лично им је Исус опрао ноге (Јован 13:2-15; 1. Тимотеју 5:9, 10).
9. Како се Исус понео у ситуацији која се одиграла након последње Пасхе?
9 Упркос овој поуци, запази шта се опет догодило када је Пасха одржана и када је Исус успоставио Меморијал своје предстојеће смрти. Извештај Лукиног јеванђеља наводи: „Међу њима настаде и жучна препирка о томе кога од њих треба сматрати највећим.“ Уместо да се наљути на апостоле и да их изгрди, Исус их је љубазно посаветовао да је потребно да буду другачији од светских владара жељних власти (Лука 22:24-27). Затим је изнео оно што би се могло назвати каменом темељцем Христовог закона: „Дајем вам нову заповест, да волите један другога; као што сам ја волео вас, да и ви волите један другога“ (Јован 13:34).
10. Коју је заповест Исус дао својим ученицима, и шта је она подразумевала?
10 Касније у току те вечери, Исус је истакао докле љубав налик Христовој треба да иде. Рекао је: „Ово је моја заповест, да волите један другога као што сам ја волео вас. Нико нема већу љубав од ове, да ко положи своју душу за своје пријатеље“ (Јован 15:12, 13). Да ли је Исус говорио о томе да његови следбеници треба да буду спремни да умру у корист суверника, уколико би искрсла таква ситуација? Јован, очевидац једне такве ситуације, разумео је да треба, будући да је касније написао: „По томе смо спознали љубав, што је он [Исус Христ] положио своју душу за нас; и ми смо дужни да положимо своју душу за своју браћу“ (1. Јованова 3:16).
11. (а) На који начин испуњавамо Христов закон? (б) Који нам је пример пружио Исус?
11 Из тога следи да ми не испуњавамо Христов закон само ако друге поучавамо о Христу. Морамо живети и владати се попут Исуса. Тачно је да је Исус користио лепе, добро одабране речи у својим говорима. Али, он је поучавао и примером. Иако је Исус био моћно духовно створење на небу, искористио је прилику да овде на земљи служи интересима свог Оца и да покаже како треба да живимо. Био је понизан, љубазан и увиђаван, помагао је онима који су били преоптерећени и потлачени (Матеј 11:28-30; 20:28; Филипљанима 2:5-8; 1. Јованова 3:8). Исус је такође подстицао своје ученике да воле једни друге, баш као што их је и он волео.
12. Зашто се може рећи да Христов закон не умањује потребу да волимо Јехову?
12 Које место љубав према Јехови — највећа заповест у Закону — заузима у Христовом закону? (Матеј 22:37, 38; Галатима 6:2). Друго место? Ни говора! Љубав према Јехови и љубав према нашим сухришћанима нераскидиво су повезане. Човек не може истински волети Јехову уколико не воли и свог брата, јер је апостол Јован запазио: ’Ако неко каже: „Ја волим Бога“, а мрзи свог брата, лажов је. Јер ко не воли свог брата, кога види, не може да воли Бога, кога не види‘ (1. Јованова 4:20; упореди с 1. Јовановом 3:17, 18).
13. Шта је био резултат тога што су ученици слушали Исусову нову заповест?
13 Када је Исус својим ученицима дао нову заповест да воле један другога као што их је он волео, описао је и шта ће бити резултат тога. „По томе ће сви знати да сте моји ученици“, рекао им је, „ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35). Према Тертулијану, који је живео више од сто година након Исусове смрти, братска љубав раних хришћана имала је баш такав резултат. Тертулијан је цитирао неке нехришћане како за Христове следбенике кажу: ’Види како се воле и како су спремни чак и да умру једни за друге.‘ Могли бисмо да се питамо: ’Да ли према сухришћанима показујем такву љубав која доказује да сам један од Исусових ученика?‘
Како доказујемо своју љубав
14, 15. Шта може отежавати послушност Христовом закону, али шта нам може помоћи да ипак будемо послушни?
14 Од животне је важности да Јеховине слуге испољавају љубав налик Христовој. Али, да ли ти тешко пада да волиш сухришћане који показују себичне карактерне црте? Као што смо малочас видели, чак су се и апостоли препирали и настојали да унапређују своје интересе (Матеј 20:20-24). Галати су се такође препирали међу собом. Након што је истакао да је љубав према ближњем испунила Закон, Павле их је упозорио: „Али, ако један другога гризете и ждерете, пазите да један другога не уништите.“ Након што је дела тела ставио у супротност с плодовима Божјег духа, Павле је додао следеће упозорење: „Не будимо себични, подстичући један другога на такмичење и завидећи један другоме.“ Затим је апостол снажно подстакао: „Носите бремена један другога, и тако испуните Христов закон“ (Галатима 5:14–6:2).
15 Да ли Јехова од нас тражи превише зато што захтева да будемо послушни Христовом закону? Премда може бити тешко да будемо добри према онима који се брецају на нас или нас емоционално раздиру, ми смо дужни да се ’угледамо на Бога, као вољена деца, и да ходимо у љубави‘ (Ефешанима 5:1, 2). Треба да наставимо да гледамо на пример Бога, који нам „препоручује своју љубав тиме што је, док смо још били грешници, Христ умро за нас“ (Римљанима 5:8). Тиме што преузимамо иницијативу да помажемо другима, укључујући и оне који нас малтретирају, можемо пронаћи задовољство у сазнању да опонашамо Бога и да смо послушни Христовом закону.
16. Како доказујемо своју љубав према Богу и Христу?
16 Треба да упамтимо да своју љубав доказујемо оним што радимо, а не само оним што говоримо. Чак је и Исусу било тешко да прихвати један аспект Божје воље због свега оног што је она подразумевала. „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене“, молио се Исус. Међутим, брзо је додао: „Али, нека не буде моја воља него твоја“ (Лука 22:42). Упркос свему ономе што је пропатио, он је вршио Божју вољу (Јеврејима 5:7, 8). Послушност је доказ наше љубави и показује да увиђамо да је Божји пут најбољи пут. „Љубав према Богу значи ово“, наводи Библија, „да држимо његове заповести“ (1. Јованова 5:3). Исус је својим апостолима рекао: „Ако ме волите, држаћете моје заповести“ (Јован 14:15).
17. Коју је посебну заповест Исус дао својим следбеницима, и како знамо да се она односи и на нас данас?
17 Поред тога што је својим следбеницима заповедио да се међусобно воле, коју им је посебну заповест Христ дао? Заповедио им је да врше дело проповедања за које их је обучио. Петар је рекао: „Нареди нам да проповедамо народу и да дамо темељно сведочанство“ (Дела апостолска 10:42). Исус им је нарочито заповедио: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). Исус је објавио да ће се та упутства примењивати и на његове следбенике сада, у ’данима краја‘, будући да је рекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (Данило 12:4; Матеј 24:14). Наравно, Божја воља је то што проповедамо. Па ипак, неки могу да мисле како је обављање тог дела превелик захтев који Бог ставља пред нас. Али, да ли је стварно превелик?
Зашто може изгледати тешко
18. Шта треба да упамтимо када патимо зато што чинимо оно што Јехова тражи?
18 Као што смо видели, Јехова је кроз историју тражио да се људи повинују различитим захтевима. И баш као што се мењало оно што је тражио од њих, тако се мењала и природа искушења која су доживљавали. Божји драги Син је прошао кроз најтежа искушења и на крају је био убијен на најокрутнији начин јер је чинио оно што је Бог тражио. Тако и ми када патимо због онога што Јехова тражи од нас, треба да упамтимо да он није крив за наше кушње (Јован 15:18-20; Јаков 1:13-15). Сатанина побуна је увела грех, патњу и смрт, и он је тај који је створио околности које често много отежавају Јеховиним слугама да чине оно што он тражи од њих (Јов 1:6-19; 2:1-8).
19. Зашто је предност да радимо оно што Бог преко свог Сина тражи од нас?
19 У ово време краја, Јехова преко свог Сина усмерава своје слуге да широм света проповедају како је једини лек за све људске патње владавина Краљевства. Та Божја владавина ће са земље одстранити све проблеме — рат, криминал, сиромаштво, старост, болест и смрт. Краљевство ће увести славан земаљски рај, у коме ће чак и мртви ускрснути (Матеј 6:9, 10; Лука 23:43; Дела апостолска 24:15; Откривење 21:3, 4). Колика је само предност објављивати добру вест о тим стварима! Онда је сасвим јасно да није никакав проблем то што Јехова тражи од нас. Ми се суочавамо с противљењем, али су Сатана Ђаво и његов свет одговорни за то.
20. Како се можемо изборити с било којим изазовом који Ђаво постави пред нас?
20 Како се можемо успешно изборити с било којим изазовом који Сатана постави пред нас? Тако што ћемо задржати на уму следеће речи: „Буди, сине, мудар, срце ми обрадуј, па ћу лако одговорити оном који ме ружи“ (Пословице 27:11). Исус је, тиме што је оставио сигурност живота на небу да би на земљи вршио Очеву вољу, прибавио Јехови одговор на Сатанино ругање (Исаија 53:12; Јеврејима 10:7). Исус је као човек издржао све кушње које су му биле наметнуте, чак и смрт на мученичком стубу. Ако га следимо као свој Узор, и ми можемо издржати патње и чинити оно што Јехова тражи од нас (Јеврејима 12:1-3).
21. Шта осећаш због љубави коју су показали Јехова и његов Син?
21 Колику су љубав Бог и Син показали према нама! Због Исусове жртве, послушни људи имају изглед да вечно живе у Рају. Не дозволимо онда ничему да нам замрачи ту нашу наду. Уместо тога, нека свако понаособ прими к срцу оно што нам је Исус омогућио, као што је то и Павле примио к срцу када је рекао: ’Син Божји ме је волео и предао себе за мене‘ (Галатима 2:20). И покажимо срдачну захвалност Јехови, нашем Богу пуном љубави, који од нас никада не тражи превише.
Како би одговорио?
◻ Шта Јехова тражи од нас данас?
◻ Како је Христ нагласио важност љубави током своје последње вечери с апостолима?
◻ Како можемо да докажемо да волимо Бога?
◻ Зашто је предност да чинимо оно што Јехова тражи од нас?
[Слика на 23. страни]
Коју је поуку Исус пружио тиме што је опрао ноге својим апостолима?
[Слика на 25. страни]
Упркос противљењу, дивна је предност преносити добру вест другима