Божић — зашто чак и на Оријенту?

ЈЕДНО старо веровање са Оријента подсећа на Божић-Бату. То је корејско веровање у Човангшина, а нешто слично може да се нађе и код неких Кинеза и Јапанаца.

Човангшин се сматрао богом задуженим за кухињу, богом ватре који је повезан с древним корејским обожавањем ватре. (У древна времена, Корејци су пажљиво превозили запаљени дрвени угљен, засигуравајући да се на путу никада не угаси.) Веровало се да овај бог годину дана надгледа понашање чланова породице, након чега одлази на небо кроз кухињску пећ и оџак.

Наводно, Човангшин је подносио извештај краљу небеса 23. дана лунарног месеца децембра. Очекивало се да се крајем године врати кроз оџак и пећ, доносећи награде и казне зависно од понашања сваког члана породице. На дан његовог повратка, требало је да чланови породице у кухињи и другде у кући запале свеће. Слике тог бога кухиње имају још једну сличност с Божић-Батом — приказиван је у црвеној одећи! Био је обичај да снаха исплете један пар традиционалних корејских чарапа и да их на краткодневицу да својој свекрви. Сматрало се да то симболизује њену жељу да свекрва дуго поживи, будући да се дани продужују после тог датума.

Уочаваш ли неке сличности између малочас поменутих ствари и Божића? Они имају заједничке приче и обичаје: оџак, свеће, даривање, чарапе, старца у црвеној одећи и исти датум. Међутим, ове сличности саме по себи не објашњавају зашто је у Кореји Божић тако лако прихваћен. То веровање је практично ишчезло кад је Божић први пут прослављен у Кореји. У ствари, већина Корејаца данас и не зна да је такво веровање икада постојало.

Међутим, то показује како су се обичаји везани за краткодневицу и завршетак године разним путевима проширили по целом свету. У четвртом веку н. е., водећа црква у Римском царству променила је назив Сатурналија, римске паганске свечаности везане за рођење бога сунца, и учинила их делом Божића. Божићна прослава се сводила на оживљавање локалних обичаја, само под другим именима. Како је то било могуће?

Улога даривања

Даривање је још један обичај који никада није ишчезао. Корејци су дуго времена налазили велику радост у давању и примању поклона. То је био један разлог за популаризовање божићне прославе у Кореји.

Пошто су након Другог светског рата војници САД стационирани у Кореји, желели да ојачају своје везе с народом, цркве су постале место окупљања људи где су се делили поклони и хуманитарна помоћ. Нарочито је то био случај на Божић. Многа деца су из радозналости посећивала цркву и ту први пут добијала чоколадне посластице. Као што сад већ и сам увиђаш, многа од њих су једва чекала наредни Божић.

За ту децу је Божић-Бата био само један амерички војник с црвеном капом. Пословице 19:6 кажу: „Сваки је пријатељ ономе који поклон даје.“ Да, даривање се показало веома делотворним. Али, као што из наведеног стиха можеш да закључиш, ови поклони не засигуравају трајно пријатељство. Чак и у Кореји има много особа које за цркву везује само укус чоколаде из њихове младости. Међутим, Божић није заборављен. У Кореји је с брзим привредним развојем, растао и комерцијализам, а божићно даривање је било само једно једноставно средство за повећање потрошње. Трговина је искористила Божић да би повећала профит.

То ти нешто говори о данашњем Божићу на Оријенту. Изналазе се нови производи за божићну куповну помаму. Средином лета почињу планови за рекламирање. На крају године продаја достиже врхунац, уз сву ту куповину божићних поклона, разгледница и музичких касета. Заиста, рекламе би просечну младу особу навеле да се осећа бедно, ако би остала код куће на Бадње вече и ако не би добила никакав поклон!

Док се Божић примиче, продавнице и тржни центри у Сеулу постају закрчени људима који долазе да купе поклоне, а иста песма је и у другим градовима на Оријенту. Ту су и застоји у саобраћају. Хотели, пословна подручја, ресторани и ноћни клубови крцати су муштеријама. Чује се гласно певање — које допире од лумповања. У току Бадње вечери, пијани људи и жене се провлаче по улицама препуним отпадака.

Тако то изгледа. Божић на Оријенту није више празник за који се највише залажу они који се изјашњавају за хришћане. Очигледно је комерцијализам у Кореји, као и било где другде, први који има велике користи од овог празника хришћанског света. Да ли је онда само комерцијализам крив што је Божић тако застранио од Христовог духа? Прави хришћани треба дубље да испитају озбиљна питања која су у то укључена.

Порекло Божића

Звер која се стави у кавез у зоолошком врту и даље је звер. И била би катастрофална грешка веровати да је припитомљена само зато што је неко време у кавезу и што изгледа да ужива са својим младунцима. Можда си некада чуо да су радници у зоолошком врту били нападнути.

У неким погледима, можемо готово исто рећи и за прославу Божића. Испрва је он био „звер“ која је живела ван хришћанства. У вези с Божићем, The Christian Encyclopedia (на корејском)a под поднасловом „Веза с римским Сатурналијама“, примећује следеће:

„Паганске Сатурналије и Брумалије биле су предубоко укорењене у популарним обичајима да би их хришћански утицај одбацио. То што је цар Константин увео недељу (дан Фебуса и Митре, као и Господов дан)... можда је хришћане четвртог века навело на размишљање да је прикладно да се рођендан Божјег Сина поклопи с рођењем дословног Сунца. Та паганска свечаност праћена разузданошћу и весељем била је толико популарна да је хришћанима било драго што су имали покриће да наставе с том прославом, а да баш и не мењају дух или понашање.“

Мислиш ли да се све то могло одвијати без икаквог отпора? Иста енциклопедија каже: „Будући да се ово паганско славље прихватило као хришћанско, хришћански проповедници са запада и блиског истока протестовали су против непристојности с којом се прослављао Христов рођендан, док су хришћани из Месопотамије оптуживали своју браћа из западних крајева за идолопоклонство и обожавање Сунца.“ Заиста, од самог почетка нешто није било у реду. „Па ипак је та прослава врло брзо прихватана и најзад постала тако чврсто утврђена да је чак ни протестантска револуција у шеснаестом веку нија могла избацити“, бележи та енциклопедија.

Да, доминирајућа црква је усвојила прославу у част бога сунца која није била део хришћанства. Та прослава је добила други назив — али је остао њен пагански карактер. Такође је допринела уливању паганизма у номиналне хришћанске цркве и духовном прљању људи. Историја сведочи да је настанком хришћанског света, првобитни став „љуби своје непријатеље“ уступио место моралној деградацији и насилним ратовима.

С временом је било јасно да Божић, упркос свом измењеном називу, одражава своје паганско порекло у теревенкама, тешком опијању, весељу, игри, даривању и у украшавању домова зимзеленим гранчицама. Да би комерцијализам дошао до свог крајњег циља — веће продаје — Божић се искоришћава на све могуће начине. Средства јавног информисања га величају, а јавност се једноставно забавља. Једна радња са доњим рубљем у центру Сеула доспела је у телевизијске вести јер је у свом излогу изложила божићну јелку украшену само доњим рубљем. Божићна атмосфера је била уочљива, али без икаквог знака добродошлице Христу.

Библијски увид у Божић

Шта учимо из овакве историјске позадине и ових догађаја? Ако је кошуља или блуза неправилно закопчана, једини начин да се то поправи јесте да се почне из почетка. Зар није тако? Без обзира на ову истину, неки резонују да је упркос паганским коренима у обожавању сунца, Божић прихваћен у хришћанском свету. Они сматрају да је тај празник оправдан као Христов рођендан и да је задобио ново значење.

Из једног историјског догађаја који се збио у древној Јуди можемо извући важну поуку. Јудејци су 612. пре н. е. у јерусалимском храму увели паганско обожавање сунца. Да ли је то паганско обожавање било оправдано зато што се спроводило на месту посвећеном чистом обожавању Јехове Бога? За обожавање сунца у јерусалимском храму, библијски писац Језекиљ је написао: „Гле, на уласку у храм Јеховин, између трема и олтара беше око двадесет људи окренутих ... лицем к истоку; и они се клањаху сунцу према истоку. И он ми рече: ’Видиш ли ти то, сине човечји? Мало ли је дому Јудину да чине те гадости које овде чине? Треба ли још да напуне земљу насиља, и да не престану да ме драже? Ево, држе грану пред носом својим‘“ (Језекиљ 8:16, 17).

Да, тај пагански облик обожавања никако није био оправдан већ је цео храм довео у опасност. Ти обичаји су прожимали Јуду и доприносили да у земљи преовладавају насиље и морална деградација. Слично је и у хришћанском свету, где обичаји укорењени у обожавању сунца на дан Сатурналија долазе у први план на Божић. Значајно је то што је неколико година након што је Језекиљ примио ову визију, Јерусалим доживео Божју пресуду — уништење од руку Вавилонаца (2. Летописа 36:15-20).

Можда ти је занимљиво како је у претходном чланку корејски изучавалац описао малог Исуса. Али чињеница је да тај опис долази од особе која нема тачно спознање о Христу, и зато је његова реакција оправдана. Људи који славе Божић могу бити наведени да озбиљно размисле. Зашто? Зато што је Божић у многоме пропустио да на исправан начин прикаже Исуса. У ствари, он замрачује његов садашњи положај. Исус више није нека беба у јаслама.

Библија стално наглашава да је Исус сада Месија, моћни Краљ Божјег небеског Краљевства (Откривење 11:15). Спреман је да оконча сиромаштво и беду које неки људи не заборављају док дају милостињу за време божићних празника.

Отворено речено, Божић није донео користи ни земљама хришћанског света, а ни осталим земљама укључујући и оне на Оријенту. Уместо тога, одвратио је пажњу од праве хришћанске поруке о Божјем Краљевству и крају садашњег злог система (Матеј 24:14). Позивамо те да питаш Јеховине сведоке како ће доћи до тог краја. А од њих можеш чути и о вечним благословима који ће тада уследити на земљи под управом Божјег Краљевства и владајућег Краља, Исуса Христа (Откривење 21:3, 4).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 6. страни]

Божић је допринео да се паганизам увуче у номиналне хришћанске цркве

[Слика на 5. страни]

Многа деца су из радозналости ишла у цркву и добијала чоколадне посластице. А онда су једва чекала наредни Божић

[Слика на 7. страни]

Бадње вече у центру Сеула у Кореји

[Слика на 8. страни]

Христ више није нека беба, већ моћни Краљ Божјег Краљевства