Питања читалаца

У 53. поглављу Исаије налази се једно чувено месијанско пророчанство. У 10. стиху се каже: „Али Господу би воља да га бије, и даде га на муке“ (ДК). Шта то значи?

Лако је видети зашто се може појавити питање у вези са Исаијом 53:10. Прави хришћани не мисле да наш саосећајни и нежни Бог има вољу да некога бије или да га стави на муке. Библија нас уверава да Бог не ужива у томе да мучи недужне људе (Поновљени закони 32:4; Јеремија 7:30, 31). Јехова је током векова повремено дозвољавао патње из разлога који су били у складу с његовом мудрошћу и љубављу. Али он свакако није проузроковао да његов вољени Син, Исус, пати. Које је онда право значење овог стиха?

Да бисмо схватили његово значење помоћи ће нам ако размотримо стих у целини и запазимо два сродна израза „би воља“ и „угодно“. Исаија 53:10 (ДК) гласи: „Господу би воља да га бије, и даде га на муке; кад положи душу своју у принос за гријех, видјеће натражје, продуљиће дане, и што је Господу угодно напредоваће његовом руком.“

Целокупна порука Библије показује да се оно „што је Господу [Јехови] угодно“, како се помиње на крају стиха, усредсређује на извршење његове намере путем Краљевства. Јехова ће на тај начин оправдати свој суверенитет и омогућити да с послушних људи буде уклоњен наслеђени грех — то јест да буду уклоњени наши греси (1. Летописа 29:11; Псалам 83:18; Дела апостолска 4:24; Јеврејима 2:14, 15; 1. Јованова 3:8). Кључ за све то је да Божји Син постане човек и да принесе откупну жртву. И као што знамо, Исус је током тога патио. Библија нам каже да се он ’из онога што је претрпео научио послушности‘. Значи да му је користила та патња (Јеврејима 5:7-9).

Исус је унапред знао да ће овај племенити пут којим ће ићи укључивати и одређену патњу. То се јасно види из његових речи забележених у Јовану 12:23, 24, где читамо: „Дошао је час да се Син човечји прослави. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице не падне у земљу и не умре, остаје само то једно зрно; али ако умре, доноси много плода.“ Да, Исус је знао да ће он морати да сачува своју беспрекорност чак до те тачке да поднесе и смрт. Извештај даље каже: „’Сад је моја душа узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа. Али баш сам због тога дошао у овај час. Оче, прослави своје име.‘ На то дође глас с неба: ’И прославио сам га и опет ћу га прославити.‘“ (Јован 12:27, 28; Матеј 26:38, 39).

Управо у овом контексту можемо разумети Исаију 53:10. Јехова је добро знао да ће оно што ће његов Син доживети укључивати и то да у неком смислу буде смрвљен. Па ипак, зато што је у виду имао величанствену и огромну добробит коју ће то донети, Јехови је било угодно оно што је Исус морао да доживи. У том смислу Јехови „би воља да га бије“, то јест да Месија буде смрвљен. Исусу је такође било угодно да уради оно што је могао да уради и што је и урадио. Заиста, као што Исаија 53:10 закључује ’његовом ће руком напредовати оно што је Јехови угодно‘.