Исусово ускрсење на судском претресу

„Могу вам искрено рећи да за разлику од тога што можемо бити апсолутно сигурни да је Исус живео... не можемо са истом сигурношћу рећи да Га је Бог подигао из мртвих.“ Овако је изјавио истакнути прелат Англиканске цркве, надбискуп од Кентерберија.

ХРИШЋАНСКИ апостол Павле није био тако суздржан. У 15. поглављу свог првог надахнутог писма сухришћанима у древном Коринту, Павле је написао: „Међу првим стварима предао [сам вам] оно што сам и сам примио, да је Христ умро за наше грехе у складу с Писмом; и да је био сахрањен, и да је ускрснуо трећи дан, у складу с Писмом“ (1. Коринћанима 15:3, 4).

Оно што је ученике Исуса Христа покренуло да проповедају јеванђеље широм грчко-римског света — „целом стварству које је под небом“ — била је управо вера у његово ускрсење (Колошанима 1:23). У ствари, Исусово ускрсење је сами темељ хришћанске вере.

Међутим, Исусово ускрсење је од самог почетка наишло на сумњу и неверицу. За Јевреје у целини, било је богохуљење то што су Исусови следбеници тврдили да је тај прибијени човек Месија. А већини образованих Грка, који су веровали у бесмртност душе, сама идеја о ускрсењу звучала је грозно (Дела апостолска 17:32-34).

Они који данас сумњају

Недавних година су неки изучаваоци, по вероисповести хришћани, издали књиге и чланке у којима одбацују Исусово ускрсење као да је нека прича и покрећу жестоку дебату о овој теми. У својој потрази за „историјским Исусом“ разни изучаваоци тврде да су извештаји из Јеванђеља о празном гробу и Исусовом појављивању након ускрсења чиста измишљотина, смишљена много после његове смрти како би се подупрле тврдње о његовој небеској сили.

Примера ради, узми у обзир гледишта немачког изучаваоца Герда Лидемана, професора на подручју Новог завета и аутора књиге Was mit Jesus wirklich geschah. Die Auferstehung historisch betrachtet (Шта се заиста десило Исусу — историјски прилаз ускрсењу). Он тврди да је Исусово ускрсење „празна прича“ коју мора одбацити свако ко има „научни поглед на свет“.

Професор Лидеман тврди да је појављивање ускрснулог Христа апостолу Петру била визија коју је Петар имао због своје огромне туге и кривице што је издао Исуса. А да је то што се једном приликом Исус појавио пред више од 500 верника била „масовна екстаза“ (1. Коринћанима 15:5, 6). Све у свему, многи изучаваоци своде библијске извештаје о ускрснулом Исусу на серију субјективних искустава која су ученицима обновила духовно самопоуздање и мисионарску ревност.

Наравно, многи се слабо занимају за чарке на академском нивоу. Међутим, дискусија о Исусовом ускрсењу треба да се тиче свих нас. Зашто? Зато што се хришћанство, уколико он није ускрснуо, заснива на погрешном темељу. С друге стране, уколико је Исусово ускрсење стварно историјска чињеница, онда је хришћанство засновано на истини. И онда не само да су Христове тврдње оправдане већ су оправдана и његова обећања. Штавише, уколико постоји ускрсење, смрт није велики победник, већ непријатељ који се може победити (1. Коринћанима 15:55).

[Извор слике на 3. страни]

From the Self-Pronouncing Edition of the Holy Bible, containing the King James and the Revised versions