Божја начела ти могу користити

БЕЗ сумње си свестан чињенице да су животиње вођене инстинктом. Многе машине су конструисане да следе инструкције. Али људи су заправо створени да буду вођени начелима. Како можеш бити сигуран у то? Па, Јехова, Оснивач свих праведних начела, приликом стварања првих људи изјавио је: „Да начинимо човека по обличју и по прилици нашој.“ Створитељ је духовна особа; он нема физичко тело као ми; ми смо по његовом „обличју“ у том смислу што можемо одражавати његову личност, испољавајући у извесној мери његове дивне особине. Људи имају способност да усмеравају свој живот према начелима, то јест према ономе што верују да је кодекс исправног поступања. Јехова је дао да се многа од тих начела запишу у његовој Речи (Постање 1:26; Јован 4:24; 17:17).

’Али Библија садржи на стотине начела‘, неко би могао рећи. ’Нема шансе да их све знам.‘ То је тачно. Међутим, размотри следећу чињеницу: премда су сва Божја начела корисна, нека су значајнија од других. Из Матеја 22:37-39 можеш видети да је Исус показао да је међу заповестима и одговарајућим начелима Мојсијевог закона било неких који су били важнији од других.

Која су то значајнија начела? Кључна библијска начела су она која су директно повезана с нашим односом с Јеховом. Ако их узмемо к срцу, Створитељ ће имати најважнији утицај на наш морални компас. Поред тога, ту су и начела која утичу на наш однос с другима. Уколико их примењујемо то ће нам помоћи да се одупремо „ја-изму“, било да је познат под тим изразом или не.

Почнимо с једном од важнијих истина из Библије. Која је то истина и како она утиче на нас?

„Свевишњи над целом земљом“

Свето писмо јасно говори да је Јехова наш Величанствени Створитељ, Свемоћни Бог. Њему нема равна, нити га ико може заменити. То је кључна истина забележена у Библији (Постање 17:1; Проповедник 12:3).

Један од писаца књиге Псалама запазио је у вези с Јеховом следеће: ’Ти си Свевишњи над целом земљом.‘ Древни краљ Давид је рекао: „Теби припада, Јехова, краљевство, јер си ти сврх свега величанствено узвишен.“ А чувени пророк Јеремија је био подстакнут да запише: „Нико није као ти, Јехова! Велик си и велико је име твоје по сили твојој“ (Псалам 83:19; 1. Летописа 29:11; Јеремија 10:6).

Како би требало да применимо ове истине о Богу у свакодневном животу?

Јасно је ко стварно треба да буде на истакнутом месту у нашем животу — наш Створитељ и Давалац живота. Зар онда не би било прикладно да се одупиремо било којој тенденцији да скрећемо пажњу на себе — тенденцији која код неких може бити јаче изражена него код других? Једно мудро водеће начело јесте да ’све чинимо на Божју славу‘ (1. Коринћанима 10:31). Пророк Данило је пружио диван пример у том погледу.

Историјски извештај нам каже да је Навуходоносора, краља Вавилона, једном узнемирио сан и да је тражио да сазна његово значење. Док су сви други били збуњени, Данило је тачно рекао краљу оно што је он желео да сазна. Да ли је себи приписао заслугу за то? Не, он је дао славу ’Богу на небу који открива тајне‘. Данило је још рекао: „Ако се је мени објавила та тајна, није то зато што би у мени било мудрости веће од оне која је код свих живих.“ Данило је био човек који се држао начела. Није ни чудо што се у књизи Данила три пута описује као ’мио‘ у Божјим очима (Данило 2:28, 30; 9:23; 10:11, 19).

Било би корисно да опонашаш Данила. У опонашању његовог примера пресудан фактор је мотив. Коме би требало да припадне част за оно што радиш? Без обзира на твоју ситуацију, ти можеш да поступаш у складу са суштински важним библијским начелом: Јехова је Суверени Господ. Ако тако чиниш бићеш ’мио‘ у његовим очима.

Осмотримо сада два основна начела која нас могу водити на подручју међуљудских односа. Насупрот широко распрострањеној егоцентричности, ово подручје живота је нарочито изазовно.

„У понизности“

Они који себе стављају у први план ретко кад су задовољни. Многи желе још бољи живот и то желе одмах. За њих је скромност знак слабости. Они сматрају да је стрпљење нешто што само други треба да испољавају. Када хоће да постигну нешто, све им је дозвољено. Да ли мислиш да немаш другог избора осим да се понашаш као и они?

Божје слуге се свакодневно сусрећу с таквим ставом, али он не утиче на њих. Зрели хришћани прихватају начело да „није признат онај који сам себе препоручује, него онај кога Јехова препоручује“ (2. Коринћанима 10:18).

Примењивање начела из Филипљанима 2:3, 4 такође је од помоћи. Оно те подстиче да не чиниш ’ништа из свадљивости нити из себичности, него да у понизности сматраш друге већима од себе‘. На тај начин ћеш ’гледати с личним занимањем не само на своје сопствене интересе него и на интересе других‘.

Гедеон, судија међу древним Јеврејима, био је човек који је имао исправан став према себи и који је добро проценио властиту вредност. Он није тражио да буде вођа Израела. Међутим, када је ипак одређен да испуни ту улогу, он је скренуо пажњу на то да није достајан тога. „Породица је моја најсиромашнија у племену Манасијину, и ја сам најмањи у дому оца свога“, објаснио је он (Судије 6:12-16).

Надаље, након што му је Јехова дао победу, људи од племена Јефремова су почели да се свађају с њим. Како је Гедеон реаговао? Да ли је постао надмен због победе? Не, није. Спречио је невољу дајући благ одговор. „Па шта сам учинио према ономе што сте ви учинили?“ Гедеон је био понизан (Судије 8:1-3).

Истина, то што се дешавало Гедеону било је давно. Па ипак, корисно је размотрити тај извештај. Вероватно примећујеш да је Гедеон имао став који је прилично другачији од оног који је данас уобичајен, и он је живео у складу с тим ставом, што му је користило.

Преовладавајући став егоцентричности може искривити наше гледиште о властитој вредности. Библијска начела исправљају такво искривљено гледиште, учећи нас која је наша права вредност у односу на Створитеља и на друге људе.

Слеђењем библијских начела, ми се издижемо изнад тренутног тренда. Више се не водимо осећањима, нити следимо неке личности. Што више учимо о праведним начелима то боље упознајемо њиховог Оснивача. Да, поклањање посебне пажње Божјим начелима док читамо Библију вредно је труда. (Види оквир.)

Јехова је створио људе на вишем ступњу од животиња које углавном води инстинкт. Извршавање Божје воље подразумева примењивање Божјих начела. На тај начин одржавамо наш морални компас у исправном стању, компас који ће нас одвести у нови систем чији је творац Бог. Библија нам пружа разлоге да у скорије време очекујемо нови систем на целој земљи у ком ће „пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13).

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Нека корисна библијска начела

Унутар породице: „Нека нико не тражи своју корист, него корист другога“ (1. Коринћанима 10:24).

„Љубав... не тражи сопствене користи“ (1. Коринћанима 13:4, 5).

„Нека и сваки поједини од вас тако воли своју жену као самог себе“ (Ефешанима 5:33).

„Жене, будите подложне својим мужевима“ (Колошанима 3:18).

„Слушај оца свога, родитеља свога, и не презри мајку кад остари“ (Пословице 23:22).

У школи, на послу или у пословању:

’Мерила лажна мрска су Јехови... Преварну корист добија рђав човек‘ (Пословице 11:1, 18).

„Ко је крао више да не краде, него нека напорно ради“ (Ефешанима 4:28).

„Ако неко не жели да ради, нека и не једе“ (2. Солуњанима 3:10).

„Што год чините, радите на томе целом душом као Јехови“ (Колошанима 3:23).

„У свему желимо да се поштено владамо“ (Јеврејима 13:18).

Став према богатству:

„Ко за богатством јури неће бити без казне [„кривице“, ДК]“ (Пословице 28:20).

„Ко новац љуби, неће се новца наситити“ (Проповедник 5:9).

У процењивању властите вредности:

„Кад се тражи слава за себе, је ли то онда слава?“ (Пословице 25:27, NW).

„Нек те други хвале, а не уста твоја“ (Пословице 27:2).

„Кажем свакоме који је међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли“ (Римљанима 12:3).

„Јер ако неко мисли да је нешто а није ништа, он обмањује свој сопствени ум“ (Галатима 6:3).

[Слика на 5. страни]

Данило је приписао заслугу Богу

[Слика на 7. страни]

Опхођење с другима у складу с Божјим начелима доприноси добрим односима и доноси срећу

[Извор слике на 7. страни]

U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./Robert Bridges