Бог изражава добродошлицу свим нацијама

НА СВОМ првом путовању у Мали, Џон је био дирнут срдачном гостољубивошћу коју су му указали Мамаду и његова породица. Док је седео на земљи и неспретно јео из заједничке чиније, питао се како да на најбољи начин са својим домаћинима подели најдрагоценији дар — добру вест о Краљевству из Божје Речи, Библије. Премда зна француски, језик којим се говори у Малију, Џон се питао како би могао да разговара с породицом која има сасвим другачију религију и начин размишљања.

Није ни чудо што се Џон сетио библијског извештаја о граду Вавилону. Тамо је Бог помешао језик бунтовном народу (Постање 11:1-9). Последица тога је била да се у различитим деловима света појавило становништво с различитим језицима, религијом и начином размишљања. Данас, када је путовање и пресељење постало нешто уобичајено, многи се, чак и у сопственом комшилуку, суочавају са изазовом који је сличан оном с којим се Џон суочио: како да своју наду темељену на Библији поделе с људима другачијег порекла?

Пример из давнина

Попут других пророка у Израелу, Јона се првенствено обраћао Израелцима. Он је пророковао у време када је отпадничко десетоплеменско краљевство јавно практиковало обичаје који су обешчашћивали Бога (2. Краљевима 14:23-25). Замисли Јонину реакцију када је добио посебан задатак да напусти своју домовину и иде у Асирију како би проповедао становницима Ниниве, људима другачије религије и културе. Јона можда није чак ни говорио језик Нинивљана, бар не течно. Како год да је било, Јони је то очигледно био несавладив изазов од кога је побегао (Јона 1:1-3).

Несумњиво, требало је да научи да Јехова Бог не гледа само оно што је споља, већ испитује срце (1. Самуилова 16:7). Након што је на чудесан начин спасао Јону од дављења, Јехова му је по други пут заповедио да проповеда становницима Ниниве. Јона је послушао и као резултат тога цео град се покајао. Али, Јона још увек није имао исправан став. Једном снажном поуком, Јехова му је указао да треба да мења свој став. Јехова је питао Јону: „А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који не знају да разликују десницу од левице своје?“ (Јона 4:5-11). Како је с нама данас? Како ми можемо помоћи људима другачијег порекла?

Добродошлица Самарићанима и нејеврејима

У првом веку Исус је заповедио својим следбеницима да стварају ученике од људи из свих нација (Матеј 28:19). То није било лако за њих. Исусови ученици су били Јевреји и, попут Јоне, навикли су да контактирају само с људима који су имали исто порекло и културу. Сасвим је логично да су и они били под утицајем предрасуда уобичајених за то време. Међутим, Јехова је тако усмеравао ствари да су његове слуге постепено разазнавале шта он жели од њих.

Први корак је био да се савладају предрасуде које су постојале између Јевреја и Самарићана. Јевреји нису контактирали са Самарићанима. Па ипак, Исус је у више наврата припремао терен за будућност када ће се и Самарићани одазвати на добру вест. На пример, он је показао своју непристраност када је разговарао са Самарићанком (Јован 4:7-26). Другом приликом, користећи поређење о љубазном Самарићанину, указао је једном побожном Јеврејину да и други људи осим Јевреја могу да покажу љубав према ближњем (Лука 10:25-37). Када је дошло време да Јехова доведе Самарићане у хришћанску скупштину, Филип, Петар и Јован — сви пореклом Јевреји — проповедали су становницима Самарије. Њихова порука је довела до велике радости у том граду (Дела апостолска 8:4-8, 14-17).

Јеврејским хришћанима је било тешко да воле Самарићане, који су, у ствари, били њихови даљњи рођаци, а сигурно им је било још теже да показују пријатељску љубав према нејеврејима, то јест незнабошцима, које су Јевреји потцењивали и мрзели. Па ипак, после Исусове смрти уклоњена је баријера између јеврејских хришћана и незнабожаца. (Ефешанима 2:13, 14). Да би помогао Петру да прихвати ову нову припрему, Јехова му је дао визију у којој му је рекао да ’не зове поганим оно што је Бог очистио‘. Затим га је Јеховин дух одвео до једног нејевреја по имену Корнелије. Када је Петар разумео Божје гледиште — да не би требало тог човека из нација да зове нечистим јер га је Бог очистио — он је под надахнућем рекао: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:9-35). Како ли је само Петар био задивљен када је Бог показао да је прихватио Корнелија и његову породицу тако што је излио свети дух на њих!

Павле — изабрана посуда за нације

Павлова служба представља један истакнути пример тога како Јехова постепено припрема своје слуге да могу да воле све врсте људи и да им помажу. У време Павловог преобраћења, Исус је рекао да ће Павле служити као изабрана посуда да носи његово име нацијама (Дела апостолска 9:15). Павле је затим отишао у Арабију, можда да би медитирао о Божјој намери да га користи у објављивању добре вести нацијама (Галатима 1:15-17).

Током свог првог мисионарског путовања, Павле је био реван у проповедању нејеврејима (Дела апостолска 13:46-48). Јехова је благословио Павлову активност, јер је тај апостол поступао у складу с Његовом припремом. Павле је показао да у потпуности разуме Јеховино гледиште када је смело исправио Петра, који је био пристран тиме што је избегавао дружење с нејеврејском браћом (Галатима 2:11-14).

Даљњи доказ да је Бог водио Павла видљив је приликом његовог другог мисионарског путовања када га је свети дух спречио да проповеда у римској провинцији Витинији (Дела апостолска 16:7). Очигледно није било право време за то. Међутим, касније су неки из Витиније постали хришћани (1. Петрова 1:1). У једној визији, један Македонац је молио Павла, говорећи: „Пређи у Македонију и помози нам.“ Павле је из тих речи закључио да треба да промени свој правац кретања и да објављује добру вест у тој римској провинцији (Дела апостолска 16:9, 10).

Павлова способност прилагођавања била је нарочито испитана када је проповедао Атињанима. И грчки и римски закон је забрањивао интересовање за туђе богове и нове религиозне обичаје. Али, Павлова љубав према људима покренула га је да поближе испита њихове религиозне обичаје. У Атини је запазио један олтар на ком је писало „Непознатом Богу“. Затим је споменуо тај детаљ када је сведочио (Дела апостолска 17:22, 23). Какав изврстан начин да своју поруку пренесе љубазно и с поштовањем!

Павле је сигурно био срећан када се осврнуо на резултате које је постигао као апостол нација! Он је помогао да се у Коринту, Филипима, Солуну и градовима у Галатији оснују скупштине сачињене од многобројних хришћана који су били нејеврејског порекла. Такође је помагао верним мушкарцима и женама попут Дамаре, Дионисија, Сергија Павла и Тита. Заиста је била велика предност видети како људи који нису познавали ни Јехову ни Библију прихватају хришћанску веру! С обзиром на своју улогу у помагању нејеврејима да упознају истину, Павле је рекао: „Тако сам себи поставио циљ да не објављујем добру вест тамо где се Христ већ спомињао... него, као што је написано: ’Они којима ништа није јављено о њему видеће, и они који нису чули разумеће‘“ (Римљанима 15: 20, 21). Да ли и ми можемо учествовати у објављивању добре вести људима који не припадају нашој култури?

Помагати свим људима на Земљи

Соломон се молио Јехови за нејевреје који ће долазити ради обожавања у храм у Јерусалиму. Он је молио: „Услиши га с небеса, с места становања свога, и дај том странцу оно за што те моли, да би сви народи на земљи познали име твоје“ (1. Краљевима 8:41-43, курзив наш). На хиљаде објавитеља Краљевства у многим земљама данас изражавају слична осећања. Они сусрећу људе који, у духовном смислу, попут Нинивљана „не знају да разликују десницу од левице своје“. А објавитељи Краљевства горљиво учествују у испуњењу пророчанстава која се односе на сакупљање правих обожавалаца из многих нација (Исаија 2:2, 3; Михеј 4:1-3).

Као што људи из хришћанског света прихватају библијску поруку наде, тако је прихватају и људи из других религија. Како би то требало да утиче на тебе лично? Поштено се преиспитај. Ако осећаш да су предрасуде дубоко укорењене у теби, ослободи их се помоћу љубави.a Немој да одбацујеш људе које је Бог спреман да прихвати (Јован 3:16).

Припреми се пре него што почнеш разговор с људима другачијег порекла. Упознај се с њиховим веровањима, интересовањима и њиховим начином размишљања; затим тражи заједнички темељ. Буди добар и саосећајан према другима. Избегавај расправе, буди флексибилан и позитиван (Лука 9:52-56). Ако тако поступаш онда угађаш Јехови „чија је воља да се све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине“ (1. Тимотеју 2:4).

Како смо само радосни што се у нашим скупштинама налазе људи потпуно различитог порекла! (Исаија 56:6, 7). Заиста нас радује када данас чујемо не само имена као што су Марија, Немања, Јон и Фатима, него и друга, као на пример Герхард, Анђело, Естер и Чанг! Заиста, ’отворила су нам се велика врата која воде у активност‘ (1. Коринћанима 16:9). Искористимо прилике које нам се пружају да проширимо позив којим непристрани Бог Јехова изражава добродошлицу свим нацијама!

[Фуснота]

[Слике на 23. страни]

Павле је преносио добру вест људима посвуда зато што је био прилагодљив

...у Атини

...у Филипима

...док је путовао